Prati li Muzej grada Novog Sada promjene grada čiji naziv nosi

Da bi o procesu nestajanja specifičnog kulturološkog prostora Novog Sada buduće generacije mogle da saznaju u Muzeju grada Novog Sada, poslednji je čas da se njegovi stručnjaci aktivno uključe u traganje za odgovorom na pitanje da li je Novi Sad i dalje grad po meri čoveka.

Da je Novi Sad administrativni i kulturni centar Vojvodine, zna svako u ovom delu sveta. Ali o novosadskoj kulturološkoj specifičnosti, izrasloj na višedecenijskom življenju vrednosti ideja antifašizma i multikulturalizma, koje su, pak, plodno tlo za bujanje slobodne i avangardne misli, zna se sve manje. Razlog tome su društveno-političke promene čija je priroda utemeljena na prekomernom insistiranju na tradicionalizmu, mitskoj prošlosti i konzervativnoj političkoj ideji. U proteklih sedamdeset godina – periodu koji karakteriše put od snažnog antifašizma do tvrdog nacionalizma, Muzej grada Novog Sada je “posvećen prikupljanju, zaštiti, prezentaciji i interpretaciji višeslojne i multinacionalne kulturne baštine sa prostora Novog Sada i područja koja mu gravitiraju”.

Od svog nastanka institucija muzeja je predstavljala odgovor na potrebe građanskog društva. Istorija nacionalnog muzeja je počela u kolonijalnom 18. veku, ne samo zbog  želje za proširivanjem znanja o egzotičnim kulturama već i zbog isticanja superiornosti belog, zapadnog čoveka. U vreme nastajanja država koje formacijski predstavljaju moderan tip političkog poretka, muzej je postao pouzdan učesnik u izgradnji nacionalnog identiteta. Tako je i danas.

Poslednjih decenija 20. veka, koje odlikuju kulturne revolucije, porast učešća manjina u javnom životu i redefinisanje uloga polova, muzeološki rad počinje da se smatra integralnim delom društvene promene. Razvoj te muzeološke teorije tekao je paralelno sa praksom, što je rezultiralo nastankom koncepta modernog muzeja koji podrazumeva da se načini prezentovanja usklađuju sa idejom društvene promene, bez obzira na tematsku oblast

“Ljude brine, ali i uzbuđuje ideja muzeja u 21. veku. To je globalna tenzija u kojoj se susreću i iskrena volja za promenom paradigme, ali i sitni neokolonijalni interesi da se ‘prepegla’ prošlost ili obezbedi sigurnija pozicija moći u budućnosti”, za časopis ICOM Srbija (International Council of Museums) rekao je prof. dr Nikola Krstović. O potrebi redefinisanja muzeja dr Krstović govori kao o uvek aktuelnoj temi. “To ne znači stalno ‘od nule’ izmišljati muzej kao instituciju, ali znači usaglašavati delatnost sa ulogom koju muzej ima u stalno menjajućem društvu”.

Stručnjaci zaposleni u Muzeju grada Novog Sada poštuju principe moderne muzeološke prakse, koja omogućava objektivnu interpretaciju činjenica. “Sledeći ovakav pristup, Muzej grada Novog Sada postaje mesto susreta različitih ideja, mesto interkulturalnog dijaloga i najrazličitijih doživljaja kulture”, piše na sajtu Muzeja.

Muzej grada Novog Sada osnovan je 1954. godine. U njegovom sastavu se, osim centralne zgrade na gornjem platou Petrovaradinske tvrđave, nalaze i depandansi: od 1956. godine Zmajev muzej u Sremskoj Kamenici, Zavičajna zbirka Sremskih Karlovaca od 1963. i od 1967. godine Zbirka strane umetnosti u legatu dr Branka Ilića u Dunavskoj ulici.

“U Muzej grada redovno vodim svoje đake, a i inače propagiram obilazak postavke na tvrđavi – građanski 19. vek, gde se vidi kako su nekada bogati ljudi ostavljali svoje najvrednije stvari gradu, a ne svojim naslednicima”, kaže nam prof. Marija Vasić, sociološkinja, upozoravajući da danas ima veoma bogatih ljudi, ali nema zadužbinara.

Zbirka strane umetnosti, “koja je još manje poznata Novosađanima jer čak nije ni deo manifestacije Noć muzeja”, njoj je najzanimljivija.

“Jedne godine, dok sam predavala i građansko vaspitanje, išli smo po muzejima. Đaci su obišli bukvalno sve postavke koje postoje u Novom Sadu. Međutim, samo su se u zbirku strane umetnosti vraćali više puta, jer nisu verovali da tamo stoje renesansne slike, dela Rembrantovih učenika i krevet Rudolfa Habzburškog, u kojem je izvršio samoubistvo sa Marijom Večerom. Pitam se šta će današnja građanska elita pokloniti muzejima”, kaže profesorka Vasić.

