Kako Rusija planira nadoknaditi gubitak AWACS-a?

Dve godine od početka ruske agresije na Ukrajinu, vojni planeri u Kremlju se suočavaju sa gubitkom značajnih tehničkih resursa na prvim linijama. Kao i u svakom sličnom sukobu, obe strane se trude da što više umanje svoje gubitke, te da preuveličaju gubitke protivnika.

Ministarstvo finansija Ukrajine na svojim zvaničnim stranicama navodi da je Rusija do sada izgubila 6.887 tenkova i oklopnih vozila, 13.183 lakih vozila, više od 10.000 artiljerijskih sistema, 726 PVO sistema, 26 brodova i plovila, te preko 8.000 dronova i bespilotnih letelica, kao i 347 aviona.

Iako Kremlj izričito negira ovolike gubitke na svojoj strani, obaranje jednog od samo nekoliko aktivnih aviona „Beriev A-50“ krajem februara se nije moglo sakriti. Pre svega, jer su i ruski kanali na aplikaciji Telegram među prvima objavili snimak aviona u plamenu koji se ruši u regionu Krasnodar Krai, blizu sela Trudovaya Armeniya. Iako su neki od ovih „pouzdanih“ izvora isprva tvrdili da se, zapravo, radi o prijateljskoj vatri, te da je „Beriev“ oborio ruski PVO, pre će biti da je on bio žrtva ukrajinskih snaga. Ovo je, zapravo, drugi A-50 oboren od početka godine – 14. januara je iznad Azovskog mora oboren još jedan, dok je „Ilyushin Il-22“ koji je bio u njegovoj pratnji teško oštećen.

Leteća komanda

Oba ova aviona spadaju u kategoriju koja se naziva po NATO vazdušnom pozivu (air callsign) AWACS, što je skraćenica od Airborne Early Warrning and Control (Vazdušna komanda za rano upozoravanje i kontrolu).

Iako su ovakve letelice sa obe strane gvozdene zavese ‘70-ih i ‘80-ih godina bile dizajnirane da budu ‘leteći kontrolni tornjevi’ (flying control tower) za izviđačke avione, vremenom su one dobile i druge značajne uloge. Na prvom mestu, AWACS se danas koristi za vazdušnu topografiju, izviđanje terena različitim elektronskim i optičkim uređajima, te za koordinaciju lansiranja krstarećih i balističkih raketa, kao i za detekciju lansiranja ovakvih raketnih sistema protivnika.

Američki i ruski AWACS su najčešće i „relejne stanice“ (relay station) za različite vojne satelite, koji odašilju čitav niz komunikacionih signala, kako za prijateljske letelice, tako i za različite jedinice i sisteme na terenu. Sam NATO na svojim stranicama ima veoma detaljan opis funkcionisanja ovakvih sistema, nazivajući ih „očima komandanata na terenu“.

Specijalizovani izvori, poput Skybrary, opisuju ruski „A-50 Beriev“ kao dobar AWACS, ali sa zastarelim sistemima u odnosu na američke poput „Boeing E-3 Sentry“. Tome doprinosi i činjenica da je A-50 zapravo modifikovani avion „Ilyushin Il-76“, koji je isprva bio dizajniran za prosti transport opreme i zaliha. Od 1978. do 1985. godine su trajale modifikacije u (za to vreme) moderni AWACS, dok je avion ušao u širu upotrebu SSSR je već bio na pragu raspada.

Takođe, modifikacije izvedene „na brzinu“ su dovele i do toga da A-50 ima relativno veliki posadu za ovakav tip aviona, sa 15 članova. Avion pokreću četiri turbo-mlazna motora „Soloviev D-30P“, pa je avionu potrebna i duga poletno-sletna pista, što dodatno ograničava njegovu upotrebu. Ipak, kada se nađe u vazduhu, ova četiri snažna motora mogu da A-50 pogone do brzine od 900 kilometara na čas, što je u gornjoj granici za sve AWACS-e. Takođe, domet od 7.500 kilometara (4.000 nautičkih milja iznad mora) znači da uprkos ograničenom broju aerodroma koje može da koristi, „Beriev“ može da stigne do većeg dela Ruske Federacije.

