Tokom nedavne posete Fakultetu za dizajn i arhitekturu Politecnico iz Milana, ostala sam poprilično iznenađena jednim prototipom koju su studenti ovog fakulteta odštampali na 3D štampaču. Bilo je tu raznih modela, predmeta, dizajna u bojama – od lampi, fotelja, stolova, stolica, automobila do mini kuća.
Dok sam posmatrala te delove nameštaja i druge predmete koje će kako stvari stoje u budućnosti da štampa 3D mašina, sasvim slučajno uočila sam malu bistu Vladimira Iljiča Lenjina, u beloj boji. I njega su studenti ovog čuvenog fakulteta odštampali, a potom su ga, čini mi se, sklonili od očiju javnosti. Stajao je na poslednjoj visokoj polici, sasvim sam, dok su ostali modeli bili izloženi na dohvat ruke.
Nisam mogla da se suzdržim, pa sam pitala otkud Lenjin tu i to baš u vreme kada se konflikt u Ukrajini rasplamsavao, a sve što je rusko ili dolazi iz te zemlje nije bilo tek tako dobrodošlo u Zapadnoj Evropi, pa tako ni u Italiji. Jedan od mentora master kursa za dizajn, nasmejano je rekao da su na njegovom departmanu svi dobrodošli, pa tako i ova čudna bista, koja u nekim normalnijim okolnostima, verovatno ni ne bi bila tako čudna.
Centralni trg za Lenjina
Tih dana, poznatom italijanskom profesoru na jednom drugom fakultetu u Milanu ukinuli su kurs o Dostojevskom, uz obrazloženje da nema dovoljno zainteresovanih studenata za taj program. Oko toga se povela oštra polemika u javnosti, te se rektor uvaženog fakulteta u roku jednog dana ipak izvinio još uvaženijem profesoru. Zamolio ga je da ipak i ove godine nastavi sa predavanjima posvećenim čuvenom piscu i njegovim delima, što je profesor ipak odbio.
U svom tom bunilu i raznim polemikama, od kojih bi kultura ili umetnost trebalo da budu izuzeti, opet nekako slučajno saznajem da u jednom italijanskom gradiću, nedaleko od grada u kojem živim, već 50 godina postoji i stoji Lenjinova bista. Postavljena je na centralnom trgu, koji je takođe po ovom boljševičkom vođi, dobio ime.
Neposredno pred početak ruske invazije na Ukrajinu, jubilarnu petu deceniju od kada se ta bista nalazi na Trgu Lenjin, stanovnici grada Kavrijaga proslavili su veselo i uz bogat program. Ova proslava trebala je da se održi ranije, ali sticajem okolnosti i pandemije odložena je za dve godine kasnije.
Zašto Cavriago?
Pitala sam se odakle Lenjin u Kavrijagu, gradiću od tek desetine hiljada ljudi, za koji između ostalog nikada ranije nisam čula, jer u njemu i nema nekih drugih značajnijih znamenitosti. Saznajem da je 19. aprila 1970. godine, tadašnji ruski ambasador u Rimu poklonio Lenjinovu bistu ovom italijanskom gradu u znak prijateljstva i solidarnosti.
Ona je jedina takva u Italiji i ovaj umetnički rad od bronze napravljen je 1922. godine kao delo nepoznatih radnika neke fabrike iz Luganska u Ukrajini, koja je tada pripadala SSSR-u.
Od osnivanja Italijanske socijalističke partije 1892. godine, ali i pre toga, italijanska regija Emilija-Romanja, u kojoj se nalazi ovaj grad, bila je baza levičara.
Priča zapravo datira iz 1918. godine kada je tokom jedne debate održane u sedištu Italijanske socijalističke partije u Kavrijagu usvojen predlog maksimalističkog krila partije za podršku socijalističkom listu Avanti koji “veliča njegovu neprekidnu borbu, apsolutnu nepopustljivost i odobravanje programa nemačke revolucionarne marksističko-socijalističke grupe, takozvani Spartakisti, kao i podršku programu Sovjeta Rusije i njegovom vođi Vladimiru Iljiču Lenjinu, zarad njegove neumornne borbe protiv imperijalizma”.
Original u biblioteci, kopija na trgu
Ovaj predlog objavljen je u ovom listu i kasnije je poslat u Moskvu kada je završio direktno na Lenjinovom stolu. Sledeće godine, na prvom kongresu Treće komunističke internacionale, on je citirao predlog socijalista iz Kavrijaga kao, kako je tada naveo, “italijansku masu koja dolazi iz jednog malog grada, kojeg nema ni na geografskoj mapi, ali koja itekako razume sovjetske socijaliste”.
Odjek je bio takav da su čak 51 godinu kasnije, dok su u međuvremenu Lenjina zamenili Staljin, Hruščov i Brežnjev, vlasti Sovjetskog saveza i dalje osećale potrebu da ojačaju svoje prijateljstvo sa Kavrijagom, tako što su mu poklonile Lenjinovu bistu.
Vremenom zbog velikog interesovanja turista koji su u ovo mesto dolazili da posete bivšeg premijera vlade Ruske sovjetske federativne socijalističke republike, pre svega oni fascinirani njegovom ideologijom i političkom idejom, ali i oni koji mu nisu baš želeli sve najbolje, originalna bista je premeštena u centralnu biblioteku, dok se na glavnom trgu nalazi njena kopija.
Džepna skulputra za dane pandemije
Kao jedan od retkih spomenika Lenjinu u Evropi i jedini u Italiji, on nije uklonjen ni 1989. godine, kada je pritisak na lokalnu i regionalnu italijansku vlast bio ogroman. Danas, u vremenu ponovne napetosti između Rusije i Zapada, u javnosti dominira stav da ostavljanje biste sovjetskog lidera na trgu u Kavrijagu jeste prećutna podrška Putinovom ratu u Ukrajini.
S druge strane, stanovnici ovog grada su odlučni da se Lenjin sa trga ne pomera, te da je bista simbol njihovog grada. Tokom pandemije, zbog karantina i nemogućnosti da se grad poseti, umetnički kolektiv iz Kavrijaga, počeo je sa pravljenjem mini skulpture za “džep”, čija je prodaja na internetu doživela pravi boom.
Uprkos pritiscima u medijima i u javnosti koje su se ovih dana povele, da li je nekadašnjem ruskom lideru mesto na centralnom trgu ili ne, gradonačelink Kavrijaga, Pierpaolo Crisci odlučan je da niko ne sme da dira Lenjina na njegovom trgu.
Crisci je takođe naglasio da za sledeću proslavu godišnjice planiraju da kopiju zamene onom originalnom, dodavši da Lenjin ne može ni u jednom kontekstu da se dovodi u vezu sa trenutnim ratom, kao ni aktuelnim predsednikom Rusije, države iz koje on potiče i sa kojim ovaj grad već decenijama održava nepokolebljivo prijateljstvo.