‘Zbrinjavanje’ bivših političara: Kurz u svijetu tehnologije

Za razliku od balkanskog regiona, gde je za veliku većinu nosioca javnih funkcija političar prvo, a često i jedino zanimanje, širom Evrope i u SAD-u političari mahom dolaze iz privatnog sektora, a često se nakon političke funkcije i vraćaju svojoj primarnoj profesiji.

Sebastian Kurz, bivši kancelar Austrije, podneo je ostavku u oktobru zbog velikog pritiska javnosti. Veliki broj analitičara, opozicionih predstavnika u austrijskom parlamentu, kao i brojnih medija su izneli sumnje o visokoj korupciji, a takvi navodi su dolazili i iz samih redova Austrijske narodne partije (ÖVP). Kurz je zbog toga podneo ostavku i na mesto predsednika partije.

Kurz se politikom počeo baviti 2003. godine, kada se priključio tadašnjoj Stranci omladine (JVP). Sedam godina kasnije, on će preuzeti ključnu ulogu u stranci, a sledeće, 2011. godine, će biti imenovan za državnog sekretara za socijalna pitanja i integraciju. Samo dve godine kasnije, nakon održanih izbora, Kurz postaje najmlađi ministar spoljnih poslova u austrijskoj istoriji. Tu funkciju će obavljati do 2017, kada postaje i najmlađi kancelar.

Ovakvoj ‘zvezdanoj karijeri’ u politici je svakako doprineo i izbor za predsednika ÖVP-a. U maju 2017. godine Kurz je nasledio Reihholda Mitterlehnera na mestu šefa stranke, te postao kandidat ÖVP-a za mesto kancelara. Možda i najveći doprinos njegovoj izbornoj pobedi je dao čvrst stav ÖVP-a po pitanju integracije migranata kako u Austriji, tako i u samoj EU. Istraživanja su tada pokazivala da je čak 64,7 odsto Austrijanaca protiv novog prijema migranata. Kurz i ÖVP su ovo dobro iskoristili – sam Kurz se je na mestu državnog sekretara godinama bavio i politikom socijalnog zbrinjavanja i prijema migranata, u to vreme najviše iz istočne Evrope.

ÖVP je ipak za formiranje Vlade bila prinuđena da napravi koaliciju sa desničarskom strankom FPÖ. Iako sa stabilnom većinom, već 2019. godine ova koalicija će se raspasti. Uzrok je bila tzv. afera Ibiza – snimak vicekancelara Heinz Christian Strachea, tadašnjeg lidera FPÖ-a, i njegovog potpredsednika Johanna Gudenusa, koji su sa rođakom ruskog biznismena dogovarali navodne koruptivne radnje. Na snimku dvojica austrijskih političara se takođe hvale donacijama partiji FPÖ.

Iako i sam delimično osramoćen ovog aferom, Kurz je u januaru 2020. ponovo izabran za kancelara. Drugi mandat će obeležiti borba sa pandemijom (Austrija je imala, a delimično i dalje ima, najstrožije mere suzbijanja COVID-a 19 unutar EU), brojne optužbe i istrage korupcije, kao i odjeci ‘afere Ibiza’ koja još nije do kraja razjašnjena. Zbog ovoga, u oktobru 2021. Kurz podnosi ostavku na mesto kancelara, a u decembru objavljuje i potpuno povlačenje iz politike. On će biti upamćen ne samo kao najmlađi kancelar Austrije, već i kao najmlađi svetski lider u poslednjih pola veka. Kurz je takođe jedan od inicijatora jakog rasta tradicionalnih i konzervativnih stranaka širom Evrope, okupljenih u Evropsku narodnu partiju. Krajem decembra, svetski mediji su preneli vest da će Kurz nastaviti karijeru u kompaniji Petera Thiela.

Svjetska politika i Gospodar prstenova

Peter Andreas Thiel je američki milijarder nemačkog porekla. Najpoznatiji je kao jedan od pokretača globalnog sistema za elektronska plaćanja PayPal. Među šest osnivača PayPala je i Elon Musk, današnji CEO kompanija Tesla i Space X, koji je i jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Druga Thielova kompanija, Palantir Technologies, bavi se razvojem softvera za analizu velike količine podataka (Big Data).

