Koji računar koristi Putin?

Internet je već godinama postao glavni izvor informacija, te glavni svetski auto-put za sve vrste komunikacija. Od ove ‘mreže svih mreža’ zavise i aplikacije na našim smartfonima, prenos televizijskih signala, ali i poverljiva šifrovana (eng. encrypted) komunikacija država, obaveštajnih službi i visokih ličnosti.

Internet je prvobitno nastao kao projekat umrežavanja američkih vojnih ispostava širom zemlje, tada novoformirane Agencije za odbrambena istraživanja (DARPA). I sama mreža se tada nazivala ‘Arpa-Net’ (vojna komunikaciona mreža). Tokom godina, kako se internet širio i dobijao nove mogućnosti, sve više je ulazio u korišćenje u državnim telima i službama bezbednosti širom sveta. Ipak, neke zemlje i danas odbijaju masovnije uvođenje digitalnih komunikacija u svoje najviše krugove.

Strah od smartfona i kompjutera

Zvaničnici Kremlja su do sada nekoliko puta potvrdili da ‘Putin nema mobilni telefon, niti ga koristi, dok računar koristi samo u službene svrhe’. Dimitrij Peskov, portparol Kremlja, naveo je pre početka agresije na Ukrajinu da ‘Putin i dalje ne koristi mobilni telefon ili smartfon’. ‘To zaista nije moguće’ dodao je Peskov. Putinovo ‘preziranje’ modernih tehnologija i aplikacija nije neka velika tajna – ruski lider je nekoliko puta i sam govorio na tu temu. ‘Od početka je Internet bio projekat CIA’ naveo je Putin još 2014.

‘Taj projekat se i dalje razvija, a cilj je potpuna kontrola toka informacija širom sveta’ osvrnuo se Putin na ove tvrdnje i 2018. Namera Kremlja da kontroliše tok informacija na ‘ruskom internetu’ takođe nikada nije bila tajna, te je u tu svrhu i formirana državna agencija ‘Roskomnadzor’. Zvanično ‘Federalna služba za nadzor komunikacija, informacione tehnologije i masovnih medija’, Roskomnadzor od 2008, kada je osnovan, ima dosta široka ovlašćenja.

U praksi, ona može da kontroliše elektronske medije, telekomunikacije, internet provajdere, te sve pružaoce usluga na internetu putem različitih aplikacija. Ova služba je još 2018 delimično blokirala pristup (tada novoj) aplikaciji za sigurno dopisivanje ‘Telegram’, zbog toga što je kompanija odbila da podeli ‘digitalne ključeve’ za šifrovanje (enkripciju) razgovora. Zanimljivo je da je danas ‘Telegram’ najpopularnija mreža pro-ruskih blogera u Ukrajini, a na brojnim ‘kanalima’ unutar ove aplikacije ruski oficiri i vojnici dele svoja svedočenja sa prve linije fronta.

Koliko je zapravo opasno u današnje vreme ne biti u toku sa digitalnim izvorima informacija – naročito ako ste šef države, pre izvesnog vremena je potvrdio i Gleb Karakulov. Karakulov je do jeseni prošle godine bio deo ‘unutrašnjeg kruga bezbednosti’ Kremlja, kao oficir službe ‘FSO’ (Federalna služba zaštite, pandan američkoj Tajnoj službi) za ličnu zaštitu predsednika.

On je takođe rukovodio i merama sigurne komunikacije najviših ličnosti sa drugim državnim službama, kao i inostranstvom. Karakulov se smatra najviše rangiranim prebegom od početka agresije na Ukrajinu. ‘Nikada ga nisam video da koristi smartfon ili mobilni telefon, a računar svega nekoliko puta’ izjavio je Karakulov u martu ove godine. ‘Putin živi u informacionom vakumu, i zna samo ono što mu savetnici i ministri predstave kao istinu. On nema kontakata sa stvarnim svetom i stvarnim dešavanjima’ dodao je ovaj sad već bivši ruski tajni agent.

