Šta je za Srbe 30 srebrenjaka…

Piše: Jelena Milić

Evropska komisija predstavila je prošle nedelje novi Izveštaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za period od oktobra 2012. do septembra 2013. godine. Izveštaji, po običaju, uzimaju u obzir preduzete, usvojene mere i usvojene zakone. Zakoni koji su u proceduri se ne uzimaju u obzir.

Dosadašnja praksa, makar kada je Srbija u pitanju, bila je da je pomalo natezan tehnički deo kriterijuma zarad pohvale nekih političkih gestova, poput hapšenja haških begunaca i slično. No, pored toga, EK je uspevala da održi dobar balans, te da sebi i građanima Srbije predoči relativno preciznu sliku stanja i izazova u oblastima koj prati.

Fraza tehnički kriterijumi nije baš adekvatna, jer se najčešće radi o političkim merama ili zakonima usvojenim u Parlamentu, što su, takođe, političke odluke o nekim pitanjima. Tako balansirani izveštaji davali su solidnu osnovu za rad mnogih struktura koje se bave procesom evropskih integracija. Limiti u nekim politikama, koje je i EK do ove godine primećivao, bili su pravdani prethodnom politikom prema Kosovu. Moglo se iskoračiti samo dotle dokle ta oblast i željene reforme u njoj nisu u koliziji sa državnom politikom o Kosovu.

Limiti u nekim politikama, koje je i Evropska komisija do ove godine primećivala, bili su pravdani prethodnom politikom prema Kosovu.

Ove  godine smo se našli u apsurdnoj situaciji. Čini se da Evropska unija, zvaničnici i vlast u Srbiji ne veruju svim pozitivnim navodima Izveštaja podstaknutim prvim Briselskim sporazumom. Nastavljen je trend njegovog preplaćivanja. Dodatno se zaboravlja da je to tek prvi, da će posle njega morati da se dođe do još formalizovanih sporazuma, kroz mnogo napornih pregovora o imovini javnih preduzeća, saobraćaju i mnogo čemu drugom.

Sad su druge oblasti u Izveštaju kosovocentrične na suprotan način, ulepšane su ili nedorečene, pa će onima koji zaista pokušavaju da se bave evropskim integracijama Srbije na racionalnoj osnovi i dalje biti teško, od toga da li će jedna tema ići samo u jedno poglavlje ili i kroz famozno poglavlje 35 – odnosi sa Kosovom. Biće i sasvim logičkih preklapanja, ali i poturanja i zaturanja zarad parcijalnih interesa. A i to sve kad se konačno formira tim za pregovore sa EU-om. Srbija, zasad, ima samo glavnog pregovarača i ministra bez portfelja zaduženog za EU, ali ne i tim.

Tiši i umorniji nego ikad

U Izveštaju se kaže da su organizacije civilnog društva nastavile da igraju važnu ulogu u u socijalnom političkom i ekonomskom životu Srbije, te da sektor nastavlja da raste. Možda raste ako se računaju Srpska pravoslavna crkva, ribolovci, Crveni krst, pa i svi oni sjajni programi podrške socijalno ugroženima, ali onaj deo civilnog društva koji bi morao da bude watchdog Vladi i društvu tiši je i umorniji nego ikad.

Izveštaj se skoro ne osvrće na vrlo opasno stanje u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, niti se veći značaj daje činjenici da Vlada (Aleksandar Vučić sam je to rekao) još nije imenovala novog direktora Bezbednosno-informativne agencije. Imajući u vidu da se bliže lokalni izbori na Kosovu, ovo je vrlo nezgodno. Svaka čast Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ali se zna ko bi, da hoće, mogao vatru da potpiruje, ali i da smiruje tuđu ako mu je u interesu da izbori prođu, sve pijuckajući kafe po kafićima Severne Mitrovice.

Izveštaj se skoro ne osvrće na vrlo opasno stanje u MUP-u Srbije, niti se veći značaj daje činjenici da Vlada još nije imenovala novog direktora BIA-e.

Vlada (MUP – Ivica Dačić) je još proletos na usvajanje po vanrednom postupku Skupštini (Srpska napredna stranka – Vučić) poslala krovni zakon o privatnom obezbeđenju. Skupština je em odbila da ga razmatra po ubrzanoj proceduri, em ga nije stavila na dnevni red prve jesenje sednice. U pitanju je skoro 50.000 ljudi koji koriste oružje i, mada oni svi nisu pod istom zastavom, većina ih radi u legalnim kompanijama i nisu sa istim interesima – neki od njih legalno rade i na severu Kosova.

Ne treba zaboraviti da je, na osnovu Srpske nacionalne strategije bezbednosti, privatni sektor prepoznat kao deo sistema, a Zakon o vanrednim situacijama predviđa mogućnost njegovog angažmana. Krstimir Pantić i njegova vojska su još proletos nosili uniforme Civilne zaštie, navodno nove, koje niko u ostatku Srbije nije video. Incidenti na Severu Kosova su sve češći, a još nijedan nije rešen. Pantić je u međuvremenu avanzovao u kandidata za gradonačelnika, ali neki novi klinci nepoznate civilne zaštite uspešno zasutavljaju vozila Eulexa.

Mnogo veći krug

Ostaje da se vidi zašto je EK deo izveštaja koji se tiče demokratskog nadzora sistema bezbednosti, arhitekture sistema, usklađenosti zakona i sl. kraći nego prošle godine, kada je sadržavao dva-tri raštrkana pasusa. Glavni argument Evropljana je da nema zajedničke politike u toj oblasti, pa zato ne mogu dublje ulaziti u situaciju. Činjenica da Srbija nije u procesu NATO-integracija ovo samo otežava, jer ne postoji focal point iz koga se reforma sistema može planirati i realizovati. Ovo je dodatno loše zato što je prvi Briselski sporazum otvorio prostor, ako ni za šta drugo ono za usaglašavanje postojećih strateških dokumenata sa novom političkom realnošću, pa čak i za izradu novih, od nacionalne strategije spoljne politike do Ustava.

EU je velika i stabilna, prolaziće kroz krize i izazove, ali će se najverovatnije iz njih vaditi upravo svojom flerksibilnošću i mogućnošću tailor made pristupa određenim pitanjima. Zašto se, naprimer, za Srbiju ne uvede i poglavlje 36 – sveobuhvatno stanje u sistemu bezbednosti? Njegovo brzo otvaranje bi olakšalo pregovore po nekim drugim pitanjima, samo naizgled nepovezanim. Isti pristup bi, možda, ućutkao i ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Čepurina, koji se javno, u intervjuu beogradskim Večernjim novostima, čudi kako Srbi mogu da za 30 srebrenjaka propagiraju anarhični i prevaziđeni NATO.

Očito je da je krug onih kojima uspešni izbori na Kosovu to ne odgovaraju veći od Milana Ivanovića, Demokratske stranke Srbije i Dveri.

I bez 30 srebrenjaka i EU-a građani na Kosovu su svesni da je jedini garant stabilnosti u kojoj bi se mogli izvesti poludemokratski lokalni izbori na Kosovu KFOR. Očito je da je krug onih kojima uspešni izbori na Kosovu to ne odgovaraju veći od Milana Ivanovića, Demokratske stranke Srbije i Dveri. Možda i poglavlje 37 da se uvede – uticaj Rusije na EU-integracije. Ne treba se zavaravati – ne prave Rusi incidente kad Srbija napravi korak ka NATO-u, već svaki put kad napravi veći korak ka EU-u.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera