Piše: Dragoljub-Draža Petrović
Kada smo izlazili iz prostora fabrike akumulatora, grupa navijača fudbalskog kluba iz Srbije počela je da organizovano uzvikuje pogrde, onda sam položio cvet. Sa svih strana se čulo Allahu Akbar, krenuli su razni predmeti, nisam hteo da se sklanjam, rekao je srpski premijer Aleksandar Vučić 11. jula nakon napada u Srebrenici.
Dva meseca posle te izjave za koju je bilo jasno da se tiče navijača Fudbalskog kluba Novi Pazar, tifozima iz Sandžaka u subotu uveče nije dozvoljeno da dođu u Beograd na utakmicu sa Crvenom zvezdom.
Susret je proglašen ‘utakmicom visokog rizika’, što je bezbednosna formulacija koja se mahom koristi kada postoji opravdana mogućnost da navijači dva kluba naprave neki prigodan rusvaj.
E sad, ako rusvaji koje obično prave Zvezdine Delije protiv Partizanovih Grobara predstavljaju deo klubaškog folklora, rivaliteta dugog 70 godina, ono što se dešava sa navijačima iz Novog Pazara, od kada se njihov klub pre četiri godine domogao prve fudbalske lige Srbije, uvek ima neki politički, pogotovo nacionalni predznak.
Srpska policija
Mada je Vučić tvrdio da su baš huligani iz Novog Pazara organizovali njegovo kamenovanje u Potočarima, do danas to nije uspeo da dokaže, iako je bilo logično da se o njegovim tvrdnjama povede istraga.
Istina, zna se da dve vodeće navijačke grupe FK Novi Pazar, a to su Torcida Sandžak i takozvani Ekstremi, organizovano nisu ni stigli u Srebrenicu. Članovi grupe Ekstremi su autobusom krenuli ka Bosni tog dana, ali ih je negde kod Bajine Bašte srpska policija vratila nazad. Torcida nije ni kretala na put.
Pre neku godinu pazarski navijači gađali su sa tribina polomljenim stolicama tokom utakmice u Novom Pazaru bliskog Vučićevog saradnika Aleksandra Vulina, tokom susreta sa Crvenom zvezdom. Vulin se tada na trbinama pojavio u crveno-beloj majici “Gračanica čeka titulu”, što su ovi, u inače nalektrisanoj atmosferi kakva je uvek na njihovom stadionu tokom susreta sa Zvezdom i Partizanom, smatrali provokacijom. Stolice nisu pogodile Vulina, već su se razbijale o šlemove žandarma koji su ga okružili.
Prošle godine su na utakmici sa Partizanom javno pozivali na ubistvo Vojislava Šešelja. Pevali su stihove koje su pre toga skandirali navijači sarajevskog Željezničara:“Prva mi je, prva mi je i poslednja želja, da zakoljem, da zakoljem vojvodu Šešelja”.
Na prozivke navijača Pazara, Šešelj oglasio se preko svog Twitter naloga: „Sve vas Šešelj imaće u vidu, stiže brzo j….. Torcidu!“
Pamti se i kada su tifozi iz Pazara na tribinama razvili transparent “Stadion Aćif Efendije”, skandirajući ime Aćifa Hadžiahmetovića Bljute, koji se izjašnjavao kao Albanac, a posle Drugog svetskog rata je streljan zbog saradnje sa okupatorom, iako ga sandžačke nacionalističke stranke smatraju herojem Bošnjaka.
To su tek neki od incidenata navijača FK Novi Pazar, koji se ponose činjenicom da ostale navijačke grupe retko dolaze u njihov, kako ga vole nazvati – “zabranjeni grad”. Još kada su igrali u drugoj srpskoj ligi, gostovanja u Pazaru su bila “rizična” za gostujuće navijače.
Opet, otkad igraju u Prvoj ligi, Delije i Grobari, svaki susret sa Pazarcima smatraju posebnom inspiracijom, takoreći izazovom. Delije su tokom jednog meča na Marakani, na svoju severnu tribinu doveli i guslara koji je odguslao stihove:
“Od glave Zete do grada Spuža
Krvavi lanac vojske se pruža
Pritisli Srbi turske livade
Turcima u Spuž zadaju jade
A serdar Vule s visoke kule
Džeferdar pali, kukaju bule
Leleču Turci, kukaju bule
Oj lele lele, evo ga Vule
A serdar Janko sa sabljom maše
Udrite braćo, srpstvo je naše!”
Čini se da su navijači iz Pazara ostalim tifozima iz Srbije izazovni ne samo zato što predstavljaju jednu dobro organizovanu navijački skupinu, već najviše zbog toga što vodeće huliganske grupe čine isključivo Bošnjaci. Kada se u fudbal umeša nacionalnost, to za sve huligane sa prostora ex YU predstavlja pravu poslasticu, pošto, jelte, živimo u društvima gde moderno biti šovinista i mrzeti onog sa druge strane “tarabe”.
Miljenici navijača
Ironija je, međutim, da FK Novi Pazar sa tribina prate mahom navijači bošnjačke nacionalnosti, da se skandira Turskoj, Allahu, muslimanskim nacionalnim vođama, dok osamdeset odsto fudbalera čine Srbi. U postavi koja je u subotu izgubila sa 2:0 od Zvezde na Marakani, na primer, igrali su: Zečević – Stevanović, Vuković, Trtovac, Kostić – Đalović, Pavlović – Vušljanin, Obrovac, Aškovski – Damjanović.
Sa druge strane u istoriji Zvezde milion puta su miljenici navijača kojima je “sever” skandirao bili Bošnjaci. U onoj čuvenoj generaciji iz Barija koja je osvojila Kup evropskih šampiona igrao je Refik Šabanadžović. Osamdeset golova za Zvezdu postigao je Sead Sušić. Igrali su i Elver Bolić, Husref Musemić, Sulejman Halilović, Miralem Zjajo, Sanibal Orahovac, Enes Bešić… Legendarni Bajro Župić koji je odigao 266 utakmica za Partizan , upravo je Novopazarac.
Prebrojavanje “krvnih zrnaca” uvek je besmisleno, a pogotovo u fudbalu. Huligani sa stadionskih tribina, međutim, predstavljaju onu vrstu ljudi koja dokazuje da fudbal jeste “najvažnija sporedna stvar na svetu”. Zato što ispred fudbala uvek daju prednost stvarima koje nemaju nikave veze sa pikanjem lopte. Fudbal ispadne nešto što je sporedno, a tribine postanu glavni teren. Tako da ponekad čudi što fudbaleri ne sede na terenu i prate mnogo “zanimljivija” dešavanja na tribinama.
Izvor: Al Jazeera