Procjene američkih obavještajaca: Koje su najveće prijetnje za SAD?

Iako se u svetskim medijima i javnosti pri pomenu američkih obaveštajaca najčešće misli na pripadnike Centralne obaveštajne agencije (CIA), te Federalnog istražnog biroa (FBI), kao i „romansirani“ izgled špijuna iz holivudskih filmova, stvarnost je, kao i uvek, dosta drugačija.

Obaveštajnu zajednicu SAD-a (eng. US Intelligence Community) čini celi niz federalnih agencija, civilnih i vojnih. Poslednjih godina se saznalo i mnogo više podataka o do tada izuzetno tajanstvenoj Nacionalnoj agenciji za bezbednost (NSA), pre svega zahvaljujući otkrićima njihovog nekadašnjeg analitičara Edwarda Snowdena, koji danas živi u Rusiji. U NSA rade i oficiri, kao i stručnjaci za kompjuterske sisteme i kriptografiju iz civilstva, dok je direktor te službe obično admiral mornarice (US Navy) ili general armije (US Army).

Korjenite promjene nakon 11. septembra

U prošlosti je veza između različitih obaveštajnih agencija SAD-a bila, u najmanju ruku – labava. To se naročito videlo u vreme terorističkog napada 11. septembra 2001, kada je utvrđeno da su i FBI i CIA imale određena saznanja o planiranju napada, ali da nisu blagovremeno reagovale, niti međusobno razmenile informacije. Usled velikih kritika u Kongresu, te masovne smene rukovodilaca ovih službi, dve godine kasnije je administracija tadašnjeg predsednika Georgea W. Busha donela IRTPA (Intelligence Reform and Terrorism Prevention Act of 2004) kojim je obaveštajni rad američkih agencija korenito promenjen.

Tada je uvedena i Kancelarija direktora nacionalne bezbednosti (ODNI), koja je u praksi „centralna tačka“ (eng. intelligence hub) svih agencija. Agencije članice ove novoformirane zajednice su danas Vojna obaveštajna agencija Pentagona (DIA), već pomenuta NSA, Nacionalna geografska obaveštajna agencija (NGA), Nacionalna kancelarija za izviđanje (NRO), kao i unutrašnje obaveštajne službe armije, mornarice, marinaca, vazduhoplovstva, te nedavno formiranih svemirskih snaga (US Space Force).

Za razliku od drugih država, u SAD-u svoja „obaveštajna krila“ imaju i Ministarstvo energetike, Agencija za borbu protiv narkotika (DEA) te obalska straža SAD-a (US Coast Guard). Trenutna direktorka ODNI-ja je Avril Danica Haines, američka pravnica i advokat, koja je ujedno i prva žena na toj visokoj funkciji.

Detaljan godišnji izvještaj

Kancelarija ODNI je nedavno na svojim web-stranicama objavila „Godišnji izveštaj o procenama bezbednosnih rizika“ (Annual Threat Assesment, ATS). Iako je to bila praksa i prethodnih godina, ovog puta je izveštaj veoma detaljan i ima 41 stranicu. Iako izveštaj ide u detalje o izazovima koji stoje pred američkom obaveštajnom zajednicom, i na višem nivou – Pentagonom i Belom kućom, informacije u izveštaju su i dalje pod „Članom 617 IAA“, odnosno Aktom o dostupnosti informacija, što u praksi znači da „postoji još dosta informacija koje nisu javno obelodanjene“.

Nije iznenađenje da je Kina navedena kao najveći „globalni rival“ SAD-a u ovom trenutku. Godine „toplo-hladnih“ odnosa između Vašingtona i Pekinga kulminirale su početkom 2023, kada su američke vazduhoplovne vlasti detektovale tzv. HAIP letelicu, balon koji leti na velikoj visini (obično u stratosferi Zemlje) te poseduje različite sisteme za izviđanje i snimanje. Nakon obaranja balona, ispostavilo se da je on – kineski. Kasnije su oborene još dve takve špijunske letelice, od kojih jedna iznad Kanade.

U izveštaju ODNI-ja se glavni akcenat stavlja na „globalne ambicije“ Kine te navodi da je ta država pojačala svoje aktivnosti na diplomatskom, ekonomskom i vojnom planu kako bi parirala interesima Vašingtona.

