Kako je Shahed postao Geran: Iranski dronovi na ukrajinskom nebu

Dosadašnji tok ruske agresije na Ukrajinu je pokazao nekoliko ključnih karakteristika savremene vojne strategije, koji će svakako dominirati i u budućim sukobima širom sveta.

Upotreba bespilotnih letelica (UAV) popularno nazvanih dronovima, te elektronsko izviđanje i prikupljanje informacija sa satelita (GEOSINT) su ključni za dejstva obe strane.

Takođe, ratna propaganda se danas uveliko plasira na internetu, društvenim mrežama, video servisima poput YouTubea, pa čak i na aplikacijama poput TikToka.

Svjedok ruskog zaostajanja

Rusija je praktično od prvih dana agresije gotovo trećinu napada bazirala na upotrebi bespilotnih letelica. Kako se sukob odvijao, ukrajinske snage bezbednosti su razvile više različitih tehnika za napad na ruska oklopna vozila, topovske i minobacačke položaje, te razne vrste tenkova. Ovi tenkovi su mahom stari i više od četvrt veka, a dobar deo njih je proizveden još u vreme Sovjetskog saveza, i to, pomalo ironično – upravo u Ukrajini.

Rusija se od marta do maja oslanjala na domaće dronove, prevashodno ‘Orlan-10’. Iako je zvanično uveden u upotrebu 2011. godine, ovaj dron se razvija još od sredine devedesetih. Razvijen je u ‘Specijalnom centru za tehnologije’ u Sankt Peterburgu, i do danas je proizvedeno nešto manje od 1.500 primeraka. Iako je prvobitno konstruisam kao dron za izviđanje (R/D, Reconnaissance Drone), tokom 2018. i 2019. su izvršene modifikacije kako bi mogao da nosi više vrsta granata i manjih avio bombi.

Ipak, glavna uloga ovog drona u Ukrajini je izviđanje, i ređe, prenos signala i podataka od jednog do drugog sistema veze. Od samog početka ratnih dejstava kružile su i informacije da je više od 300 primeraka ‘Orlan-10’ dovršeno u fabrici za samo par nedelja, te da su oni krajnje nepouzdani u realnim borbenim situacijama.

Ukrajinska armija je do sada oborila najmanje 87 ovih letelica, a procenjuje se i da je pravi broj barem duplo veći. Da je ‘Orlan-10’ slabog kvaliteta ,pokazalo se i nakon što je sredinom aprila jedna ovakva letelica oborena uz minimalno oštećenje. Na snimku koji su tada načinile ukrajinske snage vidi se da je za izradu letelice korišćen stiropor, lepljiva traka, te da su električne konekcije spajane ručno.

Takođe, za izviđanje i fotografije iz vazduha korišćen je običan jeftini DSLR digitalni fotoaparat, koji je za kućište letelice bio zalepljen običnim lepkom. ‘Orlan-10’ je korišćen i u sukobima u Nagorno-Karabahu i u Siriji, a postoje izveštaji da je nekoliko ovakvih letelica korišćeno i od strane pobunjenika u Libiji. Jedan od ovih dronova je pronađen sredinom marta u Rumuniji, u okrugu Bistrica. Iako na njemu nije bilo nikakvih oznaka, gotovo je sigurno da je pripadao ruskoj armiji, te da mu se najverovatnije pokvario sistem za navođenje. U barem osam potvrđenih slučajeva, u Ukrajini je za napade korišćen i ‘Orion’ ruski dron širokog raspona krila.

Iako je tehnologija na kojoj je on zasnovan relativno stara, on je u upotrebu uveden tek 2020. godine. Proizvodi ga ruska kompanija ‘Sitronics’ (nekada ‘Kronshtadt’), bazirana u Moskvi. Do sada je ukupno proizvedeno 53 ‘Oriona’ a planirane su i nove letelice, prvenstveno za misije u Ukrajini. Ruska armija je takođe zainteresovana i za novu unapređenu verziju nazvanu ‘Sirius’, a prve ovakve letelice bi mogle da budu isporučene ove godine. ‘Orion’ zbog svoje konstrukcije od lakih kompozitnih materijala može da u vazduhu neprekidno provede do 24 sata, te da leti na udaljenosti od 250 kilometara (130 kilometara iznad mora). Pored izviđanja (slično Orlanu), ‘Orion’ je i naoružan laserski navođenim raketama ‘Vikhr-1V’, koje se najčešće koriste za napade na oklopna vozila ili manje zgrade.

Iranski dronovi

‘Oni su naši partneri na međunarodnoj pozornici, i pomoći ćemo im isporukom našeg oružja’ izjavio je u maju prošle godine Hussein Amir-Abdollahian, ministar spoljnih poslova Irana. U tom trenutku, u Rusiju je već bio stigao kontingent od 25 iranskih dronova. Evropska unija i zemlje članice Grupe sedam (G7) su ovo nazvale kršenjem međunarodnih propisa, te ‘Akta o smanjenju trgovine oružjem’ (JCPOA), a Teheranu su uvedene i nove sankcije Evropske unije. Zapadne obaveštajne agencije smatraju da je do sada bilo samo dve ovakve isporuke, te da je Iran Rusiji isporučio manje od osamdeset letelica. Ukrajinska strana, pak, tvrdi da je ova trgovina i dalje aktivna, te da u Rusiju stiglo najmanje 150 iranskih letelica. ‘Shahed-136’ (u prevodu ‘Svedok’) je dron srednje veličine, razvijen od strane državne komoanije ‘HESA’ i proizveden u kompaniji ‘SAI’ (Shahed Avio Industries). Pored ‘Shahed-136’, ‘SAI’ proizvodi i helikoptere ‘HESA 274’ i ‘HESA 285’, te čitavu seriju dronova, od ‘Shahed 121’ sve do modernog ‘Simorgh 171’ koji ima karakteristike ‘letećeg krila’ i neke osobine radarske nevidljivosti (stealth).

‘Shahed-136’ je takođe delimično zasnovan na dizajnu ‘letećeg delta krila’ sa motorom i elektronikom u centralnom delu. U nosu letelice mogu biti instalirane razne vrste bojevih glava od 30 do 50 kilograma, dok se pozadi nalazi motor sa dva propelera. Ova konfiguracija se u NATO klasifikaciji naziva ‘Pusher’ (Nasilnik) – cilj drona nije visoka preciznost, već brzina udarca na metu. Zbog ovoga ovakvi dronovi se često nazivaju i  ‘kamikazama’ (samoubilački dron).

Sam motor je takođe iranske proizvodnje, tipa ‘Mado MD-550’. Postoje tri tipa ‘Shahed-136’ drona: namenjen uništavanju bunkera, uništavanju oklopnih vozila, te verzija za snimanje iz vazduha. Elektronika za navođenje i sama matična ploča nemaju nikakvih oznaka, ali je poznato da kompanija ‘SAI’ koristi komponente i čipove zapadnih proizvođača – američkih kompanija ‘Altera’ i ‘Analog Devices’, te tajvanskog ‘Microchip’.

Kako ove komponente stižu u Iran, koji je pod čitavih nizom međunarodnih sankcija, nije u potpunosti jasno, ali Pentagon veruje da su glavni posrednici kineske kompanije koje ih kupuju ‘sa police’, direktno od proizvođača čipova u Aziji. Jedan od oborenih dronova u Ukrajini je imao i DSP čip (digitalni procesor signala) ‘TMS320’ američke kompanije ‘Texas Instruments’. Takođe, pumpa za gorivo na letelici je bila britanske kompanije ‘TI Fluid ‘, proizvedena u Poljskoj.

Uvozno, a domaće

Ruska armija je upravo u ovim segmentima odlučila da modifikuje’ Shahed-136 ‘, prvenstveno kako bi on mogao da koristi ruske informacione sisteme i radio-veze za upravljanje letelicom.

Stručnjaci iz sektora avio-industrije napominju da je glavni problem ‘Shahed-136’ u Ukrajini njegova inertnost – dron nema velike mogućnosti za manevrisanje, te je relativno laka meta za PVO sisteme, bili oni ručni ili automatski. Sa druge strane, mala veličina znači i mali radarski otisak, te se većina ovih letelica pre primeti golim okom u toku terminalne faze leta (pre samog udara na metu) nego radarom. ‘Shahed-136’ je i relativno spora letelica – sa maksimalnom brzinom od samo 115 kilometara na čas, nije velika prepreka čak i za stari sovjetski PVO sistem ‘S-60’  koji se koristi širom Ukrajine. Takođe, Ukrajina je dobila I čitav niz modernog PVO naoružanja od zapadnih zemalja, uključujući i nemački ‘IRIS-T’. Takođe, ukrajinske snage bezbednosti navode da ‘Geran-2’, kako se ‘Shahed-136’ zove u ruskoj modifikaciji, nema više američke čipove u sistemu za navođenje, već koristi ‘GLONASS’ čipove.

Ovaj sistem je ruski pandan globalnom standardu za satelitsko navođenje ‘GPS’, i iako je manje precizan, on je glavni sistem za navođenje i pozicioniranje u Ruskoj armiji. ‘GLONASS’ sistem se sastoji od 24 komercijalna satelita u niskoj sinhronoj geo-orbiti, a njime upravlja državna agencija ‘Roscosmos’. Desetak primeraka ‘Geran-2’ (Shahed-136) oborenih u Ukrajini je takođe imalo i rusku kamuflažnu šemu, za razliku od sive boje na originalom modelu. Krajem novembra Pentagon je saopštio da je postignut dogovor između Rusije i Irana o masovnoj proizvodnji ‘Geran-2’ drona, verovatno u nekoj od ruskih fabrika koje već proizvode i domaće modele letelica.

Pravi razlog zbog kog se Rusija odlučila na uvoz dronova pre nego na korišćenje ‘domaće pameti’ je najverovatnije cena letelice – dok proizvodnja domaćih dronova košta od 50.000 do 250.000 dolara po primerku, ‘Shahed-136’ u svojoj inicijalnoj izvoznoj konfiguraciji staje tek oko 17.000 dolara, dok unapređena verzija ‘Geran-2’ staje oko 20.000 do 25.000 dolara.