Per Aspera, Ad Astra

U retkim prilikama kada koristi računar i internet, Putin to uglavnom čini iz svog kabineta. Na nekoliko zvaničnih fotografija koje je Kremlj objavio, vidi se ‘AIO’ (All in One, sve u jednom kućištu) računar, sa nekoliko ikonica na desktopu i slikom Kremlja kao pozadinom. Operativni sistem ne liči ni na jedan komercijalno dostupan, iz prostog razloga što je u pitanju poseban sofver, kodnog imena ‘Astra’. Ovaj operativni sistem je godinama razvijan u tajnosti, a i danas se o njemu ne zna mnogo. ‘Astra OS’ je baziran na Linuxu, i dostupan je za neliko arhitektura procesora – x86 64-bita, ARM arhitekturu, te domaće razvijene ‘Elbrus’ procesore. Sami ‘Elbrus’ procesori postoje u više verzija – najnapredniji je model ‘E8S’, izrađen u 28-nanometarskoj tehnologiji, sa 8 jezgara (Octa-core SoC).

Procesor ima mogućnost obrade podataka brzinom od 250 Gigaflopsa, što ga stavlja u gornji deo tabele u poređenju sa sličnim procesorima razvijenim na Zapadu i u Kini. Postoje i tri ‘sigurnosne’ verzije Astra OS, koje su namenjene ruskim službama bezbednosti i korišćenju u vojnim jedinicama, kodnih imena ‘Oryol’, ‘Voronezh’ i ‘Smolensk’. Za korišćenje u okruženjima koja zahtevaju visok nivo bezbednosti, računari sa ‘Astra OS’ imaju i poseban čip (koji se nalazi na dodatnoj PCI kartici), nazvan ‘Maksim M1’. Ovo je unapređenje starijeg čipa ‘M643-M1’, koji se takođe koristio za sigurnosnu identifikaciju korisnika.

Iako je prvenstveno razvijan unutar ruske softverske kompanije ‘Rusbitech’, ‘Astra OS’ je dalje modifikovan za specifične namene unutar samih službi bezbednosti. Takođe, poznato je i da je proizveden određeni broj ‘super sigurnih’ smartfona i tableta sa ovim operativim sistemom, za pripadnike službi FSB i GRU. Od 2021. godine ‘Astru’ koriste i sve ruske nuklearne centrale, kao i nacionalna nuklearna agencija ‘Rosatom’. Gasni gigant ‘Gazprom’ takođe koristi ovaj OS od 2019, ali ne na svim svojim računarima, budući da neki specifični softveri koji se koriste u proizvodnji i distribuciji zahtevaju Windows OS. ‘Astra OS’ trenutno fumkcioniše na više od milion državnih računara širom zemlje.

Središte ruskih vojnih računarskih sistema je super-računar kodnog naziva ‘NDMC’ (ruski: НЦУО СуперкомпЬютер). Glavna namena ovog računara je simulacija i predviđanje toka vojnih konflikata, sa mogućnošću da uz pomoć modela veštačke inteligencije sam analizira situaciju i predlaže nekoliko potencijalnih strategija i ishoda vojnih operacija. Brzina obrade podataka je 16 Petaflopsa (šesnaest triliona operacija u sekundi), dok sistem za skladištenje podataka ima 236 petabajta. ‘NDMC’ je zasnovan na arhitekturi ‘paralelne koherentne obrade podataka’, što u praksi znači da za svaku informaciju koja se obradi svi delovi sistema ‘daju svoje mišljenje’, a na ovaj način se osigurava pokrivanje svih mogućih ishoda obrade specifičnih podataka.

Stručnjaci veruju i da ovaj super-računar takođe deo velikog vojnog sistema pod imenom ‘Perimeter’, koji može da samostalno upravlja ruskim nuklearnim balističkim sistemom, bez potrebe za uključivanjem ljudi. Ovaj sistem mnogi stručnjaci nazivaju ‘Mrtva ruka’, budući da je on neka vrsta ‘osiguranja’ Kremlja u slučaju napada na Rusiju nuklearnim oružjem. Sistem ‘Perimeter’ se može i aktivirati pomoću ‘pokretnih terminala’, nazvanih ‘Cheget’. U pitanju je par velikih kofera koji uvek putuju sa Putinom, a na nekim snimcima se i mogu videti pripadnici njegovog obezbeđenja koji ih nose.