Oglasi

Papa Franjo treba umrijeti jer želi dijalog s muslimanima

Edvard Stanjek, sveštenik iz Krakova, najradije bi poslao Papu Franju kod Boga Oca, ne zato što rimokatolički poglavar svojim djelovanjem u njegovom shvataju zaslužio vječni život u sreći, već što ne može da sjedi mirno dok Papa poziva svjetske lidere na rješavanje izbjegličke krize, dijalog i solidarnost sa braćom islamske vjeroispovesti.
Papa Franjo će posjetiti Litvaniju, Latviju i Estoniju od 22. do 25. septembraEPA

Takvog skandala u katoličkoj crkvi u Poljskoj još bilo nije. Edvard Stanjek, 67 – o godišnji sveštenik iz Krakova na jednoj od misa krajem februara molio se za smrt Pape Franje.

„Molim se za mudrost Pape, za njegovo srce otvoreno na Svetog Duha, a ukoliko to ne uradi, molim se za njegov brzi odlazak u Dom Oca. Uvek mogu da molim Boga za njegovu srećnu smrt, jer je srećna smrt velika čast,“ rekao je Stanjek tokom mise 25 februara u crkvi sestara Felicjanki u Krakovu.

Stanjek bi najradije poslao Papu Franju kod Boga Oca, ne zato što rimokatolički poglavar svojim delovanjem u njegovom shvataju zaslužio večit život u sreći, već što ne može da sedi mirno dok Papa poziva svetske lidere na rešavanje izbegličke krize, dijalog i solidarnost sa braćom Islamske veroispovesti.

S muslimanima nema dijaloga

„Mi Poljaci, koji smo porazili islam kod Beča, znamo da sa muslimanima nema dijaloga,“ rekao je Stanjek misleći na bitku kod Beča čak iz 1683. godine u kojoj poljski kralj Jan III Sobieski je pobedio Kara Mustafu, osmanskog vezira i time blokirao ekspanziju osmanskog carstva u Evropu.

No kao što svaki mitoman, sveštenik dok putuje u vremenu i priziva bitke iz XVII veka, izgleda malo se gubi sa činjenicama u onom stvarnom vremenu u kome valjda živi. I kako ne samo javno želi smrt poglavaru crkve kojoj sam pripada, slično drugim desno orijentisanim kolegama u poljskoj katoličkoj crkvi, svojim delovanjem seje ksenofobiju, versku netrpeljivost i mržnju, a sve to uz tihu dozvolu i bez reči kritike njegovih nadređenih.

Bogu za pravdu, treba priznati, tim povodom oglasio se jedan od arcibiskupa, Marek Jedraševski, koji je rekao da uz veliku bol i žaljenje je primio infromaciju o tome da se sveštenik iz Poljske molio za smrt Pape, te da se moli za svog podređenog kako bi našao snage i volju da nastavi službu u jedinstvenoj crkvi, dok se Krakov moli za Papu kako bi nastavio svoju misiju u jedinstvenoj crkvi.

U Poljskoj crkvi smiješ sijati mržnju, ali ne i ljubav?

Da li će poljski sveštenik, koji uprkos godina provedenih u službi Bogu i valjda bližnjima trpeti neke posledice po svoj čin, vreme će da pokaže, no očigledno je da katolička crvka u Poljskoj ima ozbiljan problem sa identitetom i intepretacijom kako ove dalje tako one nedavne historije.

Stanjek, iako je primio sveštenstvo 1965. godine od Karola Vojtile, kasnije poljskog Pape, nije pak nastavio njegov put u sejanju ljubavi i pomirenja, naprotiv. Doktor teologije, profesor patrologije i rekolekcjonista te bivši rektor Duhovnog Seminara smatra da su muslimani „samo zlo“, sejanjem mržnje i verske netrpeljivosti krši zakone Poljske, za šta izgleda neće direktno da odgovara.

I nije on jedini. Nije ovo neka tajna da veliki deo desno orijentisanih poglavara katoličke crkve u Poljskoj u velikoj je opoziciji do ideji milosrđa, koju glasi sadašnji Papa što vrlo često javno pokazuju sa velikim nezadovoljstvom, a narodu tumače da je „Papa bio samo jedan“, dakle poljski, Karol Vojtila, uz to ne smeta im nimalo što je Vojtila više puta posećivao džamije i njihove čelnike, te pozivao na dijalog sa islamom. To poljskim sveštenicima desnog političkog spektra nekako promiče dok pozivaju na sledeću „Bečku bitku“ sa nevidljivim neprijateljem, sa kojim je „nemoguće“ ostvariti dijalog.

S druge strane sveštenici, koji žele sasvim drugačiji pristup problematici, kažnjavani su od strane poljske crkve. Najskandalozniji primer toga je zabrana medijskog delovanja naložena za jednog od najpoznatijih sveštenika u Poljskoj, ujedno i redaktora jednog od najprominentnijih nedjeljnika koji se štampa u zemlji, Tigodnika Povšehnog, Adama Bonieckog.

Prva zabrana je stavljena pre šest godina, pa je anulirana letos 2017. godine, da bi bila vraćena novembra iste godine. Ovog puta Bonijecki je kažnjen zbog toga što je rekao da se osobe homoseksulane orijentacije ne smeju ponižavati i da ih treba tretirati sa poštovanjem. Bonjiecki je takođe iznervirao svoje nadređene komentarom na temu Pijotra Ščesnog, koji se prošle godine zapalio u centru Varšave pa je preminuo, čime je želeo da protestuje protiv ubijanja demokratije u Poljskoj od strane desničarske vlade. Poglavari i nadređeni Bonieckog tvrdeli su da sveštenik uvodi haos u glave vernih, dok je Boniecki dokazao da je sve što je rekao u skladu sa katehizmom katoličke crvke. Kazna je ipak na snazi.

Ko će odgovarati za mržnju?

Na taj način sveštenici koji svojim delom i životom uče o ljubavi i milosrđu imaju ozbiljne poteškoće u širenju ideja koje katolička crkva i Papa, njen poglavar zastupaju, dok sveštenici koji upotrebljavaju govor mržnje, seju strah od nepoznatog, a neretko i ksenofobiju, te su akteri raznih skandala dobijaju delikatne primedbe i pozive za molitve, koje kako vidimo razmeju toliko opako da je teško se nadati da i najjača molitva može da ih spasi.

Pitanje je samo, ko će da odgvoara za voće ove setve mržnje za neko vreme, u zemlji u kojoj znatna većina stanovnika ne diskutuje „istine“, koje čuje svake nedelje tokom mise, u kojoj se deca krste u crkvi tik nakon što se rode, gde u školama veronauka uči jedino o katoličkoj varijanti hrišćanstva, gde bazično učenje o postojanju drugih vera u školama ne postoji, a gde kako mnogi sveštenici tako i političari pozivaju na večiti, nepostojeći rat sa islamom?

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne održavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera

NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove Al Jazeere Balkans. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja jer takvi komentari neće biti objavljeni. Al Jazeera Balkans zadržava pravo da određene komentare obriše bez najave i objašnjenja.