Ljubitelji epske fantastike će odmah prepoznati ime kompanije. Naime, ‘palantiri’ su naziv magičnog kristalnog kamenja iz knjiga, a kasnije i filmova Gospodar Prstenova, autora J. R. R. Tolkiena. U knjizi i filmu ‘palantiri’ predstavljaju neuništive komade kristala, koji omogućavaju komunikaciju na daljinu, kao i jednu vrstu ‘svevidećeg oka’.

U stvarnom svetu, kompanija Palantir je najpoznatija po svoja tri softvera, koji takođe nose imena iz stripova o superherojima – Palantir Gotham, Palantir Apollo i Palantir Foundry. Gotham je svakako najpoznatiji i najkontroverzniji – koristi ga nekoliko američkih obaveštajnih službi, kao i samo Ministarstvo odbrane (DoD). Apollo je među nekoliko softvera odobrenih za MCNS sisteme u američkoj Federalnoj upravi (sistemi od kritične važnosti), kao i računarske mreže na tzv. IL5 nivou, koji su ključni za poslove odbrane zemlje. Apollo takođe radi i kao ‘nadzornik’ za softvere Gotham i Foundry, te zajedno čine jedan koherentni softverski sistem. Ovakvi paketi ključnog softvera nisu retkost, naročito kada su u pitanju državni klijenti ili velike korporacije, a zajedno se nazivaju ‘SaaS’ (software as a service, softver kao skup usluga). Palantir Foundry je korišćen i u Evropi, za praćenje velike količine podataka o napretku vakcinacije protiv COVID-a 19.

Vraćaju se prvobitnoj karijeri

Kolumnista Goran Jovanović kaže da se u SAD i EU bivši političari često angažuju u privatnom sektoru. Podseća kako to “nije ništa novo”, jer mnogi ministri, premijeri i diplomate nakon završene političke, karijeru nastavljaju u privatnim kompanijama, privatnoj praksi ili i sami pokreću nove start-upove.

“Takođe, u SAD-u je već tradicija da penzionisani generali i iskusni oficiri nastavljaju da rade u nekoj od brojnih bezbednosnih kompanija ili onih iz aerosvemirskog sektora. Širom EU političari najčešće dolaze iz privatnog sektora, ređe javnih i državnih službi, te je prirodno da se nakon svog mandata u parlamentu ili nekoj od vlada vrate prvobitnoj karijeri”, navodi Jovanović.

“Na Balkanu je to, naravno, retkost. Već smo navikli da ‘jedni te isti’ političari menjaju stranke, a vrlo često i ideologije, kako bi se  eventualno opet našli ‘na budžetu’. Zbog ovakvog nezrelog političkog sistema, i dalje imamo nasleđe iz doba komunizma, pa se tako u javnim preduzećima i ustanovama praktično svi, ‘od portira do direktora’, i dalje postavljaju po stranačkoj pripadnosti”, dodaje Jovanović.

Narodnjaci i republikanci

Većina stručnjaka smatra da će angažovanje Kurza u Thielovoj krovnoj kompaniji ‘Clarium Capital’ doprineti širenju poslova, pre svega sa javnim sektorom, budući da Kurz ima širok spektar kontakata sa državnicima širom sveta, a možda bi vezu trebalo tražiti i u političkoj ideologiji. Naime, Kurz je poznati ‘narodnjak’ i konzervativac, dok je Thiel veoma aktivan član Republikanske stranke, kao i njihov veliki donator. Thiel je tako među prvima podržao republikanca Rona Paula za predsedničku kandidaturu 2007. godine. Kada je Paul izgubio republikansku nominaciju, Thiel je podržao i tadašnjeg kandidata Johna McCaina.

Thiel je 2016. godine bio i delegat iz Kalifornije i jedan od ključnih ljudi koji su omogućili nominaciju Donalda Trumpa za predsednika SAD-a. Trump ga je zbog toga postavio za ključnog govornika (key speaker) na izbornoj konvenciji. U oktobru iste godine je objavljeno da je Thiel donirao 1,25 miliona dolara za kampanju Donalda Trumpa, što je maksimalni iznos za samostalnog donatora. Thiel je nakon Trumpove pobede bio i član predsedničkog tranzicionog tima.

Uz sve ovo, Thiel je i poznati “prvi ulagač” (angel investor) u brojne tehnološke start-up kompanije. On je tako 2004. godine bio jedan od prvih ulagača u tada nepoznatu kompaniju Facebook, a 2012. je prodao 16,8 miliona deonica Facebooka za 638 miliona dolara. Peter Thiel je danas član borda direktora Facebooka.