Predsjednik Srbije i neprijatna istina

Bilo je jako neprijatno gledati i slušati Aleksandra Vučića kako u Mostaru 15. aprila gestikulira i viče na bh. novinarku koja započinje pitanje nespornom konstatacijom o presudi Međunarodnog suda pravde.

Ne uspeva koleginica da izgovori pitanje, ali je, uz sasluženje Milorada Dodika, predsednik Srbije nastavio neprimereno, huligansko ponašanje i bahaćenje.

Zaboravljajući da nije u svojoj državi, tamo gde novinarima nekažnjeno preti odmazdom. Tek, bio je u gostima i ponašao se nevaspitano, ostavljajući, uz jednako bahatog Milorada Dodika, utisak da su se dvojica asocijalnih adolescenata našla među pristojnim svetom.

Novinarka: Pred MSP u Hagu utvrđeno je da je Srbija kriva jer nije spriječila genocid…

Aleksandar Vučić: Utvrđeno je da – nemojte da izmišljate – Srbija ni na koji način nije odgovorna za genocid! I nemojte da obmanjujete narod, kao što obmanjujete da sam nosio snajper, da sam u nekoga pucao. U tome je problem, što izmišljate stalno, što ne možete da se držite činjenica. Što vi u Sarajevu morate da izmislite nešto….!

Užasnozločinačka tvorevina

Vučić: A nije problem, neće se pominjati ni neke druge zemlje u budućnosti, kada mi budemo podnosili predloge rezolucija, o Jasenovcu, o Kragujevcu, Kraljevu, Jajincima i mnogim drugim stratištima, nećemo da kažemo ko je to počinio.

Milorad Dodik: Predsedniče, više je pobijeno Srba u Sarajevu za vrijeme opsade, nego što je stradalo u Srebrenici. Ali, za Srbe ne postoji pravda.

Vučić: U Srebrenici je stvarno počinjen užasan zločin.

Dodik: Naravno…

Vučić: I nije bio problem da neko dođe i pokaže i pijetet i žaljenje i sve drugo.

Dodik: I svi su odgovarali za to.

Vučić: Ali vas samo molim, nemojte da izmišljate i nemojte da špekulišete o presudama koje nisu takve kakvim ih vi predstavljate.

Tako je još jednom estradizovana priča o genocidu i tobož nevinoj Srbiji, pogotovu nevinoj Republici Srpskoj i sestrinskoj Vojsci Republike Srpske. Nečeg je, ipak, bilo, tvrde Vučić i Dodik koji su, u različitim stanjima svesti i fazama svojih karijera negirali i bilo kakav zločin nad Bošnjacima, kao i opsadu Sarajeva.

Teror i masakr

Srbiji je prva država na svetu za koju je sudski utvrđeno da je prekršila Kоnvеnciјu о sprеčavanju i kažnjavanju gеnоcida.

“S obzirom na sve međunarodne aktivnosti u vezi s onim što je izgledalo kao da će se desiti u Srebrenici, s obzirom na Miloševićeve opservacije upućene Mladiću koje jasno kažu da su mu opasnosti bile znane, moralo je biti jasno da postoji značajan rizik da će se počiniti genocid u Srebrenici. Ipak, odgovorna strana (Srbija, prim.aut.) nije pokazala da je preduzela bilo kakvu inicijativu da spreči ono što se desilo. Mora se stoga zaključiti da organi odgovorne strane nisu učinili ništa da spreče srebrenički masakr, tvrdeći da su bili  bespomoćni da bilo šta učine, što ustvari ne odgovara dobro znanom uticaju koji su imali nad Vojskom Republike Srpske.”

Srbija, dakle, nije učinila sve da spreči srebrenički genocid, a za Vučića i Dodika je nevina, uprkos tome što je zločinačka Vojska Republike Srpske bila budžetska stavka Srbije, što je Srbija plaćala i regrutovala njen komandni kadar (iz redova Jugoslovenske narodne armije), opremala paravojske sa državnim ovlašćenjima, liferovala municiju i eksplozivna sredstva. Da bi, konačno, dobila sramni haški poklon u vidu presude generalu Momčilu Perišiću, uvođenjem novog standarda “konkretna usmerenost”.

Heroji i šamari, genocid i negiranje

Time je srbijanski načelnik Generalštaba oslobođen, iako je prvostepeno osuđen za to da je “znatno doprineo u pomaganju i podržavanju brojnih zločina, poput terora nad Sarajlijama, masakra u Srebrenici 1995. godine, te raketnog, neselektivnog napada na Zagreb, iste godine.”