Niz problema i nedostataka

Svakako da je Kremlj još davno pre početka sukoba u Ukrajini znao da „A-50 Beriev“ ima niz problema i nedostataka u poređenju sa svojim zapadnim pandanima, ali i konkurencijom sa istoka, poput kineskih „KJ-2000 Kongjing“ i „KJ-500 Shaanxi“.

Još 2003. godine je počela modernizacija A-50 na verziju U-50. Osnova modernizacije je bila, pre svega, zamena analogne avionike i sistema za letenje (od kojih su mnogi bili dizajnirani još početkom ‘70-ih) modernim digitalnim fly by wire (let uz pomoć računara) sistemima. Ove uređaje je dizajnirala ruska kompanija NPO Vega, koja proizvodi elektroniku i za druge letelice.

Prvi modifikovani primerak je nosio naziv „Crveni-47“ (NATO oznaka: Mainstay) i isporučen je sredinom 2011. godine 2457. avio krilu za izviđanje na aerodromu Zhukovka. Drugi modificirani i unapređeni AWACS, pod imenom „Crveni-41“ isporučen je tek 2017, usled tehničkih problema i nedostatka novca. „Crveni-45“ je isporučen krajem 2018, dok se za ostale smatra da su modifikovani 2019. i 2020. godine. Prema podacima iz 2020. godine, ruske vazdušne snage su imale četiri U-50 i četiri A-50+ AWACS aviona. Takođe, sredinom dvehiljaditih, tri od ukupno 15 poznatih A-50 je prodato Indiji, ali uz značajne modifikacije. Glavna je bila zamena ruskih „Soloviev“ motora za moderne i efikasnije „Aviadvigatel PS-90“. Takođe, umesto relativno komplikovanog ruskog radara, instaliran je EL/W-2090 izraelske proizvodnje. Indija je do 2011, uz tri isporučena, naručila i još dva dodatna A-50EL, koji još uvek nisu proizvedeni.

Bez rizika blizu granice

Iako su brojke sa početka ‘90-ih navodile da je bilo proizvedeno 40 primeraka modela A-50, izvesno je da više od polovine tokom godina služilo kao „prodavnica rezervnih delova“ za one koji su bili aktivni. Barem dva primerka su vraćena unazad i od njih su ponovi napravljeni transportni avioni. Iako to Kremlj nije potvrdio, najverovatnije je A-50+, oboren iznad Azovskog mora u januaru, bila letelica koja je godinama letela na svetskim aero-mitinzima, te je imala najnapredniju opremu (poznata i kao „976 SKIP“).

Smanjeni broj aktivnih ruskih AWACS-a u praksi znači da će ruski piloti morati da se mnogo više oslanjaju na radarske sisteme u svojim letelicama, bez „dvostruke provere“ ciljeva. Takođe, verovatno je i da će Ukrajina moći da pokrene i napade većim dronovima, dublje unutar ruske teritorije. NATO procenjuje da je Rusiji ostalo još najviše šest aktivnih A-50, te da neće rizikovati gubitak još nekog misijama blizu granice sa Ukrajinom.

Treba reći i da Kremlj na raspolaganju ima barem dva „Beriev A-100“ AWACS-aviona najnovije generacije, koji su do sada leteli samo na aeromitinzima. Ovi avioni su prvi put poleteli 2017. godine i veruje se da koriste moderni „Vega APA“ radar. Kremlj je planirao da do 2030. godine zameni sve A-50 novom verzijom, ali će to svakako sada biti odloženo, ako ne i u potpunosti otkazano. Jedan aktivni A-100 je pre početka agresije leteo u eksperimentalnim misijama za Ruske kosmičke snage kao i za agenciju Roscosmos. Analitičari NATO-a smatraju da se on i danas nalazi na vojnom aerodromu Arbat u blizini Moskve.