Nesvrstani na polju smrti

Prošlo je 60 godina od kada je osnovan Pokret nesvrstanih. Zemlja domaćin prvog Samita, i jedna od tri osnivača ovog pokreta, prestala je da postoji u krvavom ratu. Države nastale iz Jugoslavije krenule su svojim putem. Neke u NATO i EU, neki bi u EU i NATO, a jedna bi u EU, ali ne i u NATO, možda pre u ODKB. E, upravo ta je domaćin Samita povodom 60 godina od osnivanja Pokreta nesvrstanih.

Domaćin ovog skupa iz petnih žila se trudi da se prikaže poput ovog osnivača Pokreta nesvrstanih – Josipa Broza Tita. To uveliko godinama unazad radi sa domaćom rajom, pa što ne bi probao malo da se raširi kada mu ionako ne ide u okruženju. Mnogo toga nedostaje da bi bilo kao nekada, barem kada je reč o nesvrstanim.

Pun radosti, elana i neskrivenog oduševljena, ozareni predsednik Srbije najavio je dolazak više od 100 delegacija u Beograd na ovaj skup. Obećao je neviđeno gostoprimstvo učesnicima i to u zemlji broj jedan na svetu po broju zaraženih od koronavirus na milion stanovnika. Otišao je i korak dalje. Da bi se namlatilo što više para od “turista”, produžio je radno vreme svih ugostiteljskih objekata u glavnom gradu. Za tih nekoliko dana provoda u glavnom gradu Srbije, niz provaliju srušiće se isto toliko “autobusa sa kartom u jednom pravcu”. U Srbiji, naime, svakoga dana od posledica zaraze COVID-19 premine više od 50 ljudi. I to je postala svakodnevica. Nije uzbudilo ni delegacije nesvrstanih zemalja koje su pohitale na skup koji je organizovan na svojevrsnom polju smrti.

‘Nesvrstani odavno nisu ono što su bili’

Sasvim je u redu organizovati Samit povodom ovakvog jubileja, ali da li je normalno to činiti na tako grandiozan način na koji to Vučić radi, drugo je pitanje. Pola sveta danas funkcioniše online. To što će gosti iz celog sveta da popiju koju čašicu rakije i pojesti nešto sa roštilja neće mnogo uticati na srpsku ekonomiju, jer će većinu od svega toga platiti građani Srbije. Ako mu je već stalo do toga da se stranci provedu u Beogradu i da se pokaže kao dobri domaćin, Vučić sigurno neće dozvoliti nekoj delegaciji da sama plati ceh u nekom restoranu. Naravno da nikada građani Srbije neće dobiti istiniti podatak koliko je ova predstava koštala državu i to u trenutku kada to nije bilo potrebno.

Ali, za Vučića to nije mnogo bitno i važno. Ionako se neposredno pred ovaj Samit dodatno zadužio sa nekoliko milijardi evra. Njega ništa ne košta, a srce će mu biti puno, jer će delegacije biti oduševljene provodom i gostoprimstvom u Beogradu. Vučić, nije preterivanje, deluje gotovo groteskno kada se pogleda sa strane sa onim njegovim prenategnutim osmehom i blistavilom. On bukvalno uživa u toj ulozi.

Ne interesuje njega mnogo to što sve svašta nešto izdešavalo za tih 60 godina. Iluzorno je očekivati da tako nešto razume, jer ako nije ukapirao kada je trebalo pad Berlinskog zida, sigurno da teško može i sve drugo. Nesvrstani odavno nisu ono što su bili. Ceo svet se nekako zatvorio. Vođe naroda su se malo više okrenuli svojim državama nego tuđim. Ne ugrožavaju druge, ali je zato sve više onih koji svoj narod ugnjetavaju. O tome u vreme pandemije i gorućih svetskih problema retko ko razmišlja. Lepo bi bilo kada bi Pokret nesvrstanih bio praktično koristan među članicama. Da pospešuje ekonomsku i svaku drugu saradnju. Pitanje je koliko to i da li uopšte funkcioniše.

Vučić je veoma pragmatičan čovek u takvim situacijama. Nije kao Tito, nema tu vrstu autoriteta, a silno želi. Međutim, trudi se. Za mesto održavanja ovog skupa izabrao je Sajam. Upravo zbog te činjenice, pretrpeo je proces vakcinacije, jer je najveći vakcionalni punkt u Srbiji upravo na Sajmu. Dan, dva sigurno neće poremetiti ionako slab odziv građana. Ko zna, možda je Vučić ponudio širok asortiman vakcina gostima iz nesvrstanih. Em došli u Beograd, lepo se proveli i još primili po bocu.

Predsjednik u centru pažnje

Ali, tu nije kraj. U tom istom Sajmu, Vučić je organizovao i Sajam naoružanja. Kada su se već lepo proveli, vakcinisali, glupo je da ne kupe po neki tenk, Miloša ili Lazara. Na ovakvu genijalnost Vučiću bi i Tito aplaudirao. Pričamo o miru u svetu, razvoju prosperiteta, a onda – ajde na izložbu naoružanja. Za kupovinu dva tenka, treći dobijete sa 30 odsto popusta. Zamislite kakav je tek benefit po Srbiju ako se proda nešto naoružanja i pri tom neka od država “otprizna” Kosovo. Milina od uspešnosti okupljanja nesvrstanih u Beogradu.

Za to vreme, još jedna trudnica je umrla od korone. Premijerka Ana Brnabić kaže da je država učinila sve što je mogla i prepustila građane, ko zna koji put, sebi samima. Nema nikakvih novih mera, a stare niko ne poštuje. Samit je nesvrstanih, taman posla da ne rade restorani, kafići, noćni klubovi. Prave srazmere ćemo tek videti. I mi, ali i države koje su poslale svoje delegacije na Samit, i to u zemlju sa najvećim brojem zaraženih na milion stanovnika u svetu. Nije nemoguće da se na kraju ne stvori neka srpska mutacija koronavirusa.

Vratimo se na kraju samom Pokretu. Nama, malo starijima, on budi neku nostalgiju i setu za vremenima kada je sve to bilo vau. Tito, Nehru, Naser. Pismeni radovi iz srpskog su rađeni na temu nesvrstanih. A, onda smo odrasli i počeli svet da gledamo nekim drugim očima u kojima je bilo sve manje onog ideološkog sjaja. Kao što je nestao Istočni blok, Varšavski pakt, tako je i Pokret nesvrstanih izgubio na aktuelnosti i značaju. Vučić sigurno sebe doživljava kao neko ko je oživeo ovaj Pokret, iako je Srbija samo kurtoazni domaćin. Nije čak ni članica Pokreta, već ima status posmatrača, ali ima predsednika koji voli da bude u centru pažnje. I, po ko zna koji put, uspelo mu je u tome. To što se još jedan “autobus” survao niz liticu, nikoga iz vlasti više ne sekira.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.