Vučićeva pobjeda nad opozicijom i prije izbora

Vlast u Srbiji je apsolutno nespremna na bilo kakav privid demokratskih i slobodnih izbora u Beogradu koji su raspisani za 2. jun, dok će za ostatak lokalnih izbora za isti dan biti uskoro raspisani.

Pored ove činjenice, Aleksandar Vučić je još jednom uspeo da nadmudri opoziciju jer je uspeo da je podeli i tako maksimalno poveća svoje šanse za još jednu pobedu. Jedino što je opozicija morala da uradi, a to je da ostane jedinstvena, ni to nije uspela. Na izbore će izaći šest, od devet, stranaka iz koalicije “Srbija protiv nasilja”. Partije Dragana Đilasa, Zdravka Ponoša, Nebojše Zelenovića, kao i iz koalicije NADA, neće učestvovati u nečemu što, kako su oni rekli, izbori nisu.

Opozicija okupljena oko koalicije “Srbija protiv nasilja” i NADA, postavila je pred vlast tri minimalna uslova za nastavak bilo kakvih razgovora i pregovora oko predstojećih izbora. Prvi se tiče sređivanja jedinstvenog biračkog spiska, drugi je ravnomeran pristup svih političkih činilaca Javnom servisu, a treći zahtev je održavanje svih preostalih lokalnih izbora istog dana. Vlast je odmah prihvatila prva dva, ali ne i treći. Odbijanje tog zahteva pravda zakonskom i demokratskom procedurom. Bilo je jasno da vlast nije spremna da učini bilo šta i da je samo prolongirala konkretnu realizaciju zahteva.

‘Dobar kompromis’

Natčovečanskim naporima se predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić trudila da ubedi javnost da je taj treći zahtev nemoguće ispuniti i da ona ne želi da bude upamćena u istoriji demokratije kao osoba koja je skratila mandat aktuelnim vlastima u 87 lokalnih sredina i Beogradu. Pri tom je zaboravila da je njen šef, kako ga zove, Aleksandar Vučić prilikom njenog imenovanja za mandatarku za sastav vlade posle parlamentarnih izbora 2022. unapred skratio njen mandat sa četiri na godinu i po dana. Bez ikakvog razloga, krize ili bilo čijeg zahteva. Tada je to bilo u skladu sa zakonima i demokratskom procedurom.

I onda se desio preokret. Preko noći je spajanje beogradskih i preostalih lokalnih izbora postao “dobar kompromis”. Taj kompromis je usledio posle njenih konsultacija sa Vučićem.

Jasno je bilo da je Vučić sve vreme pokvarenu igru sa ciljem da podeli opoziciju. Odavno je bilo jasno da će svi ovi izbori morati da budu održani 2. juna. Ne postoji logika po kojem bi ih razdvajao. S druge strane, izborna problematika u Srbiji je predmet pažnje pojedinih međunarodnih institucija iz kojih Srbija i dalje prima velike novce. Na sve to dolazi i složena međunarodna pozicija Srbije uoči prijema Kosova u Savet Evrope i usvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici.

Ostalo malo vremena za kampanju

U svojevrsnom mrcvarenju i upornom odbijanju vlasti da prihvati predlog o održavanju izbora u jednom danu, izgubljeno je mnogo vremena i za predizbornu kampanju je opoziciji ostalo manje od mesec dana. U tih mesec dana teško da bilo koja preporuka ODIHR bude sprovedena. Kako će opozicija uspeti za svega par nedelja da sredi birački spisak, tek je nepoznanica. O tome da je Javni servis postao dostupan opoziciji tek možemo da sanjamo. Dakle, jedno veliko ništa, što je od početka i bila Vučićeva namera.

Zašto onda deo opozicije izlazi na izbore? Njihov argument je da se ne sme propustiti prilika da se bore. Ne postoje ti izbori pod Vučićem koji će biti fer i demokratski, tvrde oni i dodaju da se vlast može osvojiti samo na izborima.

S druge strane, stranke koje su odlučile da ne izađu na ove izbore podsećaju da su dva dana pre odluke da se svi izbori spoje, opozicione stranke i Proglas stale iza predloga Ustavnog zakona po kojem bi ti izbori trebalo da budu prolongirani do jeseni kako bi se sprovele sve preporuke ODIHR, kao i preostala dva zahteva opozicije o sređivanju biračkih spiskova i ravnopravnog tretmana na Javnom servisu. Te stranke tvrde da je preostalo malo vremena do 2. juna kako bi se stvorili uslovi za fer glasanje.

Uhvaćeni u nezamislivoj krađi

Podsećanja radi, vlast je 17. decembra uhvaćena u do tada nezamislivoj krađi. Hiljade i hiljade ljudi je iz gradova i opština gde nisu bili raspisani izbori “preselilo” u gradove i opštine u kojima su zakazani izbori i tamo glasali. I to je bilo malo, pa su morali u pomoć da pozovu i braću i sestre iz [bosanskohercegovačkog entiteta] Republike Srpske koji su bauljali po Beogradu u potrazi za svojim biračkim mestima. Sabirno mesto bila je beogradska Arena, a kada su ih predstavnici opozicije uhvatili u toj raboti, usledilo je objašnjenje da se radi o statistima koji su tu snimali film.

Vučić očajnički želi da vlada celom Srbijom i to mu polazi za rukom. On ne želi sebi da dozvoli ono što se desilo Orbanu u Mađarskoj i Erdoganu u Turskoj. Iz petnih žila žudi za Putinovim načinom vladavine. U Srbiji, kao što smo već pisali, ne postoji opština ili grad u kojem su na vlasti predstavnici opozicije. Beograd ne želi da izgubi, ne samo zbog svoje bolesne ambicije, već i zbog svojih megalomanskih projekata kao što su EXPO 2027, Metro, Beograd na vodi, nacionalni stadion…

Da bi to ostvario, Vučiću je potrebna kontrola nad predstojećim izborima u Beogradu i u preostali 80-ak lokalnih sredina. On dobro zna da deo opozicije koji će učestvovati na tim izborima nema ni sredstava, a ni ljudi za kampanju i kontrolu glasanja. Na sve to, među opozicionim biračima je napravljena podela koja će sigurno da se oseti – kako na izlaznost, tako i na rezultat.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.