Otpadne vode izlijevaju se u Dunav, vidljive i na Google Earthu

U Vojvodini je polovina domaćinstava priključena na javnu kanalizaciju. Drugu polovinu čine domaćinstva koja imaju septičke jame ili na druge načine rešavaju odvođenje otpadnih voda. Ne postoji kontrola kvaliteta izgradnje septičkih jama, dok sadržaj cisterni često završava na nesanitarnim deponijama, u kanalima za navodnjavanje i rekama. Državni projekat „Čista Srbija“ ima za cilj trajno rešenje problema koje u segmentu izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda imaju gradovi i naselja u Srbiji. Projekat je uključen u Program „Srbija 2020-2025“. Ipak, u martu 2024. godine, u opštini Stara Pazova, neprečišćena kanalizacija se i dalje izliva direktno u Dunav.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u regionu Vojvodina ima 894.275 domaćinstava. Od toga 859.953 ima neki oblik kanalizacionog sistema: 55 odsto domaćinstava je priključeno na javnu kanalizaciju, 44 odsto je povezano na septičke jame, dok jedan odsto otpadne vode ispušta u reke i otvorene kanale. Razliku između ukupnog broja domaćinstava i onih koja imaju neku vrstu kanalizacione instalacije čini 34.322 domaćinstava, koja nemaju rešen bilo kakav oblik odvođenja otpadnih voda iz domaćinstava.

Uz veliki procenat domaćinstava koja koriste septičke jame, zabrinjavajuće je što ne postoji kontrola nad njihovim crpljenjem. U svom istraživanju VOICE je došao do saznanja da se crpljenjem septičkih jama bave javna komunalna preduzeća u 25 od ukupno 45 opština i gradova u Vojvodini. Cena se kreće u rasponu od 2.000 do 19.000 dinara [od 17 do 162 eura]. Ovako veliki raspon cena može da se objasni time što obračun zavisi od kubikaže cisterne, zatim da li je reč o crpljenju septičke jame kod fizičkog ili pravnog lica, u naselju ili van njega.

Inspekcije nemaju odgovor

Visoka cena, a u 20 opština i nedostatak ove usluge pri javnim preduzećima, upućuju građane na privatnike – i one koji imaju firme, i one koji se crpljenjem septičkih jama bave „na crno“. Staropazovčanka (ime poznato redakciji) koja je u lokalnom JKP-u „Vodovod i kanalizacija“ pitala za ovu uslugu, dobila je kontakt privatnika i informaciju da usluga košta oko 3.000 dinara [25,6 eura]. Ispostavilo se da dotični nema registrovanu delatnost i zbog toga nije želeo da govori sa novinarima.

Međutim, stanovnik jednog od sela staropazovačke opštine, koji se, kako kaže, do pre nekoliko godina bavio ovim poslom, bio je voljan da razgovaramo. Traktorom s cisternom koja se koristi u stočarstvu, upoznao je donji Srem i uzduž, i popreko, i u dubinu.

„Ceo donji Srem ima velikih problema sa septičkim jamama. Kada su malo jače kiše, juče ispražnjena jama je sledećeg jutra puna do vrha. To je zato što podzemna voda nekada bude i na svega dva i po ašova“, kaže naš sagovornik. Na pitanje gde je praznio cisterne, odgovara da se „morao sakrivati“, pa je cisternu praznio na rubovima sela ili smetlištima.

„Inspekcija me je globila kada bi me uhvatila, a ja bi ih pitao: ’Dobro, a gde da odlažem fekalije?’ Nisu imali odgovor na to“. Objašnjava i da u bašte vlasnika septičkih jama nije mogao da prazni cisternu, jer „bašte ne vole deterdžent“.

Kao posebno značajan problem, naveo je klanice, čije su septičke jame morale biti pražnjene dva do tri puta nedeljno.

„Tek je to bilo strašno, krv, masnoće… Dešavalo se da mesari sipaju živu da bi očistili jamu, a onda tu živu zajedno sa fekalijama i krvlju prospemo u neki kanal“, priseća se. Sumnja da je u Staroj Pazovi do dan-danas napravljen sabirni centar za potrebe pražnjenja cisterni sa fekalijama, već misli da je „pronađena neka alternativa“.

Može li se jednim projektom riješiti problem?

Vojvođanske podzemne vode su posebno podložne zagađenju jer je reč o ravnici. Zagađuju ih neadekvatno održavane septičke jame, pražnjenje cisterni u kanale za navodnjavanje, nepravilno ili nikako prečišćene industrijske otpadne vode i procedne vode sa deponija. Ovako zagađene vode i zemlja direktno ugrožavaju zdravlje stanovništva, rekao je u maju 2023. godine Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoj Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Naveo je da je projekat „Čista Srbija“ rešenje za pomenutu situaciju.

Projekat „Čista Srbija“ je deo programa „Srbija 2020-2025“, koji sadrži plan investicionih projekata za razvoj Srbije u navedenom periodu. Realizacijom ovog projekta, dogovorenog sredinom 2021. godine, Srbija će dobiti 165 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i više od pet miliona metara kanalizacione mreže. Za sprovođenje „Čiste Srbije“ nadležno je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u čijem izveštaju za 2022. godinu stoji da „kanalizacioni sistemi, a naročito postrojenja za prečišćavanje otpadne vode, nisu dovoljno razvijeni“.

