Izbori u Vojvodini – i ‘mali’ bi u poslanike

Piše: Kristijan Takač

Predizborne aktivnosti u Vojvodini obeležila je činjenica da su se grupe građana u raznim sredinama “kvalifikovale” na izbore sa pečatima manjinskih stranaka, čak i u takvim sredinama gde ta stranka uopšte ne postoji, smatra dugogodišnji akter političkog života u Vojvodini i predsednik Saveza bačkih Bunjevaca Mirko Bajić.

Evidentna je situacija da je “najunosniji posao” proteklih nedelja bio prodaja pečata manjinskih stranaka, kaže Bajić, dodajući da to nije krivica onih koji to koriste, već je za to kriv zakon, koji im za to daje mogućnost.

Da pojasnimo, lista koju je predala manjinska stranka treba na izborima da pređe prirodni prag kako bi imala mandat u skupštini Srbije, Vojvodine ili u gradovima i opštinama, dok za ostale važi prag od minimum pet odsto.

Bunjevci: Nelogičnosti u izbornom zakonu

“Država bi trebalo to da sagleda i da u nekom narednom periodu donese izmene Zakona o izborima, kako bi se onemogućila zloupotreba, jer ona, pre svega, ide na štetu stvarnih predstavnika određenih nacionalnih manjina, koji na legitiman način žele da učestvuju na izborima”, smatra Bajić.

Izborni zakon u Srbiji, po njegovom mišljenju, ima i druge nelogičnosti, pa su tako, recimo, izjednačene obaveze kod kandidovanja lista za manjinske stranke sa ostalim listama, a to konkretno za republički nivo iznosi 10.000 overenih potpisa, što je za većinu manjinskih stranaka bila “nemoguća misija”.

Slično je, kaže, i u Pokrajini, doduše u nešto manjem obimu, jer je tu bilo potrebno “samo” 6.000 potpisa, uz podsećanje da se od ovih izbora i u Pokrajini bira na isti način kao i u Republici, odnosno više nema i većinskog i proporcionalnog sistema, već se svih 120 pokrajinskih odbornika bira sa predatih lista, proporcionalno u skladu sa ostvarenim rezultatom.

“To stranke manjina dovodi u situaciju da moraju da se udružuju kako bi prikupili taj broj potpisa. Po meni, to nije dobro, jer se tako za bilo koju stranku nacionalne manjine gubi smisao izlaska na izbore. Smatram da svaka manjina treba samostalno da izlazi na izbore i da predstavnik određene manjinske stranke bude izabran isključivo glasovima pripadnika svoje nacionalne manjine”, dodaje Bajić.

Njegova stranka jedino u Subotici izlazi samostalno na lokalne izbore, jer u tom gradu živi deset odsto pripadnika bunjevačke nacionalne manjine. Na pokrajinskom nivou nisu želeli da ulaze u kombinatoriku sa drugim manjinskim strankama, već su se opredelili za, kako kaže, jedino “politički racionalno” rešenje, a to je da SBB, kao stranka brojčano male nacionalne manjine, bude vezana za onu državotvornu stranku koja će od građana dobiti poverenje da upravlja državom.

“Nema sumnje da je u ovom slučaju to Srpska napredna stranka, pa je logično da mi onda u tom okruženju tražimo put za ostvarivanje naših prava i potreba. SBB je, dakle, na pokrajinskom nivou u koaliciji sa grupom stranaka koju predvodi SNS. U Republici to nismo činili, jer je to za brojčano stanje naše manjinske zajednice bezmisleno, pa tu samo dajemo podršku SNS-u. Pripadnici manjina ne treba da budu na listama velikih stranaka, jer oni predstavljaju manjinu”, dodaje.

“Mi smo našim postupkom u stvari želeli da ukažemo da, ako postoji potreba saradnje, onda tu saradnju treba ostvariti na nivou političkih programa političkih stranaka, a ne pojedinca kao pripadnika nacionalne manjine na određenoj listi. Na pokrajinskom nivou nismo tražili ni mandat, dakle nismo tražili da budemo visoko pozicionirani na listi, jer to ne bi značilo ništa. To bi samo obezbedilo većinskoj stranci ‘dizanje ruku po potrebi’. Mi smo deo koalicije i želeli bismo da nakon izbora učestvujemo u izvršnoj vlasti u pokrajinskim organima, gde onda možemo da utičemo, kroz naše predstavnike, na ono što je bitno za bunjevačku nacionalnu zajednicu”, zaključuje Bajić.

Mađari: Različiti interesi većine i manjine

Zoltan Devavari, docent i politički analitičar, pripadnik mađarske nacionalne manjine takođe smatra da predstavnici manjinskih zajednica ne mogu da odbrane osnovne interese svoje nacionalne manjine učestvujući na listama većih stranaka, koje vode državu. Ne mogu zbog toga što postoje različiti interesi većine i manjine, kaže Devavari.

“Iluzija je uopšte pomisliti da se bilo kakav manjinski interes u okviru većinskih državotvornih stranaka može ostvariti. To nije više od obične dekoracije, populističkog marketinga, sa kojima se mogu pozvati određeni slojevi nacionalnih zajednica kojima nacionalni identitet ne znači mnogo. Pitanje je, međutim, da li je ova zemlja i ceo region srednjeistočne Evrope stigao do te faze da jednom pripadniku manjine ne budu ugrožena prava. Atmosfera nepoverenja – kako u ovoj zemlji, tako i u srednjeistočnoj Evropi – i dalje postoji. Nažalost, ovaj region, na putu stvaranja nacionalne države još uvek nije blizu faze kao što je to, recimo, u Francuskoj ili Nemačkoj”, objašnjava Devavari.

Većina predstavnika manjinskih zajednica u Vojvodini učestvovaće na predstojećim pokrajinskim izborima na listama drugih stranaka ili grupa građana. Veoma su “popularni”, kao i do sada, predstavnici romske manjine, ali će se na listama naći i Rusini, Rumuni, Nemci, Bošnjaci, Makedonci, Slovaci i predstavnici ostalih manjina koje čine multinacionalnu šarenolikost Vojvodine.

Od manjinskih zajednica u Vojvodini na pokrajinske izbore samostalno izlaze samo predstavnici mađarske nacionalne manjine, tačnije Savez vojvođanskih Mađara. SVM je veoma lako i brzo prikupio neophodnih preko 6.000 potpisa, ali stranka Ištvana Pastora izlazi samostalno i na republičke izbore, gde je bilo potrebno prikupiti već pomenutih 10.000 overenih potpisa. SVM je i sada deo vladajuće većine kako u Republici, tako i u Pokrajini, a lider stranke obavlja funkciju predsednika Skupštine Vojvodine.

Velikog konkurenta na predstojećim izborima u pokrajini SVM će imati u listi koju predvodi civilna organizacija “Mađarski pokret”. Pokret su sredinom prošle godine osnovali bivši članovi Pastorove stranke koji nisu bili zadovoljni načinom na koji predsednik vodi partiju.

Hrvati: Čekajući sigurna mjesta

Čekajući sigurna poslanička mesta, koja bi trebalo da su im zagarantovana na osnovu mađudržavnog sporazuma između Srbije i Hrvatske, pripadnici hrvatske nacionalne manjine takođe se pripremaju na izbore. Najveća stranka hrvatske manjine je Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, koji ni ovoga puta ne menja svog koalicionog partnera, iako ih je to parnerstvo na poslednjim parlamentarnim izborima koštalo gubljenja poslaničkog mesta. Demokratska stranka, sa kojom DSHV godinama sarađuje, tada je da ostvarila veoma slab rezultat, pa predstavnik hrvatske manjine koji nije bio visoko rangiran na listi nije ušao u parlament.

“Još uvek nemamo mogućnost direktnog sudelovanja u izvršnim organima vlasti, pa smo primorani na stvaranje predizbornih koalicija, što donosi niz problema i izazova i otvara mnoga pitanja. Od kada sam postao predsednik DSHV-a, a tome ima više od pola godine, nisam imao ni jedan službeni kontakt sa predstavnicima vlasti u Beogradu. Intenzivnija komunikacija postoji sa predstavnicima pokrajinske vlasti, koju vodi DS, ali je upitno kako će se ta saradnja nastaviti posle izbora, ako dođe do promene vladajuće strukture u Vojvodini”, ističe Tomislav Žigmanov, predsednik DSHV-a.

Dodaje i da ni njihova matična zemlja Hrvatska ne pokazuje veliko interesovanje za predstojeće izbore u Srbiji, kao ni generalno za položaj hrvatske nacionalne manjine u Vojvodini.

Za razliku od Hrvatske, druga susedna zemlja – Mađarska, po svemu sudeći, pokazuje interesovanje za izbore u Srbiji. Premijer Mađarske Viktor Orban, ali i nekoliko ministara iz njegove Vlade, bili su proteklih nedelja aktivni učesnici kampanje, kako Saveza vojvođanskih Mađara, tako i Srpske napredne stranke u Vojvodini, kojoj su pružili javnu podršku.

Izvor: Al Jazeera