Od kada je u Italiji 2015. godine uvedena elektronska kasa za naplatu autoputa, dogodilo mi se jednom da sam imala problem sa njom jer nije htela da prihvati gotovinu. Drugi put, čak ni kreditnu karticu, ali oba ta puta, taj aparat izdao mi je račun na italijanskom i engleskom jeziku o neplaćenoj deonici puta koji sam prešla. Osim moje registarske tablice, na tom računu je bio naveden iznos, način i rok od 15 dana za plaćanje. Kada se rampa podigla, požurila sam da ga platim, kako ne bih zaboravila. Ono što sam naučila u ovoj zemlji jeste da računi i porez moraju da se plate. Jer bolje pre, nego kasnije, kada svakako dođu na naplatu.
Dogodilo mi se takođe da sam se jednom prilikom zbunila videvši podignutu rampu pri ulasku na autoput. Međutim, kao i svaki vozač vrlo prometnog autoputa, u svako doba dana i posebno u okolini Milana, logično nisam pomislila da je vožnja besplatna, već sam se zaustavila, pritisnula crveno dugme i uzela karticu za naplatu putarine. Doduše, nije bilo nikakvog obaveštenja da su rampe podignute, ali uradila sam isto ono što i na stotine vozača koji su se u tom momentu uključivali u saobraćaj.
Problem sa naplatom autoputa za hrvatske građane
Kako piše Jutarnji list, mnogi građani sa područja Istre i Kvarnera koji se i najčešće voze italijanskim putevima, dobili su i ove godine obaveštenje da moraju da plate neplaćena dugovanja za svoju vožnju – i to sa kamatom. Kako tvrde, na kućnu adresu ovi građani dobili su pisma koje potpisuje Nivi S.p.A, kompanija koju ovlašćuje akcionarsko društvo “Autostrade per l’ Italia” (Italijanski autoputevi), a koja naplaćuje dugovanja na autoputevima. Od ovih građana zatraženo je da u određenom roku plate svoj dug. Uglavnom su to kazne u iznosu od 80, 100 ili više eura.
Kako dalje navodi list, problem nije od juče, već nešto što se ponavlja godinama, postavljajući pritom pitanje: da li su ta dugovanja uopšte legalna ili je reč možda o prevari?
To pitanje postavio je i pokušao da reši hrvatski europarlamentarac Valter Flego, prvo u Briselu, a zatim kroz angažovanje hrvatskog ministarstva vanjskih poslova u Italiji. O ovom pitanju u martu ove godine, Flego je razgovarao i sa predstavnicima evropskih potrošačkih centara država članica čiji su neki građani takođe primili kazne za neplaćene putarine. Međutim, do sada nema konkretnih odgovora, niti rezultata.
Nema zastare dugovanja
Samo prošle godine čak 4.000 hrvatskih građana primilo je pismo za naplatu duga. Na društvenim mrežama, ovi građani delili su svoja iskustva tvrdeći da su putarinu platili gotovinom i da potvrde za te transakcije nemaju, s obzirom da se kazne odnose na period od pre nekoliko godina unazad, pa čak i na 2013. godinu. Neki od njih potvrdili su da su kroz naplatne kućice prošli tek nakon što su platili putarinu, što je apsolutno nemoguće, jer se putarina u Italiji plaća isključivo na izlazu sa autoputa.
Na probleme na italijanskim autoputevima, požallili su se ovog leta i neki slovenački vozači kada su dobili račune za neplaćenu putarinu. Reč je o slučajevima u kojima je na ulazu bila podignuta rampa, pa su ti vozači verovatno pomislili da nije potrebno uzeti papirić potreban za plaćanje autoputa na izlazu. Važno je napomenuti, da je rampa takođe uvek podignuta na prolazima na kojima piše Telepass, namenjenim samo vozačima koji su korisnici ove vrste elektronske naplate.
Ako se pitate kako je moguće napustiti autoput bez plaćanja, Italijani imaju objašnjenje za to: “Kako bi se izbegle gužve, u slučajevima kada plaćanje nije izvršeno, rampa će se ipak podići, sistem će zabeležiti registracionu tablicu vozila, a korisnik će primiti obaveštenje sa rokom za plaćanje i informacijama o tome kako izvršiti plaćanje naknadno. U suprotnom, dobiće se pismo od kompanije za naplatu dugovanja”, piše na web sajtu italijanskih autoputeva.
Prema italijanskom zakonu, rok zastare za naplatu neplaćene putarine u Italiji iznosi deset godina.
Da li je sve pravno utemeljeno?
Neki vozači koji su se osetili oštećenima obratili su se i Evropskom centru za potrošače u Hrvatskoj. Iako je u martu održan sastanak u Italiji na ovu temu, na kojem su učestvovali i predstavnici kompanije Nivi S.p.A., pitanje zapravo nije rešeno. Takođe, mreža evropskih potrošačkih centara na nivou Evropske unije do sada je primila 800 prigovora protiv kompanije Nivi S.p.A.
Međutim, kako tvrdi europarlamentarac Flego, očigledno se radi o grešci u informatičkom sustavu koja je nažalost uticala na hrvatske državljane. S druge strane kompanija Nivi S.p.A. ne odustaje od naplate kazni, tvrdeći da su svi zahtevi pravno utemeljeni, kada su izneli detaljne informacije o konkretnim deonicama autoputa za svaki pojedinačni slučaj. Jedini ustupak koji je ova kompanija napravila je taj da je potrošačima ponudila da plate smanjeni iznos potraživanja, što je većina i prihvatila.
Dok italijanskoj javnosti nije poznat ovaj slučaj, nemački list Spiegel objavio je tekst u kojem tvrdi kako je većina ovih kazni verovatno legitimna i da, zasad, nisu poznati slučajevi da bi Nivi S.p.A. podizala sudske tužbe protiv onih vozača koji bi odbili da plate.
Da li su u pitanju zaista greške ili jednostavno nesnalaženje hrvatskih vozača na italijanskim autoputevima, ostaje još da se dokaže. Ono što mogu lično da potvrdim jeste da nije jednostavno voziti u Italiji, ali i to da kao vozačica automobila sa stranim registarskim tablicama, nikada nisam dobila kaznu za neplaćeni autoput.