Porodične firme – stub razvoja Srbije

Piše: Dragan Močević

Sve porodične firme u Srbiji i regionu bivše Jugoslavije dele iste vrednosti: pokretačku snagu osnivača, jasnu viziju, ljubav i posvećenost. Dele i iste probleme, kao i hroničnu nezainteresovanost države za porodične firme. Ipak, porodične firme su nosioci privrede svake države, njihov potencijal je neograničen, iako su izazovi s kojima se vlasnici porodičnog biznisa suočavaju, u celom regionu, svakim danom sve veći.

Era poslovanja

Centar za edukaciju „Pro Educa“ već pet  godina pokušava da usmeri fokus nadležnih na porodične firme, kako bi ih animirali da se bave jednim od najznačajnijih pitanja za privredu. Ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju porodičnih firmi za ekonomiju, posebno ako se ima u vidu da su to firme koje stvaraju 75 posto novih radnih mesta na svetu.

Era poslovanja danas je dinamičnija nego ikad, tržište je nemilosrdno i nema mesta za one koji nisu posvećeni ideji i misiji uspeha. Svi ljudi dobrih namera uživaju u dobrim rezultatima svih uspešnih porodičnih kompanija. Privatna preduzeća koja sada posluju dobro ne smeju da se uspavaju. Reorganizacija poslovanja, uvođenje principa korporativnog upravljanja, decentralizacija upravljanja u kompanijama i delegiranje zadataka više nisu mere predviđene samo za problematična razdoblja u kompanijama. To su mere koje će sprečiti problematična razdoblja i mnogim kompanijama doneti zdraviji i stabilniji napredak i rast.

Porodične firme u Srbiji, kao i u regionu nalaze se pred najizazovnijom fazom koja uključuje generacijsku tranziciju i decentralizaciju upravljanja. Približavanje Evropskoj uniji, čijem članstvu teži Srbija, dodatni je izazov i motiv za porodične firme. Vizija promena principa poslovanja i načina organizacije preduzeća mora biti jasna i jednostavna.

Porodične firme u Srbiji nisu prisutne samo u poslednjih 30 godina. Istorija razvoja privrede Srbije pamti mnoge ugledne industrijalce, preteče današnjih porodičnih firmi poput porodica Dunđerski, Krsmanović, Ćelović, Anastasijević, Vajfert i mnogih drugih. Fabrike, poljoprivredna gazdinstva, rudnici, banke, osiguravajuća društva, trgovačke flote…

Osnivači tih firmi nisu samo bili pokretači razvoja nego i patriote, dobrovoljci u oslobodilačkim ratovima, veliki dobrotvori i zadužbinari. Đorđe Vajfert je preuzeo pivaru koju je osnovao njegov otac Ignjat Vajfert. Đorđe se još smatra osnivačem modernog rudrstva u Srbiji, a bio je i guverner Narodne banke Srbije. Luka Ćelović, ugledni preduzetnik i trgovac, svu svoju imovinu je testamentom ostavio Beogradskom univerzitetu.

Povrat imovine

Prema nekim podacima, samo je čuveni Miša Anastasijević u drugoj polovini 19. veka u službi imao nekoliko hiljada zaposlenih, 23 stovarišta u raznim krajevima zemlje i 74 broda za prevoz soli. Lazar Dunđerski je bio naslednik Gedeona Gece Dunđerskog, a nasledenici porodice Dunđerski i danas čekaju na povrat imovine koja je nacionalizovana nakon Drugog svetskog rata. Nažalost, u velikim svetskim ratovima je nastradao najveći broj osnivača porodičnh firmi, banaka, akcionarskih društava, a komunistička vlast je nakon 1945. godine izvršila nacionalizaciju njihove imovine pa je u Srbiji i ostatku SFRJ razvoj porodičnih firmi zaustavljen sve do 1990. godine.

Za razliku od srpskih porodica koje su imale nesreću da se razvoj njihovih porodičnih fiormi zaustavi ratovima i socijalističkim uređenjem, danas poznajemo svetske brendove koje su osnovale porodice Ford, Ferero, Pežo, Rigli, Betankur (Loreal), Henkel,  Švarckopf, Anjeli (Fiat), Žilet, Opel, Reno, Bajer, Mekonald, Rokfeler, Morgan, Diloit… U Japanu postoji hotel Nisijama Onsen Keiunkan, koji se nalazi u Jamanašiju. Osnovan je 705. godine, a kroz istoriju su ga vodile 53 generacije jedne iste porodice.

Srbija, a ni regija još uvek nemaju poznate porodične firme koje su u četvrtoj generaciji, ali se stvari ipak pomeraju u pozitivnom smeru. Rijetki su izuzeci poput porodične firme „Gavrilović“ iz Petrinje u Hrvatskoj  koja je osnovana 1821 godine, premda šimseni dokazi ukazuju da istorija tog porodičnog preduzeća seže u 1690. godine. 

Pripremili smo publikaciju „Porodične firme – stub razvoja ekonomije Srbije“ http://porodicnefirme.com/wp-content/uploads/2014/11/Porodicne-Firme-Srbija-2014-screen.pdf   a pre tri godine  smo izdali prvu publikaciju http://porodicnefirme.com/wp-content/uploads/2014/11/porodicnefirme-2011.pdf na ovu temu gde smo pokušali da vlasnicima i naslednicima porodičnih firmi ponudimo dodatne informacije koje će im pomoći da unaprede svoje poslovanje i kvalitetno odgovore na specifične probleme i izazove pred kojim se nalazi svaka porodična firma, bez obzira na to da li je reč o akcionarskom društvu u kome više od 25 odsto vlasništva ima jedno privatno lice ili se radi o malim i srednjim preduzećima, zanatskim radnjama ili poljoprivrednim gazdinstvima. 

Izazovi za vlasnike

Dileme koje stoje pred osnivačem i naslednicima porodičnih firmi bez obzira na veličinu i sektor u kome posluju su veoma slične.

Vlasnike preduzeća očekuju izazovi poput određivanja politike nasljeđivanja, pisanja statuta porodičnih firmi, angažovanja vanjskih menadžera za koje često nema podrške unutar porodice.

Trenutak kada osnivač mora sjesti da napiše testament je trenutak kada postaje svjestan svih slabosti svoje porodične firme, specifičnih odnosa među članovima porodice odnosno nasljednicima (djecom, snahama, zetovima), ali i trenutak kada osnivač priznaje sam sebi da može biti najveći podsticaj razvoju ili čovjek koji će ubiti svoje „čedo“.

Izvor: Al Jazeera