Za Kosovo i hidžab

Piše: Ratko Femić

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković pojavila se u Iranu pokrivena hidžabom i to, kažu upućeniji od mene, najstrožijom verzijom ovog odevnog predmeta. Čudna mi čuda.

Sem što mi je bila smešna i neobična, drugu štetu nije mogla da nanese. Ipak je to Maja Gojković, nekadašnja puška šešeljevka.

Da li nas je obrukala? U Iranu verujem da nije, a u Evropi koga svrbi za predsednicu Skupštine Srbije. Možda se, još neko osim nas, balkanskih ukoljica, sprdao na njen račun.

Prsti su me zasvrbeli tek kad je posle svekolikog ataka na njen outfit ona rešila da se nekako za taj „greh“ izvadi i opravda. Političarka sa iskustvom iz nekoliko stranaka za ovu priliku nije se sama opravdavala, nego je podmetnula člana delegacije i poslanika Pokreta snaga Srbije Dragomira Karića. Iskusno, jer će, ako zatreba, moći da se opravdava i od Karićevog opravdanja.

Karić, koalicioni partner Gojkovićkine Srpske napredne stranke, čiji se predsednik i brat Bogoljub nalazi na međunarodnoj poternici, objasnio je da se predsednici parlamenta zagubio prtljag, te da je obukla ono što su joj domaćini ponudili. Javnost je ismejala Karićevo objašnjenje i filmski scenario po kome su se u Istanbulu jedva ukrcali u avion za Teheran, prtljag ostao, oni stigli i pravo iz aviona otišli na sastanak.

Umorni od puta

Dobro, predsednica Skupštine izgubila prtljag, a u Teheranu nema marama, ešarpi, šalova i ostalih krpica kojima su žene koje pripadaju zapadnom krugu civilizacije pokrivale glavu da bi ukazale poštovanje običajima domaćina. Čak je bilo i onih žena koje u tim posetama nisu posezale za kurtoaznim pokrivanjem, već uz iranske zvaničnike stajale onako gologlave visoko uzdignuta čela.

Ali, Maja nije htela da se – što bi rek'o doktor Arslanagić – oseća nelagodno ko krme u Teheranu. Želela je, kako je sama objasnila, pokrivena da pokaže da ceni to što Iran nije priznao nezavisnost Kosova.

Posle cele zavrzlame sama Gojković je rekla da je Iran mnogim gestovima pokazao poštovanje srpskih državnih interesa, te da je zato prilikom posete Teheranu odlučila da stavi hidžab, koji je dobila iz Novog Pazara.

Znači, ništa od izgubljenog prtljaga, a ko zna šta je bilo onom Kariću da laže. Umoran od puta, verovatno.

Na društvenim mrežama rasprava je otišla u ozbiljnom smeru, jer je protumačeno da je Gojković ovako poslala obeshrabrujuću poruku ženama u Iranu koje se bore za svoja prava i protiv obaveznog pokrivanja glave. Ima tako ljudi koji bi da budu veći katolici od pape, a u njenoj sadašnjoj partiji je to od osnivanja ukorenjeno, jer je iz radikalskog semena nastao najveći evropejac koji danas hoda Srbijom.

Kritičarke jesu u pravu, jer zašto bi žena, pogotovo gošća, morala da bude toliko konzervativno obučena? Pogotovo što u njenoj zemlji to nije običaj i iz solidarnosti sa Irankama koje, ako se zgode negde nepokrivene, rizikuju da budu bičevane. I pored toga mnoge od njih prkose toj obavezi i bore se za svoja prava.

Na drugoj strani sveta, u Evropi, neke zemlje su zabranile nošenje hidžaba na javnim mestima. Ako se zalažemo za poštovanje ljudskih prava onda koliko podržavamo Iranke koje se bore za svoja prava zahtevajući da ne moraju da budu pokrivene, toliko treba podržati one žene čiji je samostalni izbor da ga nose.

One zabranu nošenja hidžaba u evropskim zemljama smatraju povredom njihovog prava da javno nose svoje versko obeležje. Pokrivanje glave trebalo bi da bude samo izbor žene, a ne ispunjavanje želje dominantnog muškarca.

U Srbiji je u vreme komunizma nošenje feredže bilo zabranjeno zakonom 1950. godine.

Zakon je donet, jer se smatralo da takva odeća unižava i potčinjava ženu, a pokrivanje žena smatrano je retrogradnim i anahronim ponašanjem preostalim u izrazito zatvorenim, konzervativnim i patrijarhalnim zajednicama. Devedesetih godina prošlog veka, uz demokratske promene dolazi i do verskog oslobađanja i želje za ispoljavanjem verskih osećanja, mada su negde takve pojave bile u funkciji političke radikalizacije.

Slobodna volja

Danas se negde nošenje hidžaba smatra ograničavanjem ženskih sloboda, a na drugom kraju sveta poštovanjem verskih osećanja i izbora žene.

Ono što je na Istoku nametnuta obaveza, na Zapadu može da bude stvar izbora. Tako dolazimo u čudnu situaciju da nešto što osuđujemo u jednom delu sveta podržavamo u drugom delu. Zajednički imenilac za obe situacije je obaveza, odnosno zabrana, a to je polje koje treba da uređuje nečija slobodna volja.

Eto, Maja Gojković se zamotala, ali u nacionalnom interesu. Premijer se zbog Kosova u Briselu valjao po podu, te je pokrivanje strogim hidžabom najmanje što je Gojković mogla da uradi za odbranu srpskih nacionalnih interesa.

Državni interes je jedno, a drugo je ideologija i uverenja koja Gojković menja u skladu sa političkom ponudom. Pošto na fotografiji iz Irana neodoljivo podseća na prepodobnu mati Paraskevu, samo sa naočarima – daleko od toga da je predsednica Skupštine Srbije dobar materijal za beatifikovanje – za utehu mogla bi da bude zaštitnica svim vrstama preletača.

Kao jedan od osnivača Srpske radikalne stranke, političko iskustvo je pekla uz Vojislava Šešelja. Bila je gradonačelnica Novog Sada. Posle raskola u SRS-u osnovala je svoju Narodnu partiju, s kojom je prišla Uniji regiona Srbije Mlađana Dinkića na čijoj listi je bila na izborima 2012. Već u junu te godine isključena je iz članstva, jer je pregovarala sa Demokratskom strankom o formiranju Vlade Srbije bez znanja ostalih članica URS.

Zatim je podržala Vladu Srbije koju su formirali SNS-SPS-URS. Početkom decembra 2012. godine obavestila je javnost da Narodna partija, čiji je ona osnivač i predsednica, kolektivno pristupa SNS, ali to se nije dogodilo. Maja Gojković je postala članica Predsedništva SNS, a NP koja je u Skupštinu ušla na listi URS nastavila je da prima sredstava iz budžeta.

Ako je Maja Gojković slobodnom voljom odlučila da nosi hidžab, biće mi zanimljivo da je vidim kako kao prepodobna mati Paraskeva predsedava Parlamentom i izriče opomene poslanicima. Nema od toga ništa, a iza cele zavrzlame verovatno je stajao glup predlog nekog stranački uhlebljenog diletanta koji bi trebalo da se bavi protokolom.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera