‘Izvinite, ali gdje je Rogatica?’

U Srbiji se ne stišava afera s glasanjem građana bh. entiteta Republika Srpska širom Srbije na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima. Dok Marinika Tepić, jedan od nosioca opozicione liste “Srbija protiv nasilja” štrajkuje glađu, a drugi nosilac Miroslav Aleksić posti na vodi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se danima izvinjava sunarodnicima iz RS-a zbog hajke kojoj su izloženi.

Da na početku neke stvari u startu razjasnimo. Srbija ima takav zakon koji dozvoljava svim državljanima Srbije da glasaju na izborima. Kada je reč o parlamentarnim izborima, oni mogu da glasaju u državama u kojima žive, pod uslovom da se diplomatsko-konzularnim telima prijavi potreban broj glasača. Kada je reč o lokalnim izborima, njihovo glasanje je moguće samo u mestu prebivališta u Srbiji, i to uz posedovanje lične karte ili pasoša.

Prekodrinska bitka za Grad Beograd

Nikada do sada se ranije nije desilo da je “neko” organizovao dolazak takvih birača, pre svega iz Bosne i Hercegovine. Možda i jeste, sigurno ne u tolikoj meri, ali nikada niko nije bio uhvaćen u takvoj raboti. Ovoga puta jesu i sramota je da je Vučić spao na to da većinu u gradovima i opštinama u Srbiji lovi tako što je organizovao prevoz biračima iz RS-a, kao i njihov razvoz po biračkim mestima širom Srbije. Ovo nije nezakonito, ali jeste nemoralno i sigurno se može tumačiti izborna nepravilnost, jer sve što je država uradila kao logistiku za tu akciju bilo je u nameri da se omogući glasanje za jednu političku opciju. I to je klasična izborna krađa.

Još je veći problem je u tome što je ova vlast omogućila fiktivno prijavljivanje, kako je to rekao Vučić, “braći i sestrama” iz RS-a, a dokaz za ovakvu smelu tvrdnju je činjenica da su ti birači, poput gusaka u magli, u najvećoj beogradskoj sportskoj hali tražili informacije o tome gde se nalazi njihovo biračko mesto. Prema priznanjima nekih od njih, oni su prvi put u životu bili u Beogradu tog 17. decembra. Ako su ti ljudi zakonski prijavljeni sa prebivalištem u Beogradu, a nisu, kako je moguće da ne znaju gde su prijavljeni i gde im se nalazi biračko mesto na kojem bi trebalo da glasaju? Zašto su morali da se prijavljuju u sabirni centar, plus da ih neko vozi do biračkog mesta?

Celu akciju je sprovela Srpska napredna stranka, na čijem se čelu do pred kraj maja ove godine nalazio predsednik Srbije. Ti ljudi bi došli organizovanim prevozom do Arene, ušli u ovo sportsku halu ne da bi gledali neki sportski ili muzički događaj, već gde bi ima se odredilo u kojoj opštini su prijavljeni i gde treba da glasaju. Za koga da glasaju, to je odavno određeno, a to je lista “Srbija ne sme da stane – Aleksandar Vučić”. Zato su i bili potrebni Vučiću, jer je računao da sa njihovim glasovima može da još jednom pobedi u Beogradu.

Aleksandar Vučić nije kao kralj Ibi

Neki od tih birača su priznali da su za ceo taj aranžman dobili i novac, što nije isključeno, imajući u vidu koliko je Vučiću bilo važno da pobedi u Beogradu. Opozicija procenjuje da je samo u Beogradu fiktivnih glasača koji su glasali bilo 40.000, taman otprilike koliko iznosi razlika u glasovima naprednjaka i opozicione liste “Srbija protiv nasilja”. Država je rekla da je više od 20.000 ljudi tog dana ušlo u Srbiju, ali ne i koliko ih je došlo dan ili dva dana ranije. Dakle, nije problem u tome što su ljudi iz RS-a glasali u Srbiji, već zato što su fiktivno prijavljeni da žive na adresama na kojima nikada nisu bili, niti znaju gde se nalaze.

Ostaće zabeleženo i to da je jedan od tih “uveženih” birača, na konstataciju da uđu u halu i da će tamo dobiti informaciju gde glasaju, u smislu opština Rakovica, Čukarica, Voždovac… pitao: “Gdje je, ja sam iz Rogatice?” Ne postoji normalna evropska država u kojoj bi nekome palo na pamet da ovako nešto radi. U Srbiji se danima citiraju delovi legendarne pozorišne predstave Kralj Ibi, kojeg je maestralno tumačila legenda jugoslovenskog glumišta Zoran Radmilović. “Ej, narode moj… Šta je to sa tim mojim narodom? Zameniću ga za neki novi, šta će mi polovan narod, zamenim to, pa koliko dobijem, nije važno”, govorio je kralj Ibi.

Vučić je, za razliku od kralja Ibija, koji je odustao od namere da zameni narod, pokrenuo takvu akciju. Odmah je spinovao priču kako je opozicija protiv RS-a i protiv svojih sunarodnika. To mu nije pošlo za rukom van njegovog biračkog tela i veliko je pitanje šta će se i kako dešavati u narednom periodu.

Koliko će koštati ‘braća i sestre’ iz RS-a

Na izborima u Srbiji su glasali predsednika RS-a Milorad Dodik, njegova protivkandidatkinja na prošlim izborima Jelena Trivić, ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine Nenad Nešić, načelnik opštine Sokolac Milovan – Cicko Bjelica, sa sve porodicom… i, kako tvrdi opozicija, još 40.000 Srba iz RS-a. Zanimljivo je da je baš Grad Beograd poklonio 30 miliona dinara (oko 250.000 evra) Opštini Sokolac. Lepo je da se Beogradu barem malo vrati.

Šalu na stranu, danima posle završetka izbora Vučiču nijedna zemlja iz Evropske unije, izuzev Mađarske, nije čestitala pobedu. Po prvi put se čuju jasne i konkretne zamerke na održane izbore, koje govore o tome da to nisu bilo slobodni i demokratski izbori i da ono što je viđeno u Srbiji ne bi trebalo da se dešava u zemlji koja je kandidat za Uniju. Ostaje samo da se vidi koliko će skupo Vučića koštati “braća i sestre” iz RS-a.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.