Internet ratnici neće u vojnike

Ruska agresija na Ukrajinu, koja je ušla u četvrti mesec, svakodnevno je popraćena hiljadama komentara na domaćim društvenim mrežama.

Na prvi pogled, većina komentatora podržava Rusiju, te njenog predsednika Vladimir Putina. Na drugi pogled, jasno je da se ne radi o pravim korisnicima koji ostavljaju svoje mišljenje na stranicama medija, već o dobro organizovanoj i dirigovanoj kampanji.

Od samog početka sukoba u Ukrajini, na društvenoj mreži Twitter se pojavilo mnoštvo novih naloga, koji u svojim objavama uglavnom dele linkove i video zapise sa ruskih portala i news stranica. Većina tih internet izvora je nedostupna za direktno pretraživanje van Rusije, jer se nalaze pod sankcijama kako Evropske unije, tako i SAD-a, pa su internet provajderi dužni da njihove sadržaje i vesti blokiraju van ruskih granica. Zapravo, ne radi se o “vestima” već o potpuno očiglednoj propagandi, sa često lošim engleskim ili srpskim prevodom.

I Facebook, kao najveća i najviše korišćena mreža, prepun je domaćih grupa i stranica koje podržavaju rusku agresiju, te veličaju “uspehe u oslobođenju Ukrajine”. Da je izvor informacija na ovim stranicama negde u Moskvi, svedoči i činjenica da mnoge od “vesti” citiraju nisko rangirane službenike ruskih ministarstava ili čak lokalne političare, za koje verovatno ni većina Rusa nikada nije čula. Pored ovih proruskih “botova”, primetno je i da dosta mladih ljudi, uglavnom studenata, pasionirano deli video zapise o ruskom oružju, avionima i oklopnoj mehanizaciji.

“Putin je vladar sveta”, piše student Mašinskog fakulteta koji na profilu (umesto Lade) ima sliku BMW-a. ž

“Tako je, Srbija je uz Rusiju”, odgovara mu kolega.

‘Reformisani’ vojni rok

I dok rat u Ukrajini traje, u Srbiji se ponovo pokrenulo pitanje uvođenja obaveznog služenja vojnog roka. Po zamisli nadležnih, ovaj “reformisani” vojni rok bi trebalo da traje između tri i pet meseci, mada je “u igri” i vojni rok od šest meseci. U predlogu se navodi i da bi većina budućih regruta vojnu obuku prošla u svom gradu ili do 60 kilometara od njega, u zavisnosti od roda vojske.

Ministar odbrane Srbije Nebojša Stefanović je pre izvesnog vremena rekao da su “već formirane radne grupe koje vrše analizu i prave planove za eventualno ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka”. Zapravo, služenje vojnog roka je i dalje moguće, na dobrovoljnoj bazi. Ko se prijavi, čeka ga i plata od nekih 38.000 dinara (324 eura), kao i mogućnost zaposlenja u Vojsci Srbije kao profesionalnog vojnika. Uprkos tome, interesovanje mladih je više nego skromno, a za dobrovoljno služenje se prijavljuju uglavnom mladići i devojke koji bi hteli da rade na mestu profesionalnog vojnika.

Paradoksalno, većina onih koji pišu “hvalospeve” Putinu i ruskoj vojsci, na drugim mestima se oštro protive uvođenju vojnog roka. “Neka idu prvo deca političara”, “Ovo nije Jugoslavija da ja sedim u nekoj kasarni”, “Ja da idem u vojsku, a predsednikov sin ne, a još ima i vinariju”… samo su neki od komentara i tvitova.

Nesklad virtuelnog i pravog svijeta

IT stručnjak Milan Stamenković kaže da definitivno postoji veza između internet sadržaja i ponašanja mladih ljudi.

“Više od 80 odsto mladih u Srbiji je protiv ponovnog uvođenja vojnog roka. Kada ih pitate zašto, navode da tamo ‘nema interneta, izlazaka i da bi gubili vreme’. A kako sada gube vreme? Najčešće u igraonicama, gde igraju igrice u kojima se upravo simulira rat i ratna dejstva”, objašnjava Stamenković.

“Slično je i sa ovim internet-ratnicima u komentarima, prisutnim na gotovo svim stranicama medija. Oni bi da vraćaju Kosovo, podržavaju Putina i napad na Ukrajinu, te razne desničarske organizacije. Ali, to je sve samo dok su iza smartfona ili računara. U stvarnosti, oni glasaju za vladajuće stranke, nikad ne protestuju, čak i kada je to opravdano, poput ekoloških protesta, te često podržavaju svaku državnu odluku. Tu je očigledan taj nesklad između interneta i realnosti, virtuelnog i pravog sveta”, dodaje Stamenković.

Prste umiješala politika

Kolumnista Goran Jovanović kaže da je “i ovde, kao i u većini događaja u zemlji i regionu, prste umešala politika”.

“Vladajućoj eliti, pre svega Aleksandru Vučiću, izuzetno odgovara takvo ‘internet junačenje’ i obožavanje Putina gotovo kao božanstva. Na to mogu da se dodaju i tabloidi, koji su svi do jednog i kontrolisani i finansirani od strane vladajućih stranaka, a koji Putina hvale verovatno više i od Sputnjika i Vostoka zajedno”, kaže Jovanović.

“I tako onda Vučić deluje kao umerena opcija, pre svega za EU, ali i za SAD. Sa druge strane, Rusija je praktično ostala bez ijednog saveznika u Evropi – i tradicionalno prijateljske Bugarska i Grčka su joj takođe uvele sankcije. Ostale su još samo Srbija i Turska, mada turski predsednik [Recep Tayyip] Ergodan nije značajno sankcionisan ni kada je kupio sistem S-400 od Rusije. Sa druge strane, Turska je članica NATO-a i svojevremeno je oborila nekoliko ruskih letelica u Siriji. Ostaje, dakle, samo Srbija sa svojom ‘internet proruskom brigadom’, što se često pogrešno tumači kao da je ‘preko 80 odsto javnog mnjenja protiv uvođenja sankcija'”, navodi Jovanović.

Ipak, treba reći i da je Vojska Srbije danas dosta daleko i od “one JNA”, kao i od njene naslednice, Vojske Jugoslavije. U periodu od 2008. do 2012. godine izvršena je značajna transformacija i modernizacija jedinica u svim rodovima vojske. Baza “Jug” je građena po NATO-standardima i može da parira bilo kojoj sličnoj bazi za obuku u Evropi. Takođe, značajno su modernizovana sredstva veze, od kojih je deo francuskog proizvođača “Thales”. Poslednjih godina su modernizovane i pešadijske i jedinice protivvazdušne odbrane. Nedavno su stigla američka oklopna vozila “Bear Cat”, kao i PVO sistem “FK-3” kineske proizvodnje. Naručena su i dva transportna aviona “C-295” kompanije Airbus,  a pri kraju su i pregovori o kupovini većeg broja francuskih aviona “Rafale”, kompanije Dassault.

Vole Putina, ali i Trumpa

Da su “internet-ratnici” pobornici desnih ideologija, a mnogi i sami članovi desničarskih organizacija, pokazuje i njihovo “botovanje” ne samo kada je u pitanju Putin, već i drugi svetski političari.

Tako i mađarski premijer Viktor Orban ima veliki broj poštovalaca u domaćem virtuelnom svetu. Orban se često prikazuje kao jedan od retkih prijatelja Srbije unutar EU-a, uz francuskog predsednika Emmanuela Macrona. I Marine Le Pen, francuska opoziciona političarka, takođe je imala veliku podršku na domaćem internetu za vreme proteklih izbora za predsednika.

Ipak, niko od njih nije toliko popularan među “botovima” kao bivši predsednik SAD-a Donald Trump. Trump je i danas izuzetno popularan i često citiran, iako već dve godine nije u Beloj kući. Mnogi “internet-ratnici” često upadaju u dugotrajne diskusije na Twitteru, objašnjavajući “način na koji će Trump pobediti u predsedničkoj trci 2024. godine”.

Zanimljivo je da je veliku popularnost na domaćem internetu stekao i nekadašnji Trumpov izaslanik za Srbiju i Kosovo, diplomata Richard Grenell. Grenell je i sam pasionirani “twitteraš”, a trenutno je u izbornoj kampanji za Kongres, koji će se održati na jesen. Grenell često tvituje o Srbiji, a više puta je i objavljivao fotografije iz Beograda sa brojnim domaćim političarima.