I u Kini nestaju bogataši i funkcioneri, baš kao i u Rusiji

Poslednjih godinu i po dana stranice svetske štampe su punile vesti i izveštaji o misterioznim nestancima, trovanjima, u najmanju ruku sumnjivim nesrećama državnih i vojnih službenika, oligarha i biznismena u Rusiji.

Gotovo neprimećeno su prošle vesti da i u Kini „nestaju“ brojne nekadašnje javne ličnosti, umetnici i sportisti, kao i globalno poznati biznismeni. To se ne dešava samo kritičarima Komunističke partije, već i njenim visokim članovima.

Možda najpoznatiji disident i kritičar Pekinga i njegovih poteza je umetnik Ai Weiwei. On je više od decenije bio izuzetno glasni kritičar vrha Komunističke partije, a sredinom 2011. je uhapšen u Pekingu, te je u strogo očuvanom zatvoru proveo nešto manje od tri meseca. Kasnije je delimično rekonstruirao svoj boravak u zatvoru u okviru svoje umetničke instalacije u Kraljevskoj akademiji umetnosti u Londonu, 2015. godine. Pomalo ironično, Weiwei je bio prva generacija „državnih studenata u inostranstvu“, projekat koji je reformisana vlada u Pekingu započela 1980, kako bi donela iskustva i znanja sa Zapada u zemlju. On je bio među 161 studenata koji su studirali mahom u SAD-u, Kanadi i Velikoj Britaniji. Kada je počeo sa proučavanjem zapadne umetnosti i kulture, te dela Warholla, Picassa i Johna Jaspera, Weiwei je ubrzo postao svestan „iluzija i komunističke utopije“ koje su se u tadašnjoj Kini propagirale.

Na sličan način, iz javnog života u Kini je pre dve godine nestala i poznata pop zvezda i glumica Zhao Wei. Ona je pre toga bila kritikovana u medijima pod kontrolom države (kakvih ih je više od 90 odsto) da je njen nastup „previše zapadni, te da mladi ljudi u Kini koji he slušaju nisu dobri komunisti“. Takođe, sve njene pesme i filmovi su bili izbrisani sa „kineskog interneta“ (internet u Kini je strogo kontolisan i cenzurisan). Nekoliko meseci kasnije, Zhao je primećena u svom rodnom gradu Wuhu na jugoistoku zemlje. Takođe, ona je od tada snimala reklame i online video promocije, ali se nije vratila „staroj“ karijeri.

Gdje su nestali ministri?

Prošlog meseca je iz nekoliko kineskih izvora potvrđeno da ministar spoljnih poslova Qin Gang nije viđen u javnosti, kao ni u svom ministarstvu, skoro mesec dana. Qin Gang je jedan od najmoćnijih političara u Kini, a dugi niz godina je u tamošnjim medijima viđen i kao naslednik predsednika Xi Jinpinga. Gang je bio i ambasador Kine u SAD-u od 2021. do kraja 2022, a njegov rad u Washingtonu je bio izuzetno visoko ocenjen na godišnjem kongresu Komunističke partije. On je od svog „nestanka“ propustio nekoliko visokih poseta, poput posete Pekingu američke ministarke finansija Janet Yellen.

I dok izvori u kineskom Ministarstvu inostranih poslova navode da će se „Gang uskoro vratiti na posao, nakon kraćeg lečenja i problema sa zdravljem“, stiže vest o nestanku njegovog kolege. Jedan od najviše rangiranih generala, koji trenutno obavlja i funkciju ministra odbrane Kine, Li Shangfu nije viđen u javnosti, niti na državnim događajima poslednjih nedelja. To je veoma neuobičajeno, budući da se Xi Jinping, praktično od svog dolaska na mesto predsednika, uvek u javnosti pojavljuje sa vojnim vrhom zemlje. Neki od medija u Pekingu, bliski vrhu Partije, naveli su da je Shangfu pod nekom vrstom „istrage za korupciju, dok je bio šef Centralne komisije narodne armije za izvoz naoružanja“. Zvanični Peking odbija da odgovora na pitanja vezana za Shangfua, navodeći da su „u pitanju unutrašnje stvari Kine“.

On nije ni prvi visokorangirani oficir koji je „nestao“. Pre pet godina je, takođe za vreme posete Kini, nestao Meng Hongwei, tadašnji predsednik Interpola. Nakon što se posle nekoliko meseci „pojavio“, optužen je za primanje mita i korupciju, izbačen je iz Komunističke partije, a 2020. godine je osuđen na 10 godina zatvora. Njegova supruga je prošle godine dobila politički azil u Francuskoj, navodeći kao razlog „pokušaje otmice njene dece u Kini“.

Kad biznismeni postanu suviše moćni

Možda i najbolji primer šta se dešava kada se moćne figure i javne ličnosti u Kini nađu „u nemilosti“ vrha Partije i samog Xi Jinpinga je slučaj kompanije Ant Group. Iza njenog pokretanja je stajao Jack Ma, jedan od najbogatijih ljudi na svetu i osnivač globalnog tehnološkog i trgovinskog čuda Alibaba Group.

Ant Group je bio zamišljen kao „Alibaba za finansije“, jedna vrsta aplikacije koja bi pružala različite finansijske usluge, na prvom mestu unutar Kine, a kasnije i širom sveta. U njenom vlasništvu je i u usluga Ali Pay, najveća aplikacija za mobilna plaćanja u svetu sa gotovo 1,3 milijarde korisnika i godišnjim obrtom od preko 118.000 milijardi jena (747 milijardi eura). Kompanija je započela poslovanje 2015, sa gotovo pet milijardi dolara, a najveći ulagači su bili Kineska korporacija za investicije, Kineska državna poštanska grupa i Kineska razvojna banka. Još na samom svom početku, Ali Pay je koristilo više od 58 odsto građana Kine. Ipak, uprkos brzom rastu, kompanija i njen osnivač su do 2020. postali „omraženi“ u vrhu Komunističke partije. Većina funkcionera je smatrala da su „kineski milijarderi previše prozapadni, te da njihov ‘filmski’ stil života ne odgovara mentalitetu kineskih građana“. Zapravo, radilo se o „strahu od konkurencije“ visokih kineskih političara, koji u nekoj vrsti „kineskih oligarha“ vide veliku pretnju za svoju moć.

Početkom 2020, nekoliko kineskih finansijskih regulatora, kao i državnih banaka je optužilo Ali Pay i Ant Group da se „u praksi ponašaju kao banka, iako nisu za to registrovani“. Narodna banka Kine je zatim zatražila podatke o svim Ali Pay transakcijama, a samo nedelju dana pre izlaska Ant Group na berzu, sa akcijama koje su trebale da imaju najveću cenu u istoriji Kine, Jack Ma je u nekoliko medija izneo optužbe na račun kineskih regulatornih tela, te najvišeg vrha Komunističke partije. Dan pre izlaska na berzu, Kineska agencija za hartije od vrednosti je to zaustavila i otvorila istragu protiv Ant Group. Jack Ma je nestao iz javnosti između oktobra 2020. i januara 2021, a nakon pojavljivanja u javnosti on se složio da reformiše kompaniju. Ant Group je kažnjen sa 980 miliona dolara, a procenjena vrednost je sa 309 milijardi dolara nakon toga pala na ispod sto milijardi. Stručnjaci i analitičari na Wall Streetu smatraju da bi Ali Pay i Ant Group, da nije bilo političkih pritisaka i intervencije sa najvišeg političkog vrha Kine, danas bila u deset najvrednijih globalnih kompanija, zajedno sa Appleom, Googleom, Microsoftom i Facebookom.