Djolai: Slobodno kretanje ljudi je suprotno djelovanju autoritativnih lidera

„Zemlje Zapadnog Balkana balansiraju između nekoliko blokova globalnog uticaja (G7, Rusija, Kina). Situaciju na Zapadnom Balkanu vidim kao politički nestabilnu. Imamo probleme u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu. Svaku od šest zemalja vode političari kojima nije stalo do prosperiteta zemlje i dobrobiti građana“, kaže dr. Marika Djolai, glavna stručnjakinja konsultantske kuće Particip i članica Savjetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG). Prethodno je bila viša istraživačica i voditeljica Odjela za sukobe i sigurnost u Evropskom centru za manjinska pitanja (Njemačka).

Obzirom na to da se njeno akademsko istraživanje fokusira na dinamiku zajednice, postkonfliktni razvoj, manjinska prava i sekuritizaciju, a da je njen politički rad orijentisan na pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, rješavanje bilateralnih sporova, religiju i civilno društvo, dodaje da ne postoji niti jedna zemlja Zapadnog Balkana, osim možda Albanije, koja se može smatrati da je u nekom stabilnom političkom stanju, s tim da i Albanija ima neke svoje probleme.

„To je delimično i odraz globalnog stanja sa ratom u Ukrajini, brutalnim tretiranjem protesta u Iranu, političkom nestabilnosti u Velikoj Britaniji i energetskom krizom. Ovakva politička nestabilnost sigurno je primećena i od strane građana koji su na to reagovali, kao na primer u Severnoj Makedoniji“, ističe sagovornica.

Komentarišući stalne tenzije između Beograda i Prištine navodi da je priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije jedino dugoročno rješenje za koje je Priština zainteresovana, ali da isto nije realistično.

„Problem je višestruki u barem tri domena: kontinuirana manipulirana eskalacija i de-eskalacija retorike i situacije na terenu je kreirala situaciju gde konstruktivni dogovori nisu mogući, pregovori pod vođstvom pregovarača iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država na političkom nivou se fokusiraju na crvene linije i nedostaje fokusa na snage i pojedince koji su otvoreni za formiranje partnerstava i na one koji se protive stalnom naglašavanju podeljenosti, na Kosovu nije lako javno biti za dijalog i normalizaciju odnosa sa Srbijom, Evropska unija je unutrašnje podeljena prema Kosovu. Problem je i što nedostaje maštovitosti da se nađe neko rešenje, odnosno rezolucija koja bi uzela u obzir one koji se trenutno traže na različitim poljima i koji zaista postoje. Nemačko-francuski predlog je testiranje vođa šta bi moglo biti prihvatljivo za obe strane“.

Zanimljivo će sada biti sa novim kandidatima

Tvrdi da su evropske integracije na Zapadnom Balkanu spore i neefikasne od strane Evropske unije, proces se komplikuje, zemlje članice često blokiraju zemlje Zapadnog Balkana što potvrđuje primjer Sjeverne Makedonije koja je prvo bila blokirana od strane Grčke, a potom i od strane Bugarske.

„Severnoj Makedoniji je od kandidatskog statusa do početka pregovora trebalo 17 godina, Crnoj Gori i Srbiji su trebale dve godine, tako da čak i kad se dođe do tog statusa, nema napretka. Pitanje je kako je uopšte zamišljen taj proces evropskih integracija u budućnosti zato što uglavnom slušamo kako postoje posvećenosti tom procesu od strane Evropske unije, međutim sa ovom sporosti trebaće im decenije da bilo koja evropska zemlja postane članica“, govori dr. Marika Djolai.

Nastavlja da proces pregovaranja traje sve duže i duže zbog komplikovanih političkih situacija u zemljama regiona i Evropske unije koja je u međuvremenu promijenila i sam proces pristupa.

„Zanimljivo će sada biti sa novim kandidatima, odnosno Ukrajinom i Moldavijom, koje su prema mojim saznanjima, izuzetno posvećene procesu evropskih integracija i žele da brzo postignu članstvo, i ako one krenu punom parom, videćemo da li će to možda pozitivno uticati na neke od zemalja Zapadnog Balkana da takođe ubrzaju proces pogotovo se to odnosi na novog kandidata, Bosnu i Hercegovinu. Kosovo i dalje ostaje u procesu i problematično je uopšte kako će se ta situacija razvijati u budućnosti, ali ono što i od ranije znamo da Evropska unija nije spremna i ne želi da unosi bilo kakve bilateralne sporove u zajednicu i oni se moraju rešiti pre pristupanja Evropskoj uniji tako da Kosovo ima vrlo bledu perspektivu“, ocjenjuje sagovornica.

BiH ima mogućnost da iskoristi ovaj pozitivan nastup

Smatra da je najveća prednost kandidatskog statusa za Bosnu i Hercegovinu, ako političko rukovodstvo prepozna da je to zaista prioritet za tu zemlju.

„Sada imaju i formalnu mogućnost da iskoriste sve ono što im stoji na raspolaganju kao zemlji kandidatu, da dovedu Bosnu i Hercegovinu brzo do tog procesa otvaranja pregovaranja i da se zaista potrude da požure na tom putu. Bosna i Hercegovina ima mogućnost da iskoristi sada ovaj pozitivan nastup koji je rezultat geopolitičke situacije i da ekspresnom brzinom prođe kroz sledeće korake procesa pridruživanja. Tu su i IPA fondovi koji u budžetu od 2021. do 2027. godine iznose preko 14 milijardi eura, i pitanje je da li će kandidatski status uspeti da promeni način razmišljanja nadležnih organa da se ovi fondovi sada bolje iskoriste.“

Napominje da su sporazumi koji su nedavno potpisani u okviru Samita Berlinskog procesa izuzetno važni, te da je regionalna saradnja od ogromnog značaja.

„Mogućnost da se putuje samo sa ličnim kartama je bitna ne samo zbog kretanja ljudi i roba, već i zbog jačanja tog zajedničkog regionalnog tržišta koji ima ekonomski značaj, a isto tako slobodno kretanje ljudi je ustvari kontra delovanje prema tim nekim nedemokratskim snagama i autoritativnim liderima u regionu pošto građani kada su u direktnom kontaktu sa onima u drugim zemljama mnogo je manja mogućnost da će poverovati u razne neistine koje režim plasira. To povezivanje je bitno i simbolički i zato što obezbeđuje slobodu razmene i mišljenja“, konstatuje dr. Marika Djolai.

Sve te desničarske stranke su autoritativno nastrojene

Prema njenim riječima, uspon desnice i autoritarnih lidera u Evropi se može smatrati velikim problemom koji se odražava i na režime na Zapadnom Balkanu te podstiče slične tendencije u regionu.

„Ako pogledamo sve te neke desničarske stranke imaju nešto zajedničko, a to je da su autoritativno nastrojene i praktikuju određeni stepen diktature, da preziru multikulturalizam, rodna i manjinska prava, i imaju opsesiju nacionalnim identitetom. Na svim mjestima gde su državne institucije slabe što je od Zapadnog Balkana, Italije, pa do Mađarske uspevaju da ubede građane da je taj nacionalni identitet i orijentacija najbitniji, tako da oni ne obraćaju pažnju na mnoge druge stvari koje ih tište u svakodnevnom životu, ne reaguju na to, ne protestuju, ne kažnjavaju političke lidere na izborima. Problemi se rešavaju migracijama, prelascima u druge zemlje“, priča sagovornica.

Upozorava da je i opadanje slobode medija veliki problem, što znači da su građani manje informisani i mogu manje da razumiju šta se dešava i sve su više pod uticajem režimskih medija što je užasno problematično za bilo kakvo slobodno opredjeljivanje i reagovanje građana prema onome što im se dešava u svakodnevnom životu.

„Tako da sve ove tendencije se odražavaju i na građane na Zapadnom Balkanu, ali s druge strane i na političke lidere koji kada vide taj porast desničarskih partija sve više i više se osećaju sigurni u sami sebe i veruju da je njihov put i sve što rade pod tim kišobranom autoritarnog ponašanja i vladanja prihvatljivo i da oni nikada ustvari neće biti izloženi bilo kakvim zakonskim sankcijama za to što rade. Osim političke situacije kakva jeste, možemo da vidimo sve veći uticaj religijskih institucija na Balkanu koje su u uskoj sprezi sa političarima i koje u najvećoj meri doprinose takvim autoritativnim tendencijama i to je vrlo važno da se spomene.“

Kažnjavanje destruktivnih aktivnosti političara

Mišljenja je da ne postoji interes među vladajućim strukturama za liberalnu demokratiju, a kada je riječ o destruktivnim aktivnostima političara, prije svega u Bosni i Hercegovini, poručuje da je pitanje do kada će građani tolerisati te destruktivne aktivnosti.

„Njih međunarodna zajednice može, a i ne mora kazniti, ali građani su ponovo izabrali Milorada Dodika (predsjednik entiteta Republika Srpska op. a.) i sada je malo drugačija situacija nakon izbora u entitetu Federacija Bosne i Hercegovine. Međutim, ta jedna cela integracija, taj sklop funkcionisanja Bosne i Hercegovine sa međunarodnim organizacijama je problematičan. Nema rata, ali nema ni stabilnosti. U tom smislu ne treba očekivati da međunarodna zajednica rešava probleme, ali i oni isto tako vrlo dobro znaju da postoji mnogo građana Bosne i Hercegovine kao i stručnjaka koji smatraju da je vreme da oni napuste Bosnu i Hercegovinu barem u tom svakodnevnom operisanju. Poverenje građana u same sebe i kažnjavanje destruktivnih aktivnosti političara je ustvari najbolji put napred“, jasna je dr. Marika Djolai.

Osvrćući se na Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Christiana Schmidta i njegovo djelovanje, posebno u entitetu Republika Srpska, apostrofira da je pitanje kako uopšte treba da djeluje i koje su posljedice toga.

„Valentin Inzko (bivši visoki predstavnik op. a.) je kaznio entitet Republiku Srpsku zbog negiranja genocida u Srebrenici, nakon toga smo imali niz drugih problema, oni su počeli da se povlače iz državnih institucija, da budu destruktivniji, da ruše stabilnost i jedinstvo Bosne i Hercegovine i to je sve ogroman problem. Nisam sigurna da je korisno korištenje bonskih ovlasti u ovom momentu, skoro 30 godina nakon što su napravljene, u formi u kojoj su napravljene. Ured visokog predstavnika (OHR) ima agendu 5+2 koja mora da se ispuni kao uslov zatvaranja. Uopšte, ceo taj pristup prisile koji uvek na kraju uplaši građane i ojača političare koji imaju destruktivan nastup ustvari nije dobar. Ali, želim da podcrtam da ponašanje političkih struktura u entitetu Republika Srpska i bilo kakve tendencije ka otcepljenju čime se ruši država je nešto što je veoma opasno i protiv čega sam ja sasvim sigurno u svakom smislu“, izjavljuje sagovornica.

Zaključuje da je odnos prema građanima koji nisu dio političkih, partijskih struktura ravan stukturnom nasilju te da očekuje više razdora i nestabilnosti u narednom periodu.

„Situaciju posmatram kroz prizmu koncepta ljudske bezbednosti. Bez ostvarivanja i težnje ljudske bezbednosti mislim da ne možemo pričati o nekim visokim očekivanjima u budućnosti. Moja lična očekivanja su vrlo niska i volela bih da budem optimističnija, ali zaista dok se ne reše društveno-politički elementi koje pridruživanje Evropskoj uniji ne može da reši, i dok ne postoji posvećenost politika i države prema osiguranju svih elemenata ljudske bezbednosti vrlo malo optimizma se može staviti u budućnost Zapadnog Balkana. U narednu godinu svi građani ulaze sa lošom ekonomskom situacijom, mnogi bez obezbeđenih osnovnih potreba uključujući i zdravstvo, ljudska prava i prava žena, a diskriminacija je po svim osnovama na visokom nivou. Lična kao i sigurnost lokalnih zajednica je podrivena, a takođe i politička sigurnost koju nisu u stanju da garantuju legitimno izabrani predstavnici. Društvo u takvim uslovima ne može da opstane, a kamoli da bude zdravo.“