Sedam decenija postojanja

U godini kada Muzej grada Novog Sada proslavlja sedam decenija postojanja, muzejske savetnice Ljiljana Lazić i Divna Gačić priredile su izložbu koja publici prezentuje muzeološku delatnost i stvaralački opus istoričara umetnosti Ljubomira Vujaklije. Ovaj vanredno obrazovan čovek je ceo radni vek proveo u Muzeju grada Novog Sada. Iza njega je ostala bogata bibliografija radova. Ipak, najjači utisak sa izložbe je veliko poštovanje koje su mu autorke iskazale kao stručnjaku od kojeg su mnogo naučile. “Njegov univerzum je snažno privlačio i bio otvoren svakome ko je želeo da usvoji dragocena znanja i veštine koje je posedovao”, napisale su u pratećem katalogu, nazivajući ga “renesansnim eruditom modernog doba, koji je bio više od kustosa”.

Rad Ljubomira Vujaklije obeležio je periodičnu publikaciju “Vesti Muzeja grada Novog Sada”, koja je štampana od 1971. do 1976. godine. Svetlost dana je ugledalo dvanaest brojeva, u kojima su tadašnji muzejski stručnjaci objavili tekstove relevantne za svaku oblast delatnosti: arheologiju, etnologiju, istoriju i istoriju umetnosti. Cilj pokretanja ove publikacije je bio proširivanje kruga zainteresovanih za muzeološku delatnost, jer “bogata istorijska i kulturna prošlost Novog Sada i okoline, od prvih ljudskih staništa do današnjih dana, izložena je uništenju i zaboravu”, piše u prvom broju “Vesti”.

Nakon pauze od tri decenije Muzej pokreće sledeću periodičnu publikaciju – Godišnjak Muzeja grada Novog Sada – sa ciljem da javnosti pruži uvid u rad i rezultate kustosa i ostalih stručnjaka. Novo doba traži i novi pristup: “Godišnjak MGNS treba da bude moderan onoliko koliko je potrebno da tradicija bude pristupačna savremenom čitaocu i muzejskom posetiocu”, piše u prvom broju, objavljenom 2005. godine. Na sajtu Muzeja poslednji objavljeni Godišnjak sumira rezultate rada iz 2017. i 2018. godine. Osim Godišnjaka moguće je preuzeti desetine tematski raznorodnih publikacija u digitalnoj formi.

“Istoriju i značaj svakog Muzeja, a posebno onih gradskih, sameravamo njihovim simboličkim kapitalom – pre svega kroz razvoj i brigu o kolekciji, a onda i kroz značaj, odnosno uticaj koji je institucija ostvarila u društvenoj zajednici”, kaže nam Nebojša Milenković, kustos i muzejski savetnik. Objašnjava da je taj uticaj saglediv kroz institucionalnu spremnost da se ponude odgovori na tri prosta pitanja: ko smo bili, kakvi smo danas i kako sebe vidimo u budućnosti.

“Muzej grada Novog Sada – uz gradski Arhiv i dve biblioteke koje imamo: gradsku i Matice srpske, svakako jeste mesto gde oni koji takva pitanja uopšte postavljaju mogu doći do relevantnih odgovora na prvo od tri navedena pitanja. Ono gde stvari, međutim, škripe tiče se upliva sadašnjice, odnosno spremnosti da se svedoči destrukciji i višedecenijskoj ‘sistemskoj’ razgradnji novosadskog urbanog duha i svega što je, koliko juče, činilo identitet ovog grada”, dodaje Milenković. Skreće pažnju da najslavnija knjiga o urbanizmu Novog Sada započinje rečenicom: “Novi Sad je grad koji se ruši građenjem”.

“Na to rušenje, razgradnju i opštu destrukciju, na dehumanizaciju i ubijanje urbanističkog smisla, naše institucije i pojedinci u njima uglavnom ostaju nemi. Podsećam vas, u Jugoslaviji je Novi Sad s pravom nosio laskavi epitet ‘Grada po meri čoveka’. Stoga, samo naizgled izlazeći iz konteksta Vašeg pitanja, ne mogu a da se ne zapitam: po čijoj je on meri danas?! Ako o sudbini grada ne odlučuju njegovi građani – čiji je onda naš grad? To jest, čiji je on u međuvremenu ‘postao’?! Čestitajući važan jubilej koleginicama i kolegama iz Muzeja grada, izražavam lično očekivanje da se u traganje za ovim odgovorima aktivnije uključe i oni – kako institucionalno, tako i pojedinačno.”

Budućnost muzeja

Na naš mejl poslat Muzeju grada Novog Sada niko nije odgovorio, te smo na pitanje šta je savremena definicija muzeja, odgovor potražili na sajtu ICOM-a. Međutim, iza uvodne rečenice da “zajednička definicija muzeja služi kao okosnica ICOM-a kao globalne organizacije”, ne postoji stranica sa definicijom. Možda zato što je na Trijenalu ICOM-a u Kjotu, održanom 2019. godine, 70 posto učesnika glasalo za odlaganje donošenja nove definicije muzeja, koja glasi: