Mnoge države će dostići historijske maksimume u dugovima

Ekonomska kriza izazvana pandemijom COVID-19  ponovo je okupirala svet, kao drugi veliki talas. Zbog toga, većina država upala je u nezamislivo veliki budžetski deficit. U savremenom svetu većina država bi bile skroz blokirana, bez dodatnih novčanih sredstava. Zamislite samo kako bi se ova situacija odvijala na terenu! Sve što finansira budžet bi stalo; vojska, policija, zdravstvo, školstvo, komunalni sistemi…  

Demonstracije bi bile neminovne. Ko se ne bi zadužio u takvoj situaciji? Tako su se države promptno zadužile kod „centralnih magacina novca“ ( MMF-a, Svetske banke, Centralne evropske banke i FED-a ). Dakle, u današnje vreme, veći deo planete zavisi od samo nekoliko izvora finansiranja, ne računajući manje kreditore, koji su takođe posredno povezani. 

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Šta će ovu krizu odlikovati i u čemu će se razlikovati od prethodne? Početni postulati će ostati isti, a to su; usporavanje privrede i veliko zaduživanje, za pokrivanje budžetskog deficita. Međutim, sada će mnoge države dostići istorijske maksimume u državnim dugovima. Zatim, pojaviće se veliki socijalni nemiri, uzrokovani nepravednom raspodelom „pomoći“ i nezadovoljstvom zbog ograničenog kretanja.  

Nemačka je duplirala planirano zaduživanje radi pokrića gubitaka izazvanih COVID-om ( sa 96 na 179.82 mlrd. evra za 2021. god. ). Velika Britanija, Francuska i Nemačka su preplavljene protestima protiv ograničavanja kretanja, ali i ostalih socijalnih problema, koji su sada isplivali. Ono što posebno boli jedan deo društva je da se države zadužuju u ime svih građana, ali kasnije samo zaposleni u državnom sektoru imaju netaknute plate. 

Građani se bune i protiv društva koje podseća na Orvelovsku državu, sa sve savremenijim sredstvima za nadzor građana. Što se nadzora tiče, Kina je otišla stvarno daleko ili možda predaleko, jer koristi toliko savremene kamere koje opserviraju gotovo sve (zdravstveno stanje, materijalno stanje i dostupnost državnim organima…). 

Ako je nekada kapitalizam kao eventualnu promenu u bolje društvo „video“ komunizam kao alternativu ili čak neku vrstu utopije, sada se sve više govori o „distopiji“ kao novom društvenom uređenju, u kojem je strogi red uspostavljen radi boljitka društva. 

Dijeljenje pomoći ‘šakom i kapom’

Sada iznova vidimo da je u savremenoj ekonomiji gotovo nemoguće biti nezavisan i odlučivati svojom voljom. Da li će sada još jedna velika globalna monetarna pomoć kompanijama, pretvoriti zapadne ekonomije u nešto sasvim novo što veoma liči možda na socijalizam? 

Ovaj drugi veliki globalni talas je sada snažno pritisnuo i države koje su prethodno imale znatno blaži odnos prema novonastaloj situaciji. Tako su Švedska, Nemačka i Austrija uvele strožije mere nego pre sedam meseci. Ekonomija je iz svoje pragmatičnosti i suvoparne računice duboko zagazila u pitanja socijalne pravde, ravnopravnosti i raspodele svega onoga što ima atribut „zajedničko“. Veliki broj ekonomskih grana je ostao bez prometa, pa se pomoć delila širom planete. Pomoć se delila „šakom i kapom“ . 

Ali, bez obzira što su mnogi privrednici ostali bez posla, kriza nije jednako pogodila najbogatije vlasnike kapitala. Ovde mislim na velike i međunarodne korporacije. Oni su u ovoj „igri“ izgubili mnogo cifara, ali im je životna egzistencija netaknuta. Sa druge strane, ostale socijalne grupe, koje sve više klize u zonu “prekarijata“, imaju ozbiljne egzistencijalne probleme, nagomilane račune, veliku neizvesnost i stres. Dakle, za ovu krizu važe različite vrste računice, u zavisnosti od toga na koga se odnose. 

Sada će trka za državnim poslovima biti još žešća. Ovde podjednako mislim kako na zaposlene, tako i na privrednike koji imaju ugovore sa državom. Sve ovo će uzrokovati sve manju zastupljenost klasične tržišne utakmice, a sve veći udeo surove borbe raznih socijalnih grupa i kompanija za pomoć koja im „pripada“. Takođe, politika i pripadnost političkim partijama imaju sve veću ulogu. 

U Srbiji je već poodavno prava jagma za sigurnim poslom u državnom sektoru. Zanimljiv je podatak da Srbija ima oko 650.000 zaposlenih u državnom sektoru, a istovremeno vladajuća stranka ima oko 750.000 članova. Ovo ne znači da su baš svi članovi stranke zaposleni u državnom sektoru, ali podatak sigurno dosta govori o odnosu politike i ekonomije. 

Konstantno zaduživanje

Što se tiče finansija, većina svetskih država funkcioniše slično. Države se konstantno zadužuju, a novac se kasnije nekako deli, po prioritetima. Pomoć su dobili zaposleni u turizmu, ugostiteljstvu, avioindustriji… Međutim, oni koji su socijalno ugroženi i nevidljivi (prekarni radnici širom sveta) su malo toga dobili. Njihov nesigurni i stresni socijalni status je ostao isti, ako ne i gori.  

Stručnjaci Deutsche Banke sada predlažu dodatni porez za one koji rade od kuće, kako bi se taj deo novca preusmerio onima koji moraju da odlaze na posao i tako rizikuju zdravlje. U Srbiji se najavljuje oporezivanje svih onih koji rade online poslove, bez obzira što prihod ne ostvaruju ovde. Da li bi onda trebalo oporezovati sve ostale koji ostvaruju zaradu u inostranstvu, kao što su umetnici, sportisti ili naučnici, jer i oni deo priprema obavljaju u svojoj državi. 

Eto, otvara se bezbroj novih pitanja, koja se svode na to kome je novac najpotrebniji i čije će poslovanje kasnije eventualno povući ostale povezane grane. Veliki giganti u svetskoj avioindustriji dobijaju neverovatne iznose u obliku pomoći. Lufthansa je dobila devet milijardi evra… Srpska Air Serbia će kao većinski državna kompanija dobiti budžetsku pomoć. Ona je „uspela“ da posluje negativno bez obzira na koronakrizu, pa joj u 2020. nedostaje 60 miliona evra, navodi fiskalni savet Srbije u svom izveštaju, a prenosi list Politika. 

Svedoci smo da godinama unazad postoje neke, nazovimo ih elitističke grane industrije, koje nikako ne smeju da propadnu, dok mali i srednji privrednici biju bitku na sve nesigurnijem tržištu. Te „elitističke“ privredne grane su one koje po pravilu u svom poslovanju troše mnogo metala, goriva, drvne građe, betona  i raznih resursa. 

Država je postala roditelj koji treba da se opredeli koje dete mu je najdraže. Posao u državnom sektoru je sve više neka vrsta socijalne pomoći i trebalo bi da bude dostupna svima podjednako. To su Nemci već ranije shvatili, pa se tako trude da svima koji nemaju stabilan posao, nađu posao u državnom sektoru, pa čak i po cenu neisplativosti jednog tako zaposlenog radnika. Kod nas je situacija trenutno obrnuta, pa su tako zaposleni u državnom sektoru postali elita. Država je ipak „zajednički roditelj“ svima, iako to trenutno ne izgleda onima koji su dobro ušuškani pod skutima države. 

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere. 

Izvor: Agencije