Na malim ekranima, koji su imali samo crno-bele boje, daleke 1974. godine širom Evrope počeli su da se emituju prvi kulinarski šou programi. U vreme ručka, ali radije večere, znatiželjni gledaoci pratili bi programe u kojima bi u improvizovanim kuhinjama televizijskih studija, poznati voditelji pripremali hranu i otkrivali tajne velikih kuvara.
U Italiji, prva takva emisija “Za stolom u sedam”, emitovana je 22. marta, a iste te godine, u Jugoslaviji u zagrebačkom studiju nacionalne televizije počela je sa emitovanjem emisija “Male tajne velikih majstora kuhinje”. Prikazano je više od hiljadu epizoda, od 1974. do 2003. godine, a glavna zvezda, uz poznatog voditelja Olivera Mlakara, bio je legendarni kuvar Stevo Karapandža.
Kuvao je sam, ali i sa svojim gostima, koji su bili ondašnje poznate ličnosti, pevači, glumci, novinari i drugi. Njegova čuvena rečenica “dodat ćemo jednu žlicu Vegete”, postala je vremenom asocijacija za poznatu emisiju, ali i reklama za najpoznatiji Podravkin proizvod – “Vegetu”.
Ta emisija, za koju je muziku komponovao Arsen Dedić, išla je u etar svakog četvrtka pre Dnevnika na Televiziji Zagreb, kasnije Hrvatskoj televiziji. Sasvim sigurno svi su je voleli i bila je jedna od najdugovečnijih televizijskih serijala u Hrvatskoj i regiji, te predstavljala svojevrsnu televizijsku inovaciju i revoluciju.
MasterChef, najgledanija emisija na svetu
Dok seku, mese, kuvaju, prže, peku, vode muku sa vremenom i rešavaju zanimljive kulinarske zadatke, kuvari amateri takmiče se u jednoj od najpopularnijih emisija na svetu, “MasterChef”. Ovaj kulinarski TV šou lansirala je BBC televizija 2005. godine u Velikoj Britaniji. Format emisije, koji nije samo pripremanje hrane poznatih kuvara na televiziji, već takmičenje u kojem su zvezde kuvari u ulozi žirija, dok se amateri međusobno takmiče, zaludeo je publiku širom sveta, ali i promenio način na koji se hrana i prehrambreni proizvodi plasiraju u medijima.
Nakon skoro 20 godina postojanja, ovaj televizijski šou, danas se emituje u više od 70 zemalja, ima publiku od oko 300 miliona gledalaca, gotovo 10.000 prikazanih emisija i ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najuspešnjiji televizijski program ikada. Čak je i Dalai Lama učestvovao kao član gostujućeg žirija u ovom programu na australijskoj televiziji 2011. godine.
U zemljama regije “MasterChef” se emituje tek poslednjih nekoliko godina, dok je u Italiji u toku njegov 13. serijal koji ima oko dva miliona gledalaca nedeljno.
Laura Carafoli, producent i programski direktor Discovery kablovske televizije, na kojem se emisija “MasterChef” u Italiji prikazuje, kaže da se na njihovim kanalima proizvode oko milion sadržaja godišnje, od kojih više od 30 odsto su posvećeni hrani i kuvanju.
Viralni recepti najpoznatijih šefova
Gambero Rosso je prva izdavačka kuća u Italiji, nastala 1986. godine, posvećena isključivo gastronomiji. Pored časopisa, portala i televizijskog kanala, imaju i svoju akademiju za kuvare, kao i lanac restorana širom Italije.
Prema rečima direktora Marka Mensuratija, samo njihov sajt ima više od pet miliona jedinstvenih korisnika. Nedavno, kako tvrdi Mensurati, jedan od tekstova na njihovom portalu pročitan je 1,2 miliona puta. Osim zanimljivih članaka o hrani i piću, gastronomskim preporukama i vodičima za restorane, na ovom portalu redovno se objavljuju recepti mediteranske kuhinje, ali i svetske.
Ono što je zanimljivo jeste činjenica da je njihova publika uglavnom mlađa populacija, a među kuvarima, ili kako se popularnije nazivaju šefovima (od engleskog chef), na Forbesovoj listi najuticajnijih mladih ljudi u 2017. godini, našli su se kuvari sa akademije Gambero Rosso – Isabella Benedetta Poti i Alberto Sanna. I jedno i drugo, pre nego što su postali kulinarske zvezde, svoju popularnost stekli su zahvaljujući društvenim mrežama.
Gastronomski voajerizam i uspeh na društvenim mrežama
Max Mariola je najpoznatija kulinarska zvezda u Italiji. Ovaj 54-godišnjak postao je popularan tako što je na YouTube kanalu, koji je otvorio 2019. godine, počeo da objavljuje kratke video snimke na kojima priprema hranu i kuva. Danas njegov kanal na toj društvenoj mreži ima gotovo milion pratilaca, dok je na društvenim mrežama, kao što su Instagram i TikTok, njegov uspeh daleko veći. Samo na TikToku, Mariolu prati više od četiri miliona ljudi, pre svega mladih, koji svoju inspiraciju, kada je u pitanju i hrana, pronalaze na ovoj društvenoj mreži.
Jedan od najpopularnijih haštagova #foodie upravo na toj mreži ima oko 200 milijardi pregleda. Osim njega, sve popularniji je i haštag ili termin “mukbang”, koji nastaje u Koreji i koji u bukvalnom prevodu znači – “prenos jedenja”.
Zahvaljujući uspehu na društvenim mrežama, Mariola je nedavno otvorio i svoj restoran u centru Milana. Na dan otvaranja u januaru ove godine, mladi ljudi, pre svega njegovi fanovi, stajali su u redu celu noć kako bi ušli u poznati restoran.
Influenseri koji se prejedaju
Korejska influenserka Park Seo-yeon, poznatija kao “The Diva”, jedna je od pionirki popularnog trenda prejedanja. Stekla je obožavaoce širom sveta zbog načina na koji je predstavljala hranu i jela kao prelepo aranžirane obroke. Svakoga dana, ona je uživo pred svojom publikom na TikToku, jela hranu sa ogromnih poslužavnika, dok su joj njeni obožavaoci plaćali za taj spektakl. Na početku svoje karijere, 2014. godine, zarađivala je desetak hiljada dolara mesečno. Nju je kasnije nasledila još poznatija influenserka Sna, ili na korejanskom “Zalogaj”, koja na TokToku ima više od šest miliona pratilaca.
Ovaj trend, koji pre desetak godina nastaje u Aziji, postao je popularan i u Evropi. Međutim, ideja gledanja i slušanja nekoga ko jede ogromne količine hrane pred kamerom nije svima privlačna. Kina je čak pokušala da zabrani takve video snimke, pre svega zbog kampanje o zdravom životu i uštedi hrane koju je ta zemlja pokrenula 2020. godine.
S druge strane, izobilje i uživanje u hrani na taj način, otvara mnoga druga pitanja kada je u pitanju hrana i odnos prema njoj, pojedinca i društva. No, kako su nove tehnologije promenile sve aspekta naših života i kao što kažu mnogi kuvari “Mi jedemo očima”, nije uopšte čudno da je prezentacija hrane danas postala važnija od njenog ukusa.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.