„Kineski lideri aktivno traže mogućnosti za deeskalaciju odnosa sa Vašingtonom ako procene da je to u interesu Pekinga“, piše u izveštaju.

Kao jedan od glavnih pokazatelja kineske „dvostruke igre“ naveden je susret između predsednika Bidena i Xi Jinpinga na samitu APEC krajem prošle godine. Izveštaj zaključuje da će Kina „nastaviti da kombinuje svoje političke interese pre svega sa ekonomskim merama davanja povoljnih kredita i donacijama u zemljama širom sveta“, te da će Peking „vršiti snažan propagandni pritisak na Tajvan za vreme predsedničkih i parlamentarnih izbora na ostrvu“.

Posebna pažnja posvećena Rusiji

Rusiju i rat u Ukrajini su američki obaveštajci prepoznati kao „jednak nivo pretnje kao i uticaj Kine“. Izveštaj navodi da se „sa sigurnošću procenjuje da Moskva sigurno ne želi direktan sukob kako sa SAD-om, tako ni sa sa drugim zemljama članicama NATO-a“.

„Vladimir Putin veruje da je postigao dovoljan uspeh u Ukrajini, te da su ruske snage zauzele značajan deo teritorije“, navedeno je, uz napomenu da „Moskva po svaku cenu želi da smanji negativne ekonomske uticaje međunarodnih sankcija bliskom saradnjom sa Pekingom“.

Takođe, analitičari američkih agencija navode da je „Rusija uspela da reorganizuje svoj izvoz nafte i prirodnog gasa, te da je uspela i da nađe neka nova tržišta za svoje energetske proizvode, ali da taj izvoz i dalje nije na nivou pre početka agresije na Ukrajinu“.

U delu o Rusiji izveštaj posebno stavlja akcenat na „dalju modernizaciju nuklearnog i balističkog arsenala koji Moskva smatra svojom najjačom kartom u međunarodnim odnosima sa Zapadom“.

Treća najveća pretnja za SAD, po izveštaju ODNI-ja, očekivano je – Iran.

„Iran će nastaviti da bude pretnja interesima SAD-a i njegovim saveznicima širom Bliskog istoka, jer sebe doživljava kao ključnu vojnu silu regiona […] Teheran već decenijama naoružava snage Hezbollaha u Libanu, Hute u Jemenu i milicije u Iraku i Siriji, i to će nastaviti da čini i u narednom periodu. Teheran je takođe delimično uspeo da aktivira svoje vojne mogućnosti u regionu nakon napada Hamasa u Gazi, te da napadne američke i izraelske ciljeve. Iran će nastaviti da preti američkim interesima u regionu, kako direktno, tako i kroz labave veze sa naoružanim grupama u Libanu, Libiji i Iraku. Iran, takođe želi da se osveti američkim državljanima zbog ubistva komandanta Quds snaga Iranske revolucionarne garde Qasema Soleimanija“, piše u izveštaju.

Nove tehnologije kao direktna prijetnja

Zanimljivo je da se u izveštaju kancelarije ODNI velika pažnja posvećuje novim nadolazećim tehnologijama (eng. emerging disruptive technology) kao potencijalnoj opasnosti u vojnom, obaveštajnom i ekonomskom domenu.

„Nove tehnologije, na prvom mestu veštačka inteligencija (AI), kao i bio-tehnologije, razvijaju se brzinom koja predstavlja izazov za vlade i kompanije. Razvoj tih tehnologija će dovesti do stvaranja potpuno novih asimetričnih pretnji, poput veoma naprednih dronova i UAV-letelica, kao i pretnje po ekonomiju SAD-a“.

„Razvoj veštačke inteligencije će uskoro dovesti do nove industrijske revolucije, sa ogromnim ekonomskim posledicama kao njenim rezultatom. Lažne vesti, video i fotografije će predstavljati veliku opasnost za medijski sektor te će uticati i na prikupljanje informacija obaveštajnog sektora“, navodi se u izveštaju ODNI-ja.

„Kina je naročito fokusirana na razvoj veštačke inteligencije, koju želi da primeni za masovni nadzor svojih stanovnika, inteligentna oružja, ali, naročito, i za razvoj novih lekova. Do sada je bilo potrebno najmanje deset godina i milijarde dolara za razvoj novih lekova – sada to veštačka inteligencija može daleko lakše, brže i značajno jeftinije“, zaključeno je.