A fakat ima kažnjenih, iako sa zakašnjenjem, za koje su odgovorni srbijanski političari i vojnobezbednosne strukture. Ratko Mladić i Radovan Karadžić osuđeni su na doživotni zatvor. Generalovo stradanje ozbiljno je potreslo Dodika: “General Ratko Mladić ostaje heroj srpskog naroda, a presudom Haškog tribunala mit o njemu kao heroju je samo ojačan“, kazaće po izricanju presude. Izustiće i to da je presuda “šamar srpskom narodu“ i poručiti da je Mladić sprečio genocid nad Srbima u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

Oni koji bolje pamte podsetili su se ovih dana nastupa Milorada Dodika u Centralnom dnevniku TV Hayat jula 2007:

“Ja znam savršeno dobro šta je bilo, bio je genocid u Srebrenici, to je presudio sud u Hagu. I to je nesporna pravna činjenica. Ono što sam trebao da uradim: da akcijom koju smo poveli počnem da vraćam povjerenje. Koje se ne može riješiti u jednoj godini, ili u pet godina. Ali, može se riješiti dugoročno”, izgovorio je Dodik.

‘Iskreno žaljenje i izvinjenje’ su prošlost

Vlada RS konstatovala je, pak, da njen izveštaj “nedvosmisleno pokazuje da su u području Srebrenice u julu 1995. godine učinjeni zločini velikog obima grubim kršenjem međunarodnog humanitarnog prava”, kao i da je “Republika Srpska iskazala odlučnost da se suoči s istinom o događajima iz proteklog tragičnog sukoba na prostoru Bosne i Hercegovine”. Izrazila je, bez obzira na terminologiju, i saosećanje s bolom srodnika žrtava, te im uputila “iskreno žaljenje i izvinjenje zbog tragedije koja im se dogodila”.

Tom prilikom obavezala se “da preduzima odlučne korake da se pred lice pravde izvedu sve osobe koje su počinile ratne zločine”.

Potom je, godinama kasnije, u ovaj bh. entitet pristizala silesija naučnika i istraživača, ditirambskih autora spisa o srpskoj nevinosti, patnjama i stradanju. Recimo istoričar holokausta Gideon Grajf, pa ekspert nad ekspertima Stevan Karganović, pa sve neki učen svet.

Grajf će unekoliko relativizovati svoj izveštaj, u nameri da se domogne visokog nemačkog odlikovanja. Menahem Rosensaft potpredsednik Svetskog jevrejskog kongresa, konstatovaće, pak – nimalo nežno, ni akademski – da najavljene Grajfove izmene prve verzije izveštaja neće promeniti stav istoričara.

Izvještaj kao presuda

“Ovo mi izgleda kao očajnički pokušaj ublažavanja štete. Generalno, da sam na mestu Milorada Dodika, tražio bih da mi vrate novac.“

A Milorad će Dodik, tim povodom, uveren u ispravnost “temeljnog” istraživanja, kazati: ”Apsolutno bih prije birao da idem u zatvor nego što bih priznao nešto što se nije desilo, a to je navodni genocid u Srebrenici. Ta priča o navodnom genocidu je postala aktuelna 2002. godine, sedam godina nakon događaja. Odjednom se sve oko toga aktualizuje i ‘sada se sve zna’. Istina je jedna – da genocida nije bilo”, rekao je Dodik avgusta 2020.

A Haški tribunal presuđuje (iz presude Radoslavu Krstiću): “Pokolj koji je počinjen u Srebrenici u julu 1995. najgora je pojedinačna strahota koja se dogodila u bivšoj Jugoslaviji tokom ratova devedestih godina i najgori pokolj koji se dogodio u Evropi nakon Drugog svetskog rata. Naročito treba istaći da je Tribunal utvrdio, van razumne sumnje, da su snage bosanskih Srba i druge snage u periodu od 11. do 19. jula 1995. ubile između sedam i osam hiljada muškaraca bosanskih Muslimana različitih dobi. Tribunal je utvrdio van razumne sumnje da ogromna većina pogubljenih nije ubijena u borbi, već su bili žrtve egzekucija.“

Genocid i budućnost

Presuda Međunarodnog suda pravde je nedvosmislena; njome se potrvrđuje to da su pojedine frakcije Vojske Republike Srpske počinile genocid u Srebrenici u julu 1995. godine.

U Nacrtu rezolucije Ujedinjenih nacija, o kojem će raspravljati i glasati Skupština UN, postoji, kao i u predlogu Velike Britanije iz 2015, kada je ovaj dokument odbačen vetom Rusije, sporna reč – genocid. Iako se ne pominje prvi put u međunarodnim dokumentima. Ovoga puta odlučivaće se o tome da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan refleksije i sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. godine i da se svake godine obeležava. A presudama koje nisu osporene dokazan je genocid, pa se stoga “bez rezerve osuđuje svako poricanje genocida i pozivaju sve članice UN da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijajući posebne programe za negovanje sećanja, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti”.

U predloženom tekstu se sve zemlje pozivaju “da u potpunosti ispunjavaju obaveze u skladu sa Konvencijom UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida u skladu sa međunarodnim običajnim pravom o sprečavanju i kažnjavanju genocida, imajući u vidu relevantne odluke Međunarodnog suda pravde”.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.