Piše: Željko Regoda
Zabavno je zvučalo čitanje pisma koje su “Srpski hakeri” poslali policiji, a koje su mnogi srpski mediji objavili.
Neki, kako se kasnije ispostavilo, 16-godišnji dečaci, koji očigledno dobro barataju računarima, nazvali su policijsku Službu za visoko tehnološki kriminal diletantima i neznalicama, postavivši Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije nesvakidašnji ultimatum – ako njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, a zahtevi su bili, najblaže rečeno, komični, oni će objaviti spiskove sa ličnim podacima, imenima i prezimenima, matičnim brojevima, adresama i brojevima telefona građana Srbije.
Zaigrali se
Zbilja je sve izgledalo kao dobra šala, dok u novinama zaista nisu osvanuli nekakvi takvi podaci. Više mi nije bilo smešno što neki mladi kompjuteraši zavitlavaju policiju i traže od njih uhapse bar tri albanska hakera, da javno priznaju da baza podataka koju su maznuli potiče iz njihovog informacionog sistema i da im se MUP javno izvini zbog nepoštovanja.
Ništa mi tu više nije bilo ni smešno, ni zabavno. U vreme kada se tuđi lični podaci masovno zloupotrebljavaju i kada je dovoljno posedovati nečiju sliku i matični broj za ko zna kakvu prevaru, neko je došao u posed ovako poverljivih podataka, umnožio ih i ko zna kome ih prodao ili nekuda pohranio.
Šta je sledeće što bi moglo da nas snađe? Hoće li nam neko počistiti sav novac sa računa, ili u naše ime podići kredit koji ćemo morati da otplaćujemo i kako da se od takvih stvari zaštitimo?
Samo 15 dana nakon što su se prvi put oglasili u javnosti, hakeri su 13. januara 2015. godine objavili osam spiskova sa ličnim podacima građana iz raznih delova Srbije, navodeći da je to samo deo podataka koje poseduju. Kažu, pošto policija nije ispunila njihove zahteve i “priznala da je glupa”, oni nastavljaju da objavljuju podatke.
Keš-kredit bez keša
Posle toga ih više nije bilo. Naravno, policija nije bila obakva kako su oni mislili. Pohvatali su ih i zaplenili im računare i drugu opremu, a epilog je da će biti krivično gonjeni zbog hakerskih upada u baze podataka, među kojima su i elektronski podaci o platnim karticama građana.
Hteo ne hteo, setih se prijatelja koji je na prilično bolan način spoznao šta znači krađa identiteta i kakve sve posledice može izazvati. Prvo mu je stigla opomena od banke da kasni sa otplatom rate gotovinskog kredita i da plati u tom i tom roku ili, ako ima neki problem, da se javi njihovom odeljenju koje u dogovoru sa klijentima rešava takve probleme.
Čovek je bio šokiran. Nije znao šta ga je snašlo, niti je podizao kakav kredit. Mislio je da će nesporazum lako biti rešen i odmah odjurio u banku, ali je tamo usledi novi, još veći šok, kada je video ugovor o gotovinskom kreditu na svoje ime sa rokom otplate od 36 meseci.
Potpis jeste bio sličan njegovom, ali nije njegov. Uhvatio se za glavu kada je pročitao iznos koji treba da vrati na ime duga koji je neko u njegovo ime napravio – 700.000 dinara, ili oko 5.700 evra po današnjem kursu.
Lična karta s tuđom slikom
Čovek je bio potpuno van sebe, pogotovo kada su mu pokazali kopiju lične karte koju je prevarant priložio pri potpisivanju ugovora o zajmu. Lična karta jeste bila lažna, ali sa potpuno tačnim podacima, matičnim brojem, adresom i samim brojem dokumenta. Sve je bilo identično osim slike. Na slici je, naravno, bio neko drugi.
Kako je neko mogao tako nešto da napravi, odakle mu svi ti podaci i kako se uopšte usudio da uđe u banku sa falsifikovanom ličnom kartom? Zašto banke tako olako daju novac i kako je moguće da se podaci i dokumenti pažljivije ne proveravaju, uopšte mu nije bilo jasno.
Nije ni meni i ne teši me saznanje da je ovaj čovek na kraju, posle mnogo muka i stresa, uspeo da dokaže je prevaren. Nije izgubio ništa osim nerava, ali to nije bilo sve. Nedugo zatim, dobio je opomenu i od Mobilne telefonije Srbije da izmiri dugovanje za mesečni račun i drugu ratu za svoj novi iPhone 6 plus.
Šta li je sledeće, pomislio je dok je odlazio u MTS da im objasni da su nasamareni i da taj iPhone sada nosi neki prevarant, a da on još ima svoju staru Motorolu. Ni tu nije išlo baš glatko, ali je nekako uspeo da objasni “svoj slučaj” i skine sebi bedu sa vrata.
Kineske firme
Čovek koji je u njegovo ime podigao gotovinski kredit, kupio telefon i ko zna šta još uradio nikada nije uhvaćen. Bar za sada, a prošlo je evo već više od sedam meseci.
Ovakve i slične prevare iz sfere takozvanog visoko-tehnološkog kriminala se sve češće dešavaju i postale su deo naše svakodnevice. Prema navodima Pokreta za elektronsku privatnost, manje firme koje posluju sa Kinezima ovih dana su na meti hakera iz Azije, koji presreću mejlove i preuzimaju identitet firmi iz Kine sa kojima ovdašnja preduzeća sarađuju i uglavnom trguju.
Oni dalje preuzimaju prepisku mejlovima i naši ljudi, umesto kineskim partnerima, uplaćuju novac na račune ovih sajber-kriminalaca.
Dakle, možete biti prevareni za tili čas a da to i ne primetite. Hakeri su svuda oko nas i mogu nas na razne načine opljačkati i ostati potpuno nevidljivi. A ako još imaju i naše matične brojeve, mogu samo da zamislim šta im sve može pasti na pamet.
Razmislite o tome pre nego što sledeći put nekome date svoje podatke.
Izvor: Al Jazeera