Piše: Natalia Žaba
Obožavam izbore na Balkanu. U drugim regijama Evrope (da, da, Balkan pripada Evropi otkad je postao Balkan, ne slušajte glupake koji tvrde da Beograd ne liči na Pariz) daleko je interesatnija predizborna kampanija nego što su sami izbori.
U Srbiji predizborna kampanija i nije bila nešto mnogo uzbudljivo. Sami dobro znate kako to izgleda. Srpski gradovi i varoši popunili su se posterima, portretima wannabe vođa ili, ekhm “vođe”, uz ozbiljna obećanja spasa i dobrobiti, u koje niko od vas više ne veruje.
Ja lično mnogo volim foru sa telefonskim pozivom – kad te ono pozovu da izađeš na glasanje… Ko zna kolika bi bila frekvencija 2014. godine, a i ko bi sve pobedio tokom desetih parlamentarnih (a i lokalnih) izbora a da tih poziva nije bilo…
Ove godine grejala mi je srca nova fora – ono kad ti dođu na vrata, pa provere da li prezime na poštanskom sandučetu odgovara tvom, pa te ljubazno i sa pomalo kiselkastim osmehom pitaju: “Hoćete li glasati na izborima?”, pa onda, nakon nežne “predigre”, krene suštinsko pitanje: “Da li podržavate Aleksandra Vučića?” Izgleda da su metode prikupljanja pažnje Jehovinih svedoka našle novu primenu.
Tokom izbora na Balkanu je uvek uzbudljivo. Ovo nikad nije porodična šetnja nedeljom do najbliže mesne zajednice, pa tajno popunjavanje glasačkih listića, pa kafica posle tok mukotrpnog posla. Ne! Ovde obavezno mora da se desi nešto dinamično i nestvarno. I što je nestvarnije, to se zna da se zapravo i događa.
Ubistvo na izborima
Tako, na primer, prvi lokalni izbori na Kosovu na kojima su učestvovali i Srbi i Albanci 2013. godine nisu mogli proći bez malo suzavca i razbijanja glasačkih kutija za potkraj dana u školi “Sveti Sava” u Kosovskoj Mitrovici. Dok u Albaniji obavezno glasaju i mrtvi i živi, a desi se da zbog sitnog neslaganja čovek zaradi poneki metak (kao što je 2013. godine blizu Tirane simpatizer vladajuće Demokratske stranke ubio simpatizera opozicije nakon izlaska iz glasačkog mesta).
S druge strane, baš je zeznuto ne koristiti to čudo od privilegije, znači pravo do glasanja. U mojoj zemlji Poljskoj, prošlog oktobra, tokom parlamentarnih izbora, mnogi nisu izašli da glasaju (izlaznost je bila 50,92 odsto). Te ih je mrzelo, te su mrzeli sve redom, nisu otišli, a sad kukaju, jer su kod nas izbori bili mnogo dosadni, kampanja je bila da se ispovraćaš (gospoda sa brkovima, ozbiljni razgovori, stomaci u belim košuljama, tupavi pogledi i niko, apsolutno niko, nije pozivao na pobedu ili budućnost, zbog čega mi je mnogo krivo), ali rezultati promena nakon izbora su prevazišli svaka očekivanja.
Kao što ste već možda i načuli, izbore je dobila desničarka stranka Zakon i pravda, sa proslavljenim Kačinjskim, koji nema danas nikakvu državnu funkciju u Poljskoj, ali trese i premijerkom Beatom Šidlo, i predsednikom Poljske, Andžejem Dudom.
I hajde što je, nakon izbora, nova “ekipa” izbacila sve novinare redom sa radnih mesta po državnim medijima – to svi rade kad pobede; hajde što su odmah čačkali nezavisnost tela sličnog srpskom Ustavnom sudu – to su pokušali i njihovi prethodnici da urade; hajde što sad službe mogu da prisluškuju bez sudskog odobrenja – to ionako se radi po svetu; hajde što smo prošli kroz sve svetske naslove kao zemlja koja je odjednom na svom evropskom putu poludela… Nema to veze.
Sada, sledeća najneophodnija stvar koja ne trpi čekanje je, kako naglašavaju mnogi političari desnice, a i poglavari poljske Katoličke crkve, intronizacija Isusa Hrista za kralja Republike Poljske. Taj nesvakidašnji događaj je već upisan u kalendar i desiće se 19. novembra 2016. godine. Svi ste dobrodošli…
Niste više mali
Politika nije ušla na velika vrata poljskog dvorišta, pa je podelila na levo i desno, ona se u to dvorište ulila, pa curi čak i u krevete. Trenutno je na dnevnom redu razmatranje zakona o postupku prekida trudnoće.
U Poljskoj taj zakon je već znatno striktan u odnosu na Evropu, pa i Balkan. Trudnoća sme da se prekine samo u okolnostima silovanja, ugroženja života majke, ili ukoliko se utvrdi da je fetus oštećen ili sa velikom genetskom manom, koja mu onemogućuje normalan razvoj van majčinog tela.
Da bi se odobrio prekid trudnoće, zaseda specijalna komisija, treba vremena da komisija potvrdi smisao zahteva, pa onda treba da se nađe lekar koji će abortus izvršiti (lekari u Poljskoj imaju pravo da odbiju da sprovedu prekid trudnoće, čak uz sve komisije i dozvole, zbog takozvane klauzule svesti).
Partija Zakon i pravda planira takođe da se takozvane tablete “72 časa posle” izdaju isključivo na lekarski recept. Slična ideja pala je i za prezervative, jer, kako kažu, mladi moraju da imaju odgovorniji pristup seksualnom životu.
Eto, vidite da nije najgore na Balkanu. Ima i ponekih “zrelih za Lazu” i van granica Srbije. Nego, šta raditi, za koga glasati kad je generalni osećaj da svi lažu, pa kradu, pa opet lažu, pa još malo kradu, dok većina vas jedini korak unapred vidi u odlasku iz zemlje? (A neki i u tome da, pre nego što odu, informišu o tome čak premijera, kao da on ne zna koliko još mu ovaca ostalo na broju?)
Glasajte u skladu sa svojim ubeđenjima. Išle one desno, levo ili u sredini. Samo odite “čistog srca”, kako neki kažu, i glasajte, a ako vas razočaraju oni za koje glasate, onda protestujte, pa ih skinite sa vlasti i opet glasajte. Nemojte da vas mrzi. Niste više mali.
Izvor: Al Jazeera