Piše: Dušan Hadži Nikolić
Omladinske fudbalske selekcije Srbije već godinama na najvećim takmičenjima u svom uzrastu, redovno donose medalje. Mladi do 21 godine starosti ili do 20 godina starosti, nije bitno, obavezno na evropskim prvenstvima igraju barem polufinale.
Sada, posle titule prvaka Evrope pre dve godine, mladi fudbaleri Srbije, selekcija do 20 godina uzela je i svetsko zlato i potvrdila dominaciju pobedivši u finalu turnira, uvek neprikosnoveni Brazil. Neprikosnoven, barem do sada.
Pesma Paunovićevih „orlića“: „Dajte Brazil da se igramo!“ dovoljno govori o samouverenosti ove mlade ekipe.
Početni poraz na turniru od Urugvaja i to u „grupi smrti“ nije uzdrmao „orliće“ jer su na kraju grupne faze oni zahvaljujući pobedama protiv Meksika i Malija završili na prvom mestu. Onda su usledili trileri, produžeci protiv Mađarske u osmini finala došli posle gola u sudijskoj nadoknadi vremena, negde u 91. minutu, da bi do kraja produžetaka „srpsko kolo“ bilo jače od „mađarskog čardaša“.
Protiv Amerikanaca, opet, produžeci, pa penal lutrija i Srbija je bila bolja. U polufinalu stara mušterija iz grupne faze. Pobedili su Paunovićevi puleni u grupi Mali, rezultatom 2:0, ali u polufinalu – produžeci još jednom – i opet, kao i u osmini i četvrtfinalu bolja Srbija.
Veliko finale svi već znamo, Srbija je prvak, a „karioke“ su sa terena otišle pognutih glava. E da, opet posle produžetaka.
Jedini mogući ishod – titula
Gaćinović, Živković, Rajković, Antonov, Maksimović i drugi na terenu su demonstrirali smirenost, samouverenost i hladnokrvnost potrebnu za pobedu.
Iako su svi mečevi reprezentacije Srbije, osim onih u grupi, bili neizvesni, pobeda se nijednom nije dovodila u pitanje. Prosto, igrali su tako da je jedini mogući ishod prvenstva bio da postanu prvaci sveta. Tako su navijači do sada gledali jedino seniorsku reprezentaciju Nemačke, a od sada i Paunovićevu Srbiju.
„Mozak“ čitave operacije, Veljko Paunović držao je selekciju zajedno već nekoliko godina i pokušavao da im usadi ono što su Španci usadili Ikeru Casillasu i drugovima dok su još bili golobradi mladići. Izgleda da je uspeo.
Pobednički mentalitet nije nešto što je svojstveno fudbalskim ekipama sa ovih prostora, ali „orlići“ izgleda samo za taj mentalitet i znaju zahvaljujući selektoru Paunoviću.
Šta se dogodi kad postanu ‘iskusni’ prvotimci?
Ipak, tako su igrali u mlađim selekcijama i Kolarov, Tošić, Matić, Ivanović, Ljajić, Stojković – danas prekaljeni prvotimci najvećih evropskih klubova. Iako su bili „čudo“ kao klinci, a i dalje su „čuda“ u svojim timovima, u seniorskoj reprezentaciji nisu ni bleda slika igrača koji igraju po terenima evropskih liga ili koji su nekada „vezli“ po terenu u mlađim reprezentativnim kategorijama. Svi se pitaju šta se to dogodi sa mladim nadama kada postanu „iskusni“ prvotimci.
Novac, naslovi po novinama, starlete, splavovi… Sve to može da iskvari mladog čoveka i da ga dovede u iskušenje, pa onda u dresu sa državnim grbom „odrađuje smenu“ ili jednostavno nema dovoljno snage za više.
Dečački osmesi Paunovićevih momaka i razigranost uz ozbiljnost i usredsređenost na cilj koju im je trener usadio sugerišu da će srpska seniorska selekcija u budućnosti donositi radost navijačima i da neće potpasti pod uticaj i sjaj splavova i noćnih klubova.
Veliki ugovori koji ih sasvim sigurno očekuju možda neće promeniti momke koji su posle pobede nad Malijem u polufinalu usred svoje radosti našli vremena da odu i pruže ruku tužnom protivniku koji nije ostvario svoje snove.
Hemija koju mladi tim Srbije poseduje oseća se u vazduhu. Međusobno drugarstvo, zajednička Facebook i WhatsApp grupa preko kojih komuniciraju, govore da bi ovaj tim Srbije mogao zajedno i da raste i opravda anketu jednog britanskog sajta na kom su čitaoci na pitanje da li bi Paunovićeva Srbija, kao i Casillasova Španija, mogla da bude i seniorski prvak sveta – sa 75 posto odgovorili potvrdno.
Izvor: Al Jazeera