„Čista Srbija“ je srpsko-kineski projekat, vredan 3,2 milijarde evra. Kako navodi Radio Slobodna Evropa, reč je o novom zaduživanju Srbije na već postojeći dug od 3,7 milijardi evra prema Narodnoj Republici Kini. Projekat je dogovoren direktno, bez tendera, na osnovu međudržavnog ugovora, te nije dostupan javnosti.

To što javna kanalizacija postoji, ne znači da ne postoji zagađivanje životne sredine izazvano lošim projektovanjem, izvođenjem ili funkcionisanjem kanalizacionih sistema. Slučaj opštine Stara Pazova je ilustrativan.

U aprilu 2022. godine predsednik Staropazovačke opštine Đorđe Radinović je rekao da će u četiri urbane celine: Staroj i Novoj Pazovi, Novim i Starim Banovcima, svako domaćinstvo imati priključenje na kanalizacionu mrežu, a da će na Dunavu biti prečistač. Tačno je da nije naveo kada će to biti, ali činjenica je da međuopštinski kolektor Inđije i Stare Pazove, koji je u dužini od oko četiri kilometra popucao zbog cevi lošeg kvaliteta, ni posle bezmalo 20 godina nije popravljen. Skoro dvodecenijsko izlivanje kanalizacije rezultiralo je formiranjem više od deset fekalnih jezera, koja se prostiru na njivama uz brzu prugu Beograd – Novi Sad, između Stare i Nove Pazove. Problem na privatnim parcelama – njivama, delimično je saniran čišćenjem i proširenjem starih kanala za navodnjavanje, koji su onda primili jedan deo izlivene kanalizacije.

„Sve je rađeno pre dolaska Srpske napredne stranke na vlast i to su tada radili i sprovodili oni koji danas praktično napadaju ovu vlast“, istakao je tada Radinović, funkcioner Srpske napredne stranke, koja je u opštini Stara Pazova na vlasti od 2012. godine. U martu 2024. godine sadržaj fekalnih jezera i kanala i dalje zagađuje zemljište i podzemne vode.

Građani se snalaze sami

Proteklih 30 godina stanovnici Fruškogorske ulice u Staroj Pazovi muku muče sa fekalijama koje se s vremena na vreme pojave u kanalu ispred njihovih kuća.

„Rešenje je da se u Staroj Pazovi konačno završi kanalizaciona mreža“, smatra Slobodan, stanovnik Fruškogorske. U toj ulici ljudi čuvaju svoje pse da ne piju vodu iz kanala, jer je nekoliko njih zbog toga uginulo.

„Zvala sam epidemiološku službu iz Sremske Mitrovice da uzme uzorak vode“, kaže Mira iz Fruškogorske dok rezignirano sleže ramenima, prisećajući se kako su se pre tri decenije kupali u tom kanalu i pecali ribu.

Na drugom mestu u Staroj Pazovi, u ulici Nikole Momčilovića, jedan bračni par već 15 godina pokušava da reši problem sa javnom kanalizacijom koja se prilikom podizanja podzemnih voda izlivala u njihovom dvorištu.

„Pošto nadležne službe i inspekcije nisu htele da reše naš problem, rešio sam ga ja, kako sam znao i umeo. Napravio sam povratni vod i kanalizacija se vraća u kanal ispred kuće“, kaže nam Luka Kikić. Dodaje da je rešenje njegovog problema u popravljanju regionalnog voda Inđija – Pazova, koji „ne funkcioniše kako treba“. Smrad u ulici je nesnosan. Međutim, komšije nisu želele da govore o ovom problemu, čak ni anonimno. Za razliku od njihovih složnih sugrađana iz Fruškogorske, Luka Kikić i njegova supruga se bore sâmi.

U Novim Banovcima, jednom od četiri podunavska naselja u opštini Stara Pazova, sadržaj kanalizacije se i dalje ispušta u Dunav bez prečišćivača. Crna, duguljasta mrlja koja se od tog mesta širi uz desnu obalu Dunava, vidi se i na Google Earthu.

„U opštini Stara Pazova svako je svestan problema kanalizacije“, kaže nam dr. bioloških nauka Aleksandra Patenković. Ukazuje na probleme nekontrolisanog procesa urbanizacije.

„Vremena se menjaju, i to moramo prihvatiti, svidelo se to nama ili ne. Stvar je u tome što se mi sad susrećemo sa mnogim drugim problemima koje ta urbanizacija donosi, a koji nisu rešeni. Manjak mesta u vrtićima, nestajanje zelenila, manjak parking-mesta i, za ovu temu vezano, kanalizacija koja ne može adekvatno da odgovori na potrebe svih tih zgrada“, kaže sagovornica. Smatra da je veoma važno uskladiti proces urbanizacije s onim što je važno građanima, a ne investitorima.

Na pitanje šta je za tri godine sprovođenja projekta „Čista Srbija“ realizovano u Vojvodini, do zaključenja teksta nismo dobili odgovor ni od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ni od Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Koliko postrojenja za prečišćavanje vode radi, koliko je u fazi rekonstrukcije, koliko u probnom radu, a koliko ne radi zbog zastarelosti tehnologije, i u kojim se gradovima i opštinama pokrajine ta postrojenja nalaze, bilo je pitanje upućeno Udruženju za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, jer se navedeno ministarstvo u svom izveštaju za 2022. godinu oslanja na njihove podatke. Odgovor, takođe, nije stigao.