Dolazi doba nosive tehnologije

Iako ideja o uređajima i računarima koji su deo svakodnevnih aktivnosti i rutine ljudi, tzv. ‘nosiva tehnologija’ (eng. wearable technology and computers) postoji još od osamdesetih godina prošlog veka, tek posednjih četiri ili pet godina su elektronske komponente postale dovoljno male, moćne i jeftine za njihovo masovno usvajanje.

Iako se dugo vremena smatralo da su smartfoni ‘ultimativna’, tj. krajnja forma računara, iza koje ih je nemoguće dalje smanjivati a da oni ostanu iole upotrebljivi za svakodnevnog korisnika, ispostavilo se da je zapravo moguće promeniti čitavu interakciju između ljudi i uređaja povezanih na globalnu mrežu.

Ekran nije ni potreban

Do pre samo desetak godina, smartfoni su još uvek bili relativno skupa igračka. Tada aktuelni modeli iPhone-a, 4S i 5 su i dalje bili smatrani luksuzom, kao i većina Apple proizvoda u to vreme. Sa druge strane, smartfoni bazirani na Android operativnom sistemu kompanije Google su tek hvatali korak sa do tada neprikosnovenim Nokia telefonima, te jeftinijim Samsung uređajima. Nokia će pokušati da se priključi ‘cunamiju’ smartfona koji je bio na tehnološkom horizontu, udružujući snage sa gigantom Microsoftom na razvoju ‘Windows Phone’ uređaja. Bila je to evolucija ‘Windows Mobile’ operativnog sistema, koji je kao ‘Windows CE’ postojao još od kraja devedesetih, i koristio se u ‘palmtop’ minijaturnim uređajima, kao i uređajima za zabavu, poput digitalnih video rekordera, pa čak i konzola za igrice. Iako dobro zamišljeni, ‘Windows Phkne’ uređaji će praktično od samog početka doživeti bojkot softverskih kompanija, koje će svoj fokus staviti na Android i ‘iOS’ (iPhone i iPad) operativne sisteme. Microsoft je zvanično okončao podršku za ‘Windows Phone’ još 2019, iako i danas ima nekoliko mobilnih uređaja koji rade na Android platformi.

I upravo se od tih ranih dana smartfoni, suštinski, skoro uopšte nisu promenili. Jedine promene su dizajnerske prirode – veći ekrani, viša rezolucija i tanje kućište. Smartfoni su, kao i sva druga elektronika, ispratili nekoliko ‘tehnoloških evolucija’ (technology evolution), te danas imamo bolje kamere na našim uređajima (ili nekoliko njih), nove generacije WiFi i Bluetooth bežične komunikacije, te više memorije za skladištenje podataka (ali i sve češće bez mogućnosti njenog proširenja MicroSD karticama).

Ipak, sama suština korišćenja smartfona i tableta je ostala ista – korisnik instalira aplikacije, koje dalje koristi unutar njihovog grafičkog interfejsa prstom ili specijalnom olovkom. Smartfoni i dalje ostaju ‘glupi’ ako ih korisnik ne uzme u ruku te ‘zada komandu’ odabirom jedne ili više aplikacija. Iako dugo vremena postoje različiti glasovni asistenti (voice assistant), poput Google Assistant i Apple Siri, koji se mogu koristiti ‘bez ruku’, samo glasovnim komandama, često su njihovi odgovori ili  akcije pogrešni ili nedovoljni, te je korisnik primoran da ipak uzme uređaj. Statistike u SAD pokazuju da tek oko jedne trećine korisnika (nešto manje od 34 odsto) redovno koristi glasovne asistente, i to prevashodno u vožnji ili dok obavlja kućne poslove. Van SAD i širom sveta ovaj procenat je daleko manji, ispod 20 odsto, budući da svi glasovni asistenti najbolje funkcioniraju na engleskom jeziku, i koristeći englesku jezičku semantiku.

