Da ste zaspali pre mesec dana i probudili se prošle nedelje, verovatno ne biste poverovali da ste još uvek u 2017. godini. Dodatnu konfuziju bi verovatno potpomogla odluka beogradske gradske vlasti da krajem septembra postavi novogodišnju rasvetu, ali čak ni taj sumanuti potez nije nešto što je toliko neočekivno od naših političara, pa biste to još nekako i prihvatili.
Glavni razlog vaše zbunjenosti bila bi rasprava koja je danima trajala, u početku na društvenim mrežama i kafanama, pa u tabloidima, da bi se tema prošilira i na televiziju, a sve to, ni manje ni više, zbog jedne pozorišne predstave. Želeli smo da živimo u normalnoj zemlji, potajno smo se nadali da će nekada kultura biti glavna diskusija, ali kada se to konačno desilo, shvatili smo da je možda bolje da se držimo rasprava o politici. Koliko god kao narod ništa ne znali o politici i to ništa je više od našeg znanja o savremenom pozorištu.
Za one koji nisu ispratili ovu priču, na otvaranju ovogodišnjeg Bitefa izvedena je predstava Olimp belgijskog reditelja Jana Fabra, pozorišni spektakl koji se traje 24 časa. Čitavu predstavu prenosila je Radio-televizija Srbije, koja je u ovom maratonskom prenosu uspela da svojim gledaocima prenese sva najvažnija dešavanja na bini. Problem je nastao upravo zato što je RTS preneo baš sve detalje koji su mogli da se vide.
Trideset sekundi vječnosti
Dobar deo predstave glumci su goli, što bi bilo prihvatljivo da su gole samo glumice – ko od nas ne voli da vidi lepu golu ženu, ali pobogu, goli su i muškarci! I to ne samo da su goli, da makar negde u ćošku stidljivo stoje svesni svoje sramote, ali ne, oni to još i naglašavaju. Vrhunac je bila scena u kojoj nekoliko muškraca nagi plešu uz muziku iz filma Grk Zorba, i to tako što u ritmu mašu svojim polnim organima.
Upravo se snimak ove scene, u trajanju od nešto više od 30 sekundi, pojavio na društvenim mrežama i on je bio dovoljan da deo javnosti zaključi sve što ima o ovoj predstavi, o ovogodišnjem Bitefu i o savremenom pozorištu. Do sada smo znali da svi mi možemo da budemo fudbalski selektori, od sada znamo da se u mnogima od nas krije pozorišni kritičar i teoretičar.
Moram odmah da napomenem da se neću baviti umetničkim vrednostima ove predstave, nisam je pogledao, ali i da jesam, nisam dovoljno kompetentan za ovu temu. S druge strane, nije ni ogromna većina onih koji se nisu libili da nađu direktnu paralelu između ove predstave i scena golih ljudi u srpskim rijalitima, zbog čega smo danima slušali mišljenje da ova predstava nema nikakvu umetničku vrednost.
Kako objasniti djeci?
Klip na osnovu kog je većina, što među komentatorima na društvenim mrežama, što tabloidnih novinara, formirala mišljenje traje tridesetak sekundi, što, ako se uzme u obzir da predstava traje 24 časa, znači da su pogledali 2.880. deo, iliti 0,0347 procenata te predstave. Plastično rečeno, to je isto kao kada biste formirali mišljenje o filmu koji traje sat i po na osnovu pogledanog inserta u trajanju od dve sekunde.
Ali, čak i da se utvrdi da predstava nema nikakvu umetničku vrednost, ne bi bila ni prva ni poslednja takva koja je odigrana u Beogradu. Ovde je ipak glavni problem činjenica da je prenošena na RTS-u, doduše Trećem programu, koji su mnogi gledaoci otkrili tek tog dana, ali je i to dovoljno za izvlačenje starog dobrog “argumenta”, koji je kod nas prisutan već godinama unazad – kako da svojoj deci ovo objasnim?!
Ovo je sjajan argument – kad god se sa nečim ne slažete, možete da se na njega pozovete i pokušate da svoje najgore osobine i zatucane stavove zamaskirate tobožom brigom za decu. Protivnik ste gej parade, ali ne zato što ste homofobični, već zato ne znate kako svojoj deci da objasnite da se dva muškarca drže za ruke. Kao što ni u primeru ove predstave ne znate kako da objasnite gole muškarce koji igraju sirtaki.
Sreća je negdje drugdje
Jer, deci je, po vašem mišljenju, potrebno objašnjavanje ovoga. Oni nemaju priliku da u vrtiću vide dva drugara ili dve drugarice kako se drže za ruke, oni nikada u parkiću nisu videli da roditelji presvlače nekog dečaka ili devojčicu.
Ipak, pre nego što se pitate kako ćete svojoj deci ovo da objasnite, pitajte se šta ste sve uspeli prethodno da im objasnite. Ako ste umeli da im objasnite zašto nisu dobili mesto u državnom vrtiću, zbog čega prošle godine niste mogli da ih vodite na more, zašto ne možete da im kupite sve što vaš komšija može, zbog čega ste u panici pri pomisli da sutra možete da ostanete bez posla, zašto postoji velika verovatnoća da će svoju sreću možda moći da pronađu samo u nekoj drugoj zemlji, sigurno nećete imati problem da im objasnite i nekoliko golih muškaraca koji plešu. Ako svojoj deci ništa od ovoga niste uspeli da objasnite, ako čak niste ni pokušali da im to pojasnite, zašto biste vaša objašnjenja započinjali ovom, uz svo poštovanje za Bitef, nebitnom temom?
Kako imam dve ćerkice, pomislio sam šta bi se desilo da sam pred njima pustio ovu “spornu” scenu iz predstave i shvatio da bih im neuporedivo lakše objasnio nju, nego bilo koji intervju Aleksandra Vučića. A, dokle god ne krenu masovni komentari “Kako ja svojoj deci da objasnim Vučića?”, besmisleno je žaliti se na nekoliko golih muškaraca.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera