Međunarodni ugled na niskom nivou: Kako se ruska diplomatija svela na TikTok

Ruska agresija na Ukrajinu je nakon nešto više od godinu dana praktično bez ikakvih konkretnih rezultata, kako političkih, tako i onih ekonomskih. Poslednjih nekoliko meseci obe strane vode bitku za grad Bahmut, koji nema gotovo nikakav strateški značaj, ali njegovo zauzimanje ima veliku težinu za dalje ruske planove – ili bi, barem, Putinova propaganda mašina želela da to tako izgleda.

Rusiju dosadašnji tok invazije košta najmanje 80 milijardi dolara, dok međunarodni finansijski stručnjaci procenjuju da je ova brojka i daleko viša – gotovo 130 milijardi dolara. Takođe, očekuje se da bruto domaći proizvod u Rusiji krajem godine padne za trećinu – od 1.700 milijardi na oko 1.100 milijardi dolara. Iako su neki ekonomisti očekivali i još veći pad ruskog BDP-a, to se nije dogodilo, pre svega zbog izvoza ruskih energenata u Kinu i azijske zemlje.

Upitan međunarodni kredibilitet

Nedavno završeno rusko predsedavanje Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija pokazalo je da Kremlj i sam Putin nemaju samo velikih problema na prvoj liniji fronta i u domaćoj ekonomiji, već i da je imidž i međunarodni kredibilitet Rusije danas na najnižem nivou od raspada Sovjetskog saveza. Bivši SSSR je u mnogo čemu bio daleko više poštovan na globalnoj političkoj sceni, i, iako je bio gotovo po svemu antiteza zapadnog viđenja sveta, sovjetski lideri su se relativno često sastajali sa zapadnim državnicima. Sovjetski sportisti su bili prisutni na svim svetskim takmičenjima, a naučnici su učestvovali na međunarodnim konferencijama – doduše, pod budnim okom KGB-a.

Danas je Putinova Rusija ponovo žestoki protivnik zapadnih vrednosti, a uspela je i da pokvari odnose sa zemljama koje su joj tradicionalno bile naklonjene u Evropi. Činjenica da je i Švajcarska, posle nekoliko vekova neutralnosti – to je bila čak i za vreme Drugog svetskog rata, te nakon toga i Hladnog rata – uvela delimične sankcije Rusiji i njenim državljanima, te čak ponudila da zastupa Ukrajinu u nekim međunarodnim organizacijama, pokazuje da Rusija gotovo da više nema prijatelja u Evropi.

Sve se jasno moglo videti i prilikom ruskog predsedavanja u UN-u. Često bi većina diplomata napustila salu kada bi reč uzeo ruski predstavnik, a zapadne diplomate nisu ni učestvovale na konferencijama i raspravama koje je iniciralo rusko predsedništvo. Ukrajina je pokušala i da spreči da Rusija predsedava, ali su pravila UN-a bila jasna – svaka od 15 članica se mesečno rotira dana na mestu predsedavajućeg. Rusija je, uz to, i direktna naslednica SSSR-a, pa je tako, uz Kinu, SAD, Francusku i Veliku Britaniju, i među pet stalnih članica Saveta bezbednosti.

Do izjava na društvenim mrežama

Zahvaljujući zabranama za ruske državne propagandne medije i agencije, danas je izjave ruskih zvaničnika najlakše pronaći na društvenim mrežama. Twitter je nedavno ponovo uspostavio nalog ruskog Ministarstva spoljnih poslova (MFA Russia), kao i nekoliko njegovih zvaničnika. Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova, verovatno je i najveći korisnik Twittera među ruskim zvaničnicima. I sama novinarka po profesiji, Zaharova veoma često odgovara na tvitove zapadnih medijskih kuća, kao i zvaničnika. Njeni tvitovi se zatim veoma brzo „pretvore u vesti“, zapravo rusku propagandu. Cilj je stvoriti utisak, prevashodno kod domaćih građana u  Rusiji, kako se Kremlj „neprekidno bori sa poplavom zapadnih laži“.

Pored Twittera, ruska propaganda je najprisutnija na mreži TikTok. Budući da je u pitanju društvena mreža iz „prijateljske“ Kine, veliki broj ruskih zvaničnika, novinara i propagandista je nakon početka invazije na Ukrajinu otvorio svoje naloge. Sami klipovi koje objavljuju su većim delom „mešavina“ govora Vladimira Putina, njegovih popularnih izjava u poslednjih nekoliko godina, te snimaka ruskih oficira i vojnika sa terena u Ukrajini. Očekivano, sve je potpomognuto i brojnim teorijama zavere: od „američke duboke države“, preko „udara na slovenske pravoslavne zemlje“, do „očekivanog povratka u Belu kuću ruskog prijatelja Trumpa“.

Ipak, čini se da ni „kineski prijatelji“ više nemaju strpljenja za sve oštrije stavove Kremlja, kao i nove Putinove avanture. Na nedavnom glasanju u Skupštini UN-a, rezoluciju kojom se rat u Ukrajini zvanično kvalifikuje kao „agresija“, podržala je i Kina.

I sama kineska kompanija Byte Dance, koja stoji iza mreže TikTok, u međuvremenu je identifikovala veliku mrežu „ruskih naloga za širenje dezinformacija“. Ova mreža se sastojala od najmanje 1.700 naloga koji su rusku propagandu o ratu u Ukrajini proširili na više od 100.000 naloga korisnika u EU. Iako su nalozi najvećim delom registrovani na uređajima unutar Rusije, oni su prevashodno targetirali korisnike u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, te ukupno imali 133.564 pratilaca.

„Ne dozvoljavamo korišćenje naše mreže za lažno predstavljanje. Činjenica da su ovi nalozi veoma brzo identifikovani i ugašeni dokaz je naše odlučnosti da se izborimo sa zloupotrebama na TikToku“, naveli su iz kompanije Byte Dance.

Opasno propagandno oružje

Da su ovakve objave na društvenim mrežama zapravo veoma opasno propagandno oružje, potvrdila je i studija sprovedena prošle godine u Velikoj Britaniji, a koju je naručila sama britanska Vlada. Studija je pokazala da je najmanje trećina korisnika društvenih mreža videla barem jedan ruski propagandni video, dok su mnogi ispitanici naveli i da je gotovo polovina njihovog „zida“ na društvenim mreža zatrpana ruskom propagandom i teorijama zavere.

Britanska Vlada je sredinom prošle godine navela i da Kremlj masovno koristi tzv. farme trolova, zapravo velike komplekse sa nekoliko hiljada računara i servera koji uz pomoć specijalno razvijenog softvera mogu da otvore na hiljade novih naloga na društvenim mrežama svakog dana, te da na te nove naloge postavaljaju unapred odeđene video klipove i fotografije. Na ovaj način se zaobilaze brojne zabrane i ograničenja koja su kompanije Meta, Twitter i Snap uvele kako bi ograničile širenje propagandnih sadržaja.

Jedna od najvećih „farmi trolova“ se nalazi u gradu Gačina blizu Sankt Peterburga i ima više od 15.000 servera, te gotovo 1.200 stalno zaposlenih administratora. Ta „fabrika online sadržaja“ je takođe veoma aktivna i na aplikaciji za dopisivanje Telegram, preko koje šire propagandne sadržaje, ali i pronalaze nove „saradnike“ simpatizere, koji ovakve sadržaje šire dalje na svojim stranicama i društvenim mrežama.

Putinova cyber ofanziva

Ovakvi sadržaji su veoma popularni i u Srbiji, kao i širom Balkana. Neki od ruskih snimaka iz Ukrajine imaju i po više stotina hiljada pregleda na domaćim TikTok kanalima. U Srbiji ruske „news mreže“ i kanali, za razliku od zemalja Evropske unije, rade potpuno slobodno, a na njima često gostuju kako domaći političari i analitičari, tako i oni iz regiona.

Ivan Videnović, univerzitetski profesor, navodi da je u Srbiju za poslednjih godinu dana stigao veliki broj ruskih državljana, od kojih su mnogi otvorili i svoje firme i kompanije.

„U pitanju su većinom ljudi iz IT sektora, čije je tržište usluga globalno. Naravno, svako se u takvom poslu najbolje oseća kod svoje kuće, ali ako ste onemogućeni da radite i pritom vam nad glavom stoji neizvesnost, tj. izvesnost ‘neuračunljivosti’ političkog vrha u njihovoj nepotrebno izazvanoj klanici u Ukrajini, iz koje povratka nema, onda ćete potražiti utočište negde drugo“, kaže Videnović.

„Prijemom tih ljudi, slično kao i prijemom njihovih predaka pre jednog veka, opet pred pomahnitalim zločinima političkog vrha Rusije, odužen je svaki naš dug tom jednosmernom srpsko-ruskom prijateljstvu i bratstvu. Naša je obaveza prema tom prijateljstvu, kao i pre 100 godina, da zaštitimo te ljude, distancirajući se od režima u Moskvi, i da im pružimo, ne samo egzistencijalnu i ekonomsku, već i sigurnost da ih Srbija neće isporučiti Moskvi na sraman način na koji je izdala i na dugogodišnje robije poslala neke ruske opozicionare“, navodi Videnović.