Fenomen najpoznatijeg negativca – od stripa do filma

Lopov po profesiji, pravedni zločinac, romantik i džentlmen, Diabolik je osvojio ljubitelje strip kulture davne 1962. godine kada se pojavio u trafikama širom Italije po ceni od 150 lira. Prvi broj zvao se “Kralj terora”, a na naslovnoj stranici velikim slovima napisano “Il fumetto del brivido”, što bi značilo krimi-strip. U pozadini Diabolik, oštrog pogleda i sa maskom na licu.

Bilo je to prvo izdanje koje je u tadašnjem sterilnom crno-belom svetu stripa, u kojem su vladali dobri i loši junaci, zadivilo, ali i zaprepastilo tadašnju publiku. Ovaj antijunak koji zbog svog moralnog kodeksa uživa poštovanje najslabijih u društvu, jeste prefinjeni lopov koji uzima od bogatih, ne daje siromašnima, te nerado koristi silu. A kada baš mora da je koristi, to radi kao pravi profesionalac borilačkih veština.

Upravo zbog svih ovih netipičnih osobina, Diabolik ubrzo postaje popularan ne samo u Italiji, već i širom sveta. Njegovi idejni tvorci, Angela i Luciana Giussani, sestre iz Milana, želele su tada da ponude publici nešto drugačije od već viđenog, tako što su stvorile strip o junaku buntovniku.

Američki glumac Robert Taylor poslužio je kao inspiracija prvom crtaču Diabolika, Angelu Zarconu, koji mu je dao čvrst karakter, a koji veoma brzo postaje uzor za nastajanje sličnih heroja, poput Satanika ili Kriminala.

Strip džepnog formata

Sestre Giussani, poreklom iz bogate porodice, živele su nedaleko od železničke stanice na severnoj strani Milana. Vozovi i putnici bili su inspiracija jednoj od sestara, starijoj Angeli, koja je stvorila Diabolika i format stripa koji bi se lako čitao tokom putovanja vozom. Bio je to prvi “džepni” strip, malih dimenzija koji je mogao da se stavi u džep i pročita tokom kratkog putovanja vozom.

Priča o Diaboliku se na neki način poklapa sa životnom pričom dveju sestara. Lepe, kulturne i duhovite mlade dame, pripadnice milanske buržoazije, imale su hrabrosti da se upuste u izdavaštvo i postanu preduzetnice, što je bilo sve drugo, osim normalnog za ženu tog doba.

Nasuprot mnogim kritikama i optužbi, osnivaju izdavačku kuću Astorina, iste te 1962. godine u Milanu, koja i dan danas postoji.

Ko je Diabolik?

Nakon velikog brodoloma, Diabolika su spasili stanovnici jednog ostrva, većina njih pripadnici zločinačke organizacije kojom je vladao King. Diabolik je naučio od njih razne tehnike i veštine, a pošto ga je zanimala takođe nauka i hemija, razvio je i posebnu formulu kojom je stvorio materijal od kojeg je počeo da pravi maske i pretvara se u drugu osobu. Njegov vladar King je zbog toga hteo da ga ubije, ali nije uspeo u svojoj nameri.

Radnja stripa smeštena je u izmišljenim gradovima Clarville i Ghenf, koji se po geografskim i drugim karakteristikama mogu shvatiti kao Pariz i Marsej. Međutim, kako ovaj strip nastaje u Milanu, mnoge scene i ambijent iz istog oslikavaju, pre sveg, taj italijanski grad.

Iz epizodu u epizodu, Diabolik se neprestano razvijao kao lik. Njegov najveći neprijatelj je inspektor Ginko, koga on izuzetno poštuje zbog njegovih sposobnosti. Taj junak je srdačan prema ljudima koji žive odbačeni od društva, kao i što prezire svaku vrstu zlobe. Ko mu pomogne sigurno će biti nagrađen, isto tako kao što će neko ko mu stane na put, ili pripreti njegovoj velikoj ljubavi Evi Kant, biti ubijen.

Ono što ga čini prepoznatljivim, jeste njegov verni automobil Jaguar E-type. Neki kritičari ga upoređuju sa Robinom Hoodom, ali sa jednom bitnom razlikom – Diabolik krade od bogatih, ali ne daje siromašnima i zbog toga je na neki način u stalnom sukobu sa društvom i sistemom.

Avantura koja traje šest decenija

Pored italijanskih stripova Tex i Zagor, Diabolik izlazi više od pola veka, tačnije već 60 godina. Povodom tog rođendana, u Muzeju nacionalnog bioskopa i Muzeju automobila iz Torina, otvorene su dve važne izložbe.

Izložba “Diabolik alla Mole”, koja je otvorena do 14. februara 2022. godine, čiji su kuratori Luca Beatrice, Domenico De Gaetano i Luigi Mascheroni, predstavlja jedinstven arhiv ovog stripa. Takođe, ona je omaž filmu Diabolik, u produkciji Manetti Bros, koji je izašao polovinom decembra ove godine.

“Tu su fotografije, ilustracije, novinski članci, video zapisi i drugi materijali koji su važni za ovaj strip i koju su istovremeno nastajali sa njima”, kaže kurator Luca Beatrice.

Tu su i kultni predmeti dizajna, koji su u tom periodu bili jako popularni, kao čuvena fotelja brenda Le Corbusier ili umetnička dela Marca Lodola i Uga Nespole.

Zlatne godine za pop kulturu

Za lik Diabolika se takođe vezuju socijalna i društvena zbivanja ‘60-ih godina u Milanu.

“To su bile zlatne godine za nastajanje pop kulture. Tada je umetnička i dizajn scena, koja je vrlo značajna za ovaj grad, doživela značajnu transformaciju”, naglašava Beatrice.

Ovaj muzej inače je smešten u jednoj od najznačajnijih građevina u Torinu, Mole Antonelliana, iz 19. veka, koja je prvobitno bila sinagoga. Tokom trajanja izložbe, na krovu građevine mogu da se vide projekcije fotografija iz stripa ili filma.

S druge strane, izložba “Colpo grosso al Museo” (Velika krađa u muzeju), biće otvorena do 6. marta sledeće godine, a posetioci će moći po prvi put da vide originalni automobil slavnog heroja, njegov Jaguar E-type.

Taj model je izašao 1961. godine i bio je automobil kojeg su mnogi želeli u tom momentu. Jedna od sestara Giussani je vozila crveni model Jaguara, dok je Diabolik postao prepoznatljiv, upravo zahvaljujući svom Jaguaru E-type u crnoj boji.

“Želeli smo da proslavimo šest decenija postojanja jaguara. Diabolik je takođe doprineo da ovaj engleski automobil postane popularan u Italiji”, kaže Giosuè Boetto Cohen, kurator ove izlože.

Moglo bi još puno toga da se ispriča o ovom junaku, koji je zasluženo ušao u kolektivnu maštu mnogih Italijana, ali i publike van njegove zemlje. On možda jeste “kralj terora” i kriminalac, ali i kao takav, jeste par excellence u svetu stripa.