Zbog ovakvog ‘zastoja’ u evoluciji smartfona i tableta (eng. technology stalling), poslednjih godina su počele da se pojavljuju ‘start-ap’ kompanije čiji uređaji u potpunosti napuštaju koncept korišćenja uređaja putem tastature i miša, ili putem ekrana osetljivog na dodir. ‘Leap Motion’ je serija uređaja kompanije ‘Ultraleap’, koji omogućavaju korišćenje virtuelnih objekata i upravljanje računarima i softverima pokretima ruku u vazduhu. Uređaj može da prepoznaje i različite gestove i ‘specijalne znakove’ prstima i rukama kako bi pokrenuo čitav niz akcija na računaru. Ovakvi uređaji su naročito korisni u specijalnim aplikacijama, gde jednostavno nije moguće koristiti računar, poput medicinskih intervencija, rada u industriji, rada na osetljivim mikro-uređajima, itd. Sličan koncept koristi i uređaj ‘Gest Glove’, koji liči na rukavicu. Ovaj uređaj omogućava da se pokreti prstiju i ruke u trodimenzionalnom prostoru ‘vežu’ za različite akcije ili čitav niz akcija na računaru. Tako, na primer, pokret prsta može prebaciti na sledeću pesmu, dok okret ruke u vazduhu može da smanji ili pojača zvuk. Ovakvi uređaji su naročito korisni u specijalizovanim softverima, poput onih iz sveta arhitekture, digitalnog 3D modeliranja, te različitih softvera za muzičku i video produkciju, koji nisu najbolje prilagođeni korišćenju samo standardne tastature i miša, imajući u vidu ogroman broj različitih opcija koje poseduju.

Olovke, naočare i bedževi

Iako su još devedesetih plastične olovke bile jedini način za korišćenje uređaja osetljivih na dodir (budući da su koristili ‘rezistivnu’ tehnologiju displeja), vremenom su LCD i OLED ekrani postali napredniji, te su omogućili korišćenje aplikacija prstima (multi-touch, do deset pritisaka na ekran u isto vreme). Iako korisni za svakodnevne zadatke poput gledanja videa na YouTube-u, slušanje muzike i korišćenje različitih društvenih mreža, ljudski prsti jednostavno nisu dovoljno precizni. Zbog toga je prvo kompanija Apple, a kasnije i Samsung, vratila ‘pametnu’ olovku kao način unosa komandi. ‘Apple Pencil’ olovka je prevashodno namenjena iPad tabletima, ali je moguće koristiti i na iPhone smartfonu. Olovka nudi ‘pixel perfect’ preciznost, tj. rezoluciju do jednog pojedinačnog piksela na ekranu, što je otvorilo čitav novi svet aplikacija za crtanje, animaciju, video montažu i obradu fotografija na iPad tabletima.

Druge kompanije, pak, smatraju da je smartfonu kao konceptu ‘došao kraj’. ‘Humane Ai’ najviše liči na veći bedž, i koristi napredni Ai softver (veštačku inteligenciju) za komunikaciju sa korisnikom i svetom oko sebe. Takođe, procesor unutar bedža koristi  ‘mašinsko učenje’ (ML, machine learning) i posebnu kameru da ‘vidi’ svet i na predlaže korisniku različite aktivnosti. ‘Humane’ nema ekran, sem jedne male LED diode kojom obaveštava o svojim aktivnostima, ali zato poseduje nešto do sada neviđeno – projektor. Tako ‘Humane Ai’ može na bilo kojoj površini da ‘projektuje’ različite informacije ili unapred programirane zadatke. Za sada ova tehnologija nije podržana od praktično nijedne poznate društvene mreže niti usluge, što ne znači da neće i biti u bliskoj budućnosti, naročito kada kineske kompanije budu predstavile svoje slične proizvode.

Analitičari ocenjuju da će već do 2030. godine današnji smartfoni ‘na dodir’ postati prošlost, te da će ih zameniti ‘nosivi uređaji sa mogućnošću direktne interakcije u stvarnom svetu’. Ovakvom trendu se priključila i kompanija Meta (koja stoji iza Facebooka, Instagrama i Whats Appa). Ona je u saradnji sa jednim od najvećih proizvođača naočara u svetu, ‘Ray Ban’, nedavno predstavila prve pametne naočare koje su direktno povezane sa društvenim mrežama. Iako slični proizvodi postoje već godinama, ‘Meta Smart Glasses’ nude interakciju sa digitalnim svetom jednostavnim dodirom na okvir naočara. One takođe imaju i par kamera rezolucije od 12 megapiksela, koje mogu da zabeleže fotografije ili video visoke rezolucije ‘iz prvog lica’. Naočare podržavaju i različite glasovne komande, te posebne integrisane zvučnike koji omogućuju slušanje muzike.