Pre hiljadu godina nije bilo sunca, meseca, ni zvezda, a svet je bio samo veliko more, iznad kog je bilo nebo. Voda je bila kraljevstvo boga Maguayan, čija je kćer bila More, dok je plavim nebom vladao bog Captan, uz svog sina, boga Vetra.
Ovo je samo jedna od legendi o nastanku Filipina, arhipelaga sa preko 7.500 tropskih ostrva i najboljim plažama na svetu.
“Zatvoriću Boracay. Boracay je septička jama”, izjavio je Rodrigo Duterte, sada već bivši predsednik Filipina, u obraćanju javnosti 2018. godine.
On je naglasio da je ostrvo Boracay, koje privuče preko dva miliona gostiju godišnje, nadolazeća katastrofa, jer će turisti u jednom trenutku prestati da dolaze, usled neregulisane kanalizacije koja se izlivala direktno u tirkizne vode koje zapljuskuju ovo malo egzotično ostrvo, uz problem korupcije, neodrživog razvoja i prenaseljenosti.
‘Ne uništavajte životnu sredinu’
Pod sloganom Promena dolazi, Duterte je obećao da će zaštita prirode postati prioritet, no predstavnici nekih ekoloških pokreta naglašavaju da su sve uglavnom samo bila obećanja da će se koristiti pun obim zakona za zločine protiv životne sredine.
“Ne uništavajte životnu sredinu”, uzvikivao je Duterte na početku svog mandata, dok je pokojna Gina Lopez, tada sekretar Odeljenja za životnu sredinu i prirodne resurse, pokrenula reviziju rudarskih kompanija širom zemlje, obustavivši rad i zatvorivši 28 rudnika.
“Ako ubijemo našu zemlju, našu vodu, naš vazduh iz bilo kog razloga, vi ubijate život. Za mene vi ubijate ustavno pravo Filipinaca, a to je pravo na čistu i zdravu životnu sredinu. Ovde su pristutne sile pohlepe i sebičnosti koje prete životu. Vladu vidim kao jedinu instituciju koja je u poziciji da smanji sile pohlepe i sebičnosti. Uloga vlade je da to i uradi”, kazala je Lopez u intervjuu za Mongabay.
No, nakon deset meseci na dužnosti je smenjena. Komitet koji je glasao za njenu smenu je uključivao političare koji su povezani sa rudarskim sektorom. Zatim je i odluka Dutertea da ukine nacionalni moratorijum na nove rudarske projekte, koja je na snazi od 2012, pohvaljena je od strane rudarskog sektora i kritikovana od strane ekoloških grupa i grupa za ljudska prava.
Brojni problemi i opasnosti za ljude
Negativni uticaji koje donosi i masovni turizam trebalo bi da nas nateraju da preispitamo postojeće turističke prakse. Važnost održivog turizma je utoliko veća kad znamo da se u luksuznom hotelu u nekom tropskom edenu zemlje u razvoju dnevno potroši od 1.000 do 1.400 kubika vode. Te zemlje su najviše pogođene nestašicom i lošim kvalitetom vode, jer je i do 80 posto bolesti povezano sa prljavom vodom i neadekvatnim sanitarnim uslovima. Održivi turzam je i odgovoran turizam, privredna grana koja vrši minimalan uticaj na životnu sredinu i lokalnu kulturu, uz sticanje zarade.
Zagađenje je postalo jedan od glavnih problema na ostrvu Boracay, kao što je Duterte naveo, zbog nedostatka kanalizacije i sistema za upravljanje otpadom, a usled velikog broja hotela i hostela. Naznačeno je da su na nekim plažama u vodi nađene fekalne koliformne bakterije u količini koja je 47 puta veća od dozvoljene, što je predstavljalo opasnost kako za lokalno stanovništvo, tako i za turiste.
Ostali problemi, čiji je koren u masovnom turizmu, samo su se nizali. Ilegalni ribolov uništio je preko 80 odsto ostrvskih koralnih grebena, dok su tropske oluje izazivale poplave i eroziju, jer su močvare isušene, da bi se izgradli hoteli. Na Beloj plaži, dugoj četiri kilometra i najpoznatijoj na ostrvu, tokom šest meseci umesto turista šetala je policija.
Iznenadno zatvaranje ostrva dugo pola godine imalo je velike posledice na lokalno stanovništvo, jer su mnogi ostali bez drugih opcija za zaradu, ali i na ekonomiju Filipina, uzimajući u obzir da je godišnja zarada ovog ostrva bila preko milijardu dolara. No, zatvaranje je značilo i da su koralni grebeni bili netaknuti preko šest meseci, te se tako riblji fond malo oporavio. Mnogi nelegalno sagrađeni hoteli i hosteli su srušeni, te postoji manja opasnost od poplava i erozija. Za lokalno stanovništvo je naveći boljitak svakako dobar kvalitet vode i nov kanalizacioni sistem, uz sređenu putnu infrastrukturu.
Prirodni resursi Filipina i dalje ugroženi
Nakon što ju je vlada rekonstruisala, Bela plaža na Boracayu se gostima vratila umivena i očišćena. Ima mnogo više prostora za odmor pod suncem i šetnju uz zvuk mora, jer su ležaljke i suncobrani, uz prodavce i glasnu muziku, zabranjeni. Na plaži nije dozvoljeno konzumiranje alkohola, ali ni pušenje, kao ni upotreba jednokratne plastike. Vrele noći u klubovima su moguće, ali ne blizu plaže. Vodeni sportovi su dobili svoje mesto 100 metara daleko od gostiju željnih odmora, a morske kornjače su opet našle svoj dom na ostrvu. Ovo malo parče raja i danas čuva titulu jednog od najpoželjnijih svetskih edena.
Nakon Dutertevog odlaska sa funkcije u maju ove godine, prirodni resursi Filipina nastavljaju da budu ugroženi, kao i zaštitnici životne sredine. Prema navodima Global Witnessa, u periodu između 2016. i 2020. godine ubijeno je ukupno 166 ekologa u ovoj državi, a rudarski sektor često je dovođen u vezu sa kršenjem ljudskih prava.
Filipinima je svakako potreban ekonomski razvoj, pogotovo nakon pandemije, no preokret politike ka rudarenju, masovnom turizmu koje stimuliše bespravnu gradnju zarad profita, seču šuma, uništavanje eko-sistema će imati velike posledice po zdravlje i život lokalnog stanovništva, životinjskog i biljnog sveta.