“Počeću od kraja, danas sam Centru za socijalni rad grada Subotice morao da vratim moju tek usvojenu ćerku, zbog proceduralne greške koju su napravili radnici centra” (Twitter, Borisav Savić, 9. jun, 21:14h)
I
“Usvojiti može samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu deteta” (član 100 Porodičnog zakona Republike Srbije)
Biljana i Borisav Savić su jedan od oko 700 parova u Srbiji, u registru usvojitelja. Da bi mogli da budu u tom registru, prošli su proces u kome je ocenjivana njihova podobnost kao roditelja. Upoznavani su sa situacijama koje ih, kao roditelje usvojene dece, mogu zadesiti. Prošli su psihološku procenu. Odgovarali su na pitanja poput onih koliko imaju prijatelja, do onih da li bi svom detetu rekli da je usvojeno, kao i kada bi, i na koji način to uradili.
Napravljeni su profili njihovih ličnosti. Biljana i Borisav Savić prošli su tri kruga selekcije, nakon kojih ih je komisija u kojoj su sedeli psiholog, pedagog i socijalni radnik, ocenila kao idealne roditelje za trogodišnju L.
Devojčica je došla u porodicu Savić u oktobru 2019., na period prilagođavanja. Petnaestog maja ove godine usvojenje je zvanično završeno. Mala L pripremala se za odlazak u vrtić. Roditelji su joj izvadili novi matični list rođenih, u koji je upisana pod novim prezimenom. Postala je nova osoba, devojčica sa mamom i tatom.
Imala ih je 24 dana.
II
“Usvojenje prestaje poništenjem, ako je ništavo ili rušljivo. Ništavo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njegovu punovažnost predviđeni ovim zakonom.” (član 106/107 Porodičnog zakona Republike Srbije)
U ponedeljak, 8. juna, zazvonio je telefon. Sa one strane bila je socijalna radnica Centra za socijalni rad u Subotici, ona ista socijalna radnica iz komisije koja je Saviće ocenila kao idealne roditelje za L.
“Začudila sam se zašto zove, jer, nakon završenog postupka usvojenja, više nije bilo potrebe da budemo u kontaktu”, priča Biljana. “Rekla je da je postupak usvojenja poništen, zbog proceduralne greške, i da je rešenje o poništenju usvajanja potpisao pokrajinski sekretar za socijalni rad. Rekla je da oni sutra dolaze po dete”.
(Ostaviću vas malo sa ovom rečenicom koja je izgovorena u uho Biljane Savić. Zato što ova tišina teška kao betonska ploča tako udara u stomak, da vas fizički sprečava da udahnete. I to nema nikakve veze sa tim da li ste roditelj. Ja nisam. I ne mogu da dišem.)
Napomena o autorskim pravimaPreuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”
Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.
U narednih nekoliko sati, Savići su, u šoku, pokušavali da shvate o čemu se radi. Zvali su advokata, koji nije mogao da ih posavetuje, jer nije postojao papir koji je objašnjavao kakvom su to proceduralnom greškom odjednom precrtani kao roditelji devojčice koja je kod njih živela osam meseci. Tražili su odlaganje, i molili za samo još jedan dan, “da se snađu, da potraže pomoć”. Odbijeni su.
Kada su sutradan socijalni radnici došli na njihova vrata, pokazali su rešenje o poništenju usvojenja devojčice. Na tri strane obrazloženja, dete je bilo navedeno pod svojim starim prezimenom, iako je ono u međuvremenu zvanično promenjeno. Na konstataciju advokata porodice da traže da im se preda nepostojeća osoba, i da i sam takav dokument predstavlja kršenje zakona, rečeno im je na oni imaju zadatak da sprovedu odluku, i da to mogu učiniti i uz asistenciju policije.
L je odvedena od kuće.
Savići su je predali na osnovu papira pokazanog iz ruke. Svoj primerak nisu dobili.
III
“Razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 niti veća od 45 godina.” (član 99 Porodičnog zakona Republike Srbije)
Toga se vrlo dobro sećam. Pitali su nas za godine. Supruga je rekla svoje godine i jedna od gospođa je tada prokomentarisala: “Ako vas izaberemo, moraćemo da tražimo saglasnost ministra”. Onda je pogledala moje godine i rekla: “Ne, ovo će biti u redu, Vaše godine su ok, ići ćemo na Vas”. Mi o tom problemu od tog trenutka nismo razmišljali više – Borisav Savić priseća se detalja razgovora sa komisijom za usvajanje.
Šta se dogodilo, pokušali su da pojasne u Ministarstvu za rad i socijalna pitanja u kom tvrde da do danas nisu znali za bilo kakve nepravilnosti u procesu usvojenja devojčice L. Kažu da je dokument sa detaljima usvojenja trebalo da im bude dostavljen pre osam meseci, kada je započet period prilagođavanja deteta i roditelja. Ali stigao je kod njih tek ove nedelje, “priheftan”, kako kažu, za rešenje o usvojenju. Prema rečima savetnika ministra, Dragana Vulovića, činjenica da je dete dato na usvojenje bračnom paru u kome jedan supružnik ima više godina od zakonom propisanog ograničenja, nije proceduralna greška već ozbiljan propust, za koji su okrivili Centar za socijalni rad.
Ministarstvo, prema rečima savetnika Vulovića, “promptno” reaguje. Traži hitno izmeštanje devojčice. Potez koji bi se očekivao, i bio itekako dočekan uz odobravanje i olakšanje javnosti, da se radi o slučaju u kome ministarstvo ima saznanja da je neko dete zlostavljano, da ga tuku, ponižavaju, vezuju lancem za radijator ili šta god vam već pada na pamet. Međutim, hitno, iz ovih stopa, pod pretnjom policijom, oduzima se trogodišnje dete majci koja je, nezakonito, od njega starija nego što bi trebalo da bude. Zakon je tu da se poštuje.
Javnost u Srbiji za ovaj je slučaj saznala kad je Borisav Savić u nekoliko tvitova u utorak uveče opisao šta im se dogodilo. U prethodna tri dana mediji bruje, a ono što je pomislio svako, izgovorila je i premijerka Srbije Ana Brnabić: “Nemojte pogrešno da me shvatite. Ali nisu važni ni zakoni, ni pravila. Pa, pre svega, treba da razmišljamo o toj deci. Pa čekajte, sad ako je bio prekršaj, pa stanite da vidimo kako je tom detetu!”
Ja ne znam kako je tom detetu. Znam da član 99 Porodičnog zakona Republike Srbije, onaj koji određuje starosnu granicu između deteta i roditelja, ima nastavak koji glasi:
“Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvojenika više od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.”
Nadležni ministar pokrenuo je smenu direktora Centra za socijalni rad u Subotici, ali ni nakon što je u javnost dospela priča o slučaju porodice Savić, nije iskoristio pravo dato zakonom.
Otkako je odvedena iz kuće u kojoj su joj ostali mama i tata, trogodišnja devojčica L je u hraniteljskoj porodici, u kojoj je bila pre usvojenja. Tokom osam meseci, koliko je živela sa Biljanom i Borisavom Savićem, budila se, kažu, s rečima: “Mama, mamice, ja te volim. Ti me nikada nikom nećeš dati, je l’ tako, mama?”
Izvor: Al Jazeera