Gradonačelnik Beograda Siniša Mali nedavno je izjavio da će najverovatnije podneti ostavku, samo još ne zna kad. Ovoj izjavi mogao bi da doda i da će u Beogradu najverovatnije profunkcionisati saobraćaj, samo da još ne zna kad. Jedino što bi sa sigurnošću mogao da kaže jeste da se bliže beogradski izbori.
Do sada je delovalo da je najteže kretati se gradom tokom predizborne kampanje za parlamentarne ili predsedničke izbore, jer, gde god da se čovek nađe, u svakom trenutku makar jedan Vučić gleda u njega. Bilo da je reč o manjem Vučiću sa plakata ili većem sa bilborda, sve vreme dok šetaš gradom osećaš nelagodu. Šta god da radiš, jedeš kokice, slušaš muziku, šetaš sa voljenom osobom, svestan si njegovog pogleda i opomene da nisi do kraja prihvatio protestantski mentalitet, koji toliko želi da nam nametne i da vreme možeš bolje da iskoristiš. Kao, recimo, on dok se slika za bilborde ili dok svakodnevno pred kamerama priča kako sve vreme samo radi.
Odnedavno smo shvatili da ovo ipak nije najgora situacija u srpskoj prestonici, jer je reč prvenstveno o estetskoj zamerci. Kod gradskih izbora imamo već potpuno drugačiju priču. Sartr je govorio “Pakao – to su drugi”, do sada smo u Srbiji mislili “Pakao – to su izbori”, ali odskora možemo da preciznije zaključimo “Pakao – to su beogradski izbori”.
Skretanje pažnje na drugu temu
Ukratko, ako ovih dana niste prolazili Beogradom, gotovo ceo centar grada je raskopan. U gradu u kojem, i kada nema nikakvih radova, teško može da se upotrebi fraza “prohodne ulice” nastao je kompletan kolaps. A smejali smo se Draganu J. Vučićeviću kada je upozoravao da se sprema haos. Da li se neko i sada smeje? Danima su se ljudili žalili na stanje u prevozu, pričali koliko im je sumanuto mnogo bilo potrebno da stignu od tačke A do tačke B, kada je Siniša Mali odlučio da jednom za svagda ućutka sve kritizere i uveri ih da je priča preuveličana. Ovo je učinio tako što je provozao ekipu televizije O2 (bivši B92) i taj snimak, iako je nastao pre nekoliko dana, već preti da postane antologijski. Teško je nabrojati sve bisere i najbolje ga je naći na YouTubeu i pogledati, ali na nekoj “Best of” kompilaciji gradonačelnikovih izjava svakako bi se našla njegova alanfordovska opaska na pitanje reportera “Da li je baš sve moralo da se radi u isto vreme?”
“Nije ovo pitanje istog vremena, ovo je samo pitanje što imate nekoliko gradilišta koja se rade u isto vreme”, samouvereno je rekao gradonačelnik. Šteta što nije ranije definisao ovu “Malijevu teoriju relativiteta”, jer je njom mogao da objasni i rušenje Hercegovačke. “Nije u pitanju organizovana grupa od 30 maskiranih ljudi koji su odjednom srušili celu ulicu, već je u pitanju 30 maskiranih pojedinaca koji su u isto vreme rušili u istoj ulici”, mogao je da glasi odgovor.
On je tokom ove duge, baš duge vožnje pokušao da ubedi gledaoce kako naši sugrađani nisu navikli na ovoliko radova, jer “oni pre njih nikada ništa nisu radili”, ali sve to u njegovoj izvedbi deluje nekako neubedljivo. Svako iz vladajuće stranke ima problem što pokušava da zvuči kao Vučić, trudi se da zameni teze i skrene nam pažnju na neku drugu temu, najčešće na “one pre njih”, ali ovo uvek deluje kao loša imitacija Vučića, kao “cover band” koji nevešto pokušava da oponaša svoje idole. Kako su i iz gradske vlasti bili svesni da bi bolji efekat Mali postigao da je na prvom semaforu vrišteći istrčao iz kola, odlučii su se za plan B i tu im se mora odati priznanje na originalnosti. Ovde su bili nošeni logikom “Ako ne verujete svojim očima, ako ne verujete čak ni gradonačelniku, poslušajte makar strane turiste u našem gradu; pa ne mislite valjda da bi lagao bradonja koji govori na engleskom?!”
Stvaranje privida
U videu koji je SNS okačio na svoj YouTube kanal vidimo nekoliko stranih turista iz različitih zemalja, koji, nakon standardne priče da im se sviđa Beograd, odgovaraju na pitanje da li im smetaju radovi u nekim ulicama. I svi do jednog kažu da im ne smetaju. Zašto bi im i smetali? Kad dođeš negde na dva-tri dana, još ako si odseo u centru, pa ne koristiš gradski prevoz, baš te briga što je neka ulica slabije prohodna.
Do izbora ima još nekoliko meseci i biće zanimljivo videti šta će još smisliti. Već su postavili visoka očekivanja, pa ostaje jedino da spoje ove dve ideje i snime video u kojem strani turisti voze Beograđane kroz centar i objašnjavaju im značaj ovih radova.
Čitava ova ishitrena i haotična rekonstrukcija centra deluje kao student kome se bliži ispit, a svestan je da nije dovoljno učio i da svi oko njega to znaju. I šta mu onda ostaje da uradi? Da napravi haos u sobi, razbaca knjige, skripta, beleške, izlepi ispitna pitanja po zidu i sve ostalo što će kod njegovih roditelja stvoriti privid da je vredan i da marljivo uči. Problem kod ovog studenta je što će, bez obzira na kolaps u njegovoj sobi, verovatno pasti na ispitu. Problem kod ovog naroda je što će, bez obzira na kolaps u njihovoj prestonici, na njega verovatno zaboraviti kad dođu izbori. Ali, nema problema ni za jedne ni za druge. Novih ispitnih rokova i novih izbora biće još dosta. Jedino treba na vreme početi sa učenjem.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera