Mala šolja kafe mi je grejala prste, dok je sveti grad Harar obavijao suton. Gotovo u isto vreme, sa 82 džamije začula se molitva. Najpre tiho, a zatim sve jače, glasovi su tonuli jedan u drugi, sve dok nije zavladala tišina. Pala je noć.
“Na ulici sad samo džini plešu, ustani i zaključaj kapiju”, viknula je Adila, gazdarica pansiona u Jugolu, istorijskom delu Harara, prekinuvši tako moje sanjarenje. Legenda kaže da velike hijene čuvaju Harar od zlih duhova, jer jedino one mogu da ih noću vide.
“Kesa je ispred”, u prolazu je dobacila i ušla u glavnu kuću, veliku prostoriju ukrašenu masivnim drvenim gredama i vremešnim tanjirima od metala. Postoji pet brižljivo uređenih mesta za sedenje, koji simbolizuju pet stubova islama.
Adila svako veče ispred svoje kapije ostavi nešto hrane, šta god ostane od večere. Objasnila mi je, uz osmeh, da je za hijene. Ona tvrdi da su velike pegave hijene magična bića, sposobna da odvedu džinije daleko od nje, na obod grada. Neki kažu da su i same hijene duhovi pretvoreni u životinjski oblik. Adila tvrdi da je njihov strašan urlik znak da je džini nestao, da ga je hijena napala i progutala zauvek.
Trgovina ‘khata’ kao unosan posao
Postoji verovanje da su hijene nekada često opsedale Harar u potrazi za hranom. Tada su starešine sklopile dogovor da se kaša sa kozjim mesom i puterom ostavlja na obodu grada. Napravljeni su niski otvori u kamenim zidinama kako bi hijene mogle slobodno da se kreću kroz Harar noću, dok su domaće životinje bile sklonjene na sigurno. Farmer Yusuf je obnovio praksu da hijene ne bi napadale njegovu stoku i tada su svi verovali da može da razgovara sa zverima. Tradiciju nastavlja sin, a Harar ovako dobija neobičnu turističku atrakciju. Grad mira više nikada nije bio napadnut.
Na raskrsnici svetova, okružen suvom pustinjom i savanom, Harar je vekovima privlačio trgovce i karavane, hodočasnike, pesnike, avanturiste i lupeže. Nazivaju ga afričkom Mekom, zbog velikog broja hramova i džamija pod zaštitom UNESCO-a. Zidine koje okružuju grad podignute su između 13. i 16. veka, a Jugol, četvrti najsvetiji grad islama, čuva tri džamije iz 10. veka.
“Bolje da si večeras uzela khat nego kafu. Skuvaću ti opet ujutru”, kazala je Adila.
Kafa iz Harara imala je poseban miris voća i note najslađe čokolade, ali je Adila bila u pravu – jaka je da bi se pila nakon zalaska sunca. No, noć krije berače khata na plantažama u okolini grada. Zasadi kafe neretko postaju plantaže khata, jer je trgovina ovom biljkom postala veoma unosan posao. Khat je oduvek pomagao lokalnom stanovništvu da izdrže teške uslove života u mnogim delovima zemlje.
Na zvaničnom sajtu američke DEA stoji da je khat cvetajući zimzeleni grm koji se zloupotrebljava zbog svog stimulativnog efekta. On se obično žvaće kao duvan, zadržava u obrazu i žvaće povremeno da bi se oslobodili aktivni sastojci katin i katinon, koji proizvode efekat sličan amfetaminu.
Milioni farmer u Etiopiji uzgojaju khat
Adila često kod kuće pije čaj od khata ili posipa hranu osušenim i izmrvljenim lišćem. Khat izaziva trenutno povećanje krvnog pritiska i otkucaja srca. Na sajtu DEA dalje se navodi da khat može izazvati smeđe bojenje zuba, nesanicu i želučane poremećaje, a hronična zloupotreba izaziva fizičku iscrpljenost, čak i deluzije, oštećenja jetre i probleme sa srcem. Različite studije su pokazale da najmanje 20 posto ljudi u Etiopiji svakodnevno upotrebljava khat. U Hararu se čini da je taj procenat mnogo veći.
“Ljudi ga žvaću da bi poboljšali koncentraciju, nekad dok rade ili se mole, ali uglavnom to radimo u društvu, da prekratimo vreme”, priča mi Adisu, dok mi pokazuje privatni zasad khata. “Možeš lako da postaneš zavisan, videla si ljude koji leže po ulici […] bez zuba, bosi i izopšteni iz društva.”
Adisu priznaje da je i on ranije često konzumirao lišće opojnog zelenog žbuna, ali da to više ne čini. “Ne prija mi, osećam da mi je mnogo bolje bez njega. Neki moji prijatelji pojedu i do pola kilograma dnevno. To je mnogo, i previše košta. Pijem sad samo kafu i čaj”.
Kilogram khata na ulicama Harara se može nabaviti za 10-ak evra i veoma je dobrog kvaliteta. Adisu tvrdi da ga konzumiraju podjednako svi, i hrišćani i muslimani, ali i, sve češće, žene. “Mora da se požvaće u roku od 48 sati od trenutka branja, jer u protivnom gubi neka svoja svojstva. Zato se i bere noću.”
“Treba da vidiš Aweday, pijacu, gde se samo prodaje khat. U pitanju su desetine miliona dolara, ma ko to zna“, kaže Adisu. „Odatle ide ka rogu Afrike, ka Somaliji i dalje… Duboki su koreni korišćenja khata u našem društvu i velika je to količina novca da bi se odjednom sve zaustavilo.”
Iako je u većini zemalja khat zabranjen, a njegova proizvodnja, prodaja i konzumacija okarakterisana kao kriminalna, Ministarstvo trgovine Etiopije sprovodi strogi proces registracije za izvoznike ove biljke. Prema podacima etiopske statističke službe, najmanje 3,8 miliona farmera u Etiopiji se bavi uzgojem khata.
“Khat jača i našu ekonomiju, ali i korupciju”, osmehuje se Adisu.