Rakić Vodinelić: U Srbiji su birački spiskovi kriminalno dizajnirani

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji, bila je u pravnom timu Koalicije Zajedno koji je 1997. godine u velikoj meri uspeo da raspoloživim pravnim sredstvima, uz odlučnost pokradenih građana i međunarodne zajednice, anulira posledice flagrantne izborne krađe koju je realizovao režim Slobodana Miloševića. U intervjuu za Al Jazeeru govori o suštini manipulacije na decembarskim izborima u Srbiji, pravnim postupcima koji treba da uslede, komunikacijom sa stručnjacima iz inostranstva.

“U ovom trenutku, opozicionim listama stoje na raspolaganju dva pravna sredstva. Prvo, protiv rešenja Gradske izborne komisije Beograd kojim je odbačen prigovor kojim je lista ‘Srbija protiv nasilja’ podnela protiv zbirne konačne odluke GIK kojom su proglašeni rezultati izbora. Prigovor je podnesen uglavnom zbog preinačenja izbornih rezultata putem masovnog prijavljivanja fiktivnih prebivališta, koje je MUP prihvatilo i putem unošenja tako prijavljenih u birački spisak. Za ovaj spisak odgovorno je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Protiv rešenja o odbacivanju ovog prigovora izborna lista je najavila da podnosi žalbu, a za odlučivanje o žalbi nadležan je Viši sud u Beogradu.

Drugo pravno sredstvo koje se u ovom trenutku može podneti jeste zahtev za poništaj izbora u celini. Za ovaj zahtev nadležan je Ustavni sud Srbije, a lista ‘Srbija protiv nasilja’ najavila je da će podneti ovo pravno sredstvo i da će tražiti poništaj i parlamentarnih i beogradskih izbora. Rok iznosi 15 dana i računa se od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata”, kaže naša sagovornica.

• Šta je, zapravo, odbijanje da se raspravlja o krađi koja se može dokumentovati?

– Prigovor koji je lista “Srbija protiv nasilja” podnela GIK-u protiv odluke o proglašenju zbirnih konačnih rezultata je ODBAČEN, a ne ODBIJEN. Dakle, sadržina prigovora uopšte nije razmatrana. Do odbacivanja je došlo zato što GIK smatra da su prigovor podnela neovlašćena lica. Ova odluka o odbacivanju je očigledno protivna zakonu, bez sumnje i bilo kakvih dilema, jer su ga podneli Vladimir Obradović, kandidat za gradobačelnika, i Dobrica Veselinović, nosilac liste. Protiv ove odluke najavljeno je podnošenje žalbe Višem sudu u Beogradu, dakle, nije se raspravljalo o sadržini prigovora i o priloženim dokazima. GIK je prigovor a limine odbacila kao nedopušten iz razloga koji očigledno ne stoji. Moguće je po zakonu odbaciti pravno sredstvo, ako je, na primer, izjavljeno po proteku roka, ili od neovlašćenog lica, ili ako je prigovor nepotpun. Ali, ovde je odbačen zbog toga što ga navodno nisu izjavila ovlašćena lica, iako su konkretna lica očigledno i zakonom ovlašćena na ovo pravno sredstvo. To znači da je GIK protivzakonito odbila da raspravlja o stvari za koju je nadležna. Razlog za ovakav postupak po svemu sudeći leži u nastojanju GIK-a da spreči zvanično razmatranje, izvođenje dokaza, a time i utvrdi i odgovornost Komisije za to.

• Suočili smo se sa velikim brojem fantomskih birača?

– Bitno obeležje proteklih izbora je masovnost i neskrivenost namernog i svesnog predizbornog dizajniranja “neurednosti” biračkog spiska. Budući da biračko pravo pojedinca zavisi od državljanstva, prebivališta (domicila) i punoletstva, vlast je imala mogućnost da manipuliše državljanstvom i prebivalištem. I manipulisala je na način koji je nemoguće sprovesti bez učešća niza policijskih uprava koje su odgovorne za sticanje državljanstva i za prijave prebivališta, kao ni bez učešća Ministarstva za javnu upravu i lokalnu samoupravu koje je nadležno za jedinstveni birački spisak. Sudelovanje ovih državnih organa pretpostavlja plan, dobru organizaciju, nameru da se biračko telo dizajnira tako da ostvari poželjan rezultat, poverljivost i sredstva.

• Realizacija plana je, očito, negde podbacila?

– Ono što je u ovom poduhvatu bilo neuspešno je najpre loša organizacija. Fantomski glasači prijavljivani su i na adrese javnih preduzeća, naučnih institucija, obdaništa, nedovršenih objekata. Potom, izostala je poverljivost. Novi glasači nisu imali ideju gde su im biračka mesta, pa su se morali organizovati prihvatni centri u kojima se sprovodila distribucija glasačkog tela, te je već u toku izbornog dana stvar postala javna.

• Iz vrha vlasti čule su se i kontradiktorne izjave?

– Da, bilo je neusklađenih izjava mogućih master minds ovog organizovanog poduhvata. Predsednik Republike je učešće birača iz susedne države pohvalio kao akt čistog patriotizma, pojačan idejom da se može imati više prebivališta, dok je predsednica Vlade, koja je na čelu digitalizovane administracije Srbije, ponovila “nepopularno” zakonsko rešenje – da pojedinac, ipak, može imati samo jedno prebivalište. Osokoljeni patriotskim podsticanjem predsednika, poneki funkcioneri susedne države pohvalili su se svojim glasanjem na parlamentarnim i lokalnim izborima. Jedan od njih je ponosno tvrdio da je glasao na lokalnim izborima, iako je glasao na pokrajinskim. Pa šta? I Pokrajina je neki lokal.
I tako je poduhvat počeo da puca. Isplivali su i podaci o izbornim migracijama, OK, idu po Srbiji iz mesta u kojima lokalnih izbora nije bilo u mesta u kojima ih je bilo, najviše u Beograd, u kome se vladajući sloj osećao najugroženijim.

• Bilo je glasno iznošenje teze o tome da nije protivzakonito imati dva ili više prebivališta?

– Postoji škola mišljenja koja zastupa tezu da od države organizovana migracija nije moralna, ali da nije ni protivpravna. Eto, hrlimo ka Evropskoj uniji, tu je sloboda kretanja i nastanjivanja, što da ne. Iako se evropsko pojmanje domicila ne razlikuje od ovog našeg. Iako je sloboda nastanjivanja ljudsko pravo pojedinca, a ne planski raspored koji organizuje država. Ali, eto, i političke partije imaju svoje legitmne interese koje imaju pravo da ostvaruju. A što u tome sudeluje država, pa jeste, to je tek nemoralno i nelegalno.

Teorija zloupotrebe prava, koju, priznajem, zastupam, zato što verujem u to da pravo mora imati društvenu vrednost, počiva na stavu da je organizovana migracija u cilju pobede na izborima zapravo zloupotreba prava. A zloupotreba prava je zabranjena. Biračko pravo se zloupotrebljava ako ga država priznaje onima koji ga po Ustavu i zakonu nemaju, ako im omogućava da to pravo protivzakonito steknu i vrše, i ako takvo nepravo štiti, umesto da ga kažnjava. Dakle, uverena sam da je ova vrsta dizajna biračkog tela ne samo organizovani, nego i kriminalni poduhvat.
Do danas, nadležna javna tužilaštva nisu “formirala predmete”, oni stoje u fiokama dok im ne dođe vreme.

• Ishod izbora u Beogradu ukazuje na to da je čitav izborni proces kompromitovan?

– Gradska izborna komisija Beograda (GIK) i Republička izborna komisija (RIK) oglasile su se nenadležnim za poništaj izbora. Lista “Srbija protiv nasilja” pripremila je zahtev Ustavnom sudu Srbije, a taj sud je jedini izrično ovlašćen zakonom da poništi izbore u celini. Inače, on je takođe nadležan i za rešavanje sukoba nadležnosti između RIK i GIK, koje odbijaju nadležnost, čime su izazvale takozvani negativni sukob nadležnosti.

• Razmere počinjenog govore o ozbiljnim krivičnim delima?

– Što se tiče moguće krivične odgovornosti, s obzirom na do sada prezentirane dokaze i indicije, mogla bi doći u obzir sva krivična dela protiv izbornih prava koja su sadržana u jednoj glavi Krivičnog zakonika, na primer, neuredno vođenje biračkog spiska, falsifikovanje rezultata glasanja, zloupotrebe glasanja, davanje ili obećanje poklona za glasanje, ali i neka krivična dela iz drugih glava Krivičnog zakonika, kao što su zloupotrebe službenog položaja, krivična dela javnih tužilaca i sudija.

• Mogu li se porediti izborne krađe iz 1996. i 2023. godine?

– Postoje značajne razlike između izborne krađe na lokalnim izborima 1996. godine i poslednjih izbora. Po tadašnjim propisima za lokalne izbore važio je većinski, a ne proporcionalni sistem, a održavala su se dva kruga glasanja. Drugi krug je doneo tadašnjoj opoziciji pobedu u više od 100 opština i gradova i bio je iznenađenje i za vlast Socijalističke partije Srbije (SPS), a i za tadašnju opoziciju. Izborna prevara bila je post-izborna.

Aleksandar Vučić i SNS, međutim, nisu želeli rizik i pribegli su predizbornom inženjeringu putem fiktivnih migracija stanovništva. Post-izborna krađa 1996. bila je zbog toga jasnija većini ljudi. U Nišu je izvršena tako što je Opštinska izborna komisija, rukom izvesnog Bata Baneta, preinačila glasove opozicije i vlasti, smanjujući broj jednih, a povećavajući broj drugih glasova. Tada je niška televizija Bel ami bila nezavisna i pratila je brojanje glasova, pa je prevara bila lako otkrivena. Masovne demonstracije započele su u Nišu. U Beogradu SPS je podneo prigovore, najpre GIK -u i u tome nije imao naročitog uspeha, a potom su podnesene žalbe sudu koji je, preko predsednika suda, bio očigledno podložan vlasti Slobodana Miloševića. Sud je poništio izbore na velikom broju biračkih mesta, pa je određeno ponavljanje izbora, a opozicija je odbila da na te izbore izađe. Kasnije je ovo nazvano sudskom izbornom krađom.
Da li zbog primitivnog načina falsifikovanja izbora, ili zbog drugačijeg tadašnjeg karaktera biračkog tela i masovnijeg razumevanja ove prevare – tadašnji bunt građana je bio žešći i daleko brojniji od sadašnjeg.

• Šta treba predočavati stranim stručnjacima, a šta domaćoj javnosti kako bi bile neoboriva i jasna suština predizborne krađe?

– Strana javnost treba da ima jasnu predstavu o tome kako glase norme, u čemu su izborne komisije i sudovi svesno odstupili od tih normi, zbog čega je dovoljno prevesti im komisijske i sudske odluke. Takođe, važno je predočiti sve dokaze koji su u svim pravnim sredstvima – i ovim najnovijim, ali i u svim ranijim – bili prilagani.

Domaću javnost treba preko medija upoznavati sa svim dokazima o izbornoj prevari i njenim razmerama i na razumljiv način objasniti koji su sve državni organi odbili, izrično ili prećutno, da dokaze ispitaju u postupcima koji nisu bili ni pokrenuti, iako je to bila dužnost državnih organa. Kao i o tome koje je postupke opozicija pokrenula i koji su doveli do odbijanja nadležnih organa da te postupke vode.

• Konačno, koja je vaša prva asocijacija, šta je ponajviše obeležilo izbore na kraju 2023.?

– Masovna biračka migracija doživela je nekoliko različitih teorijskih obrada u javnosti Srbije. Teorija relativizacije kazuje da ova pojava, s jedne strane, nije svojstvena samo ovom podneblju. Taj “džerimandering”, kako mu samo ime kaže, izmišljen je u omraženoj Americi. Pa šta? S druge strane, to je tradicija srpskog biračkog tela, sa pozivanjem na radikale Nikole Pašića i već mitskog Mitu zvanog Vrašče, koji je, kaže legenda, početkom 20. veka “doterao tri vagona pravnih glasača” vozom iz Beograda u Vranje, kad je trebalo. Doduše, na poslednjim izborima, biračko telo se merilo autobusima, a ne vagonima. No, to su tek detalji.

Ovi izbori imaju sva obeležja prethodnih u poslednjih desetak godina. Od dominacije jedne stranke, zapravo Vučića u medijima, zloupotrebe bužetskog novca, funkcionerske kampanje, preko podmićivanja birača – opšteg i posebnog, tj. povećanja penzija i predizborne novčane pomoći penzionerima, pretpostavljenim biračima, i poklona sigurnim glasovima, neposredno plaćanja biračima u blizini biračkih mesta (“bugarski voz”), do nedgovornog brojanja glasova, nesređenosti biračkog spiska i pristrasnosti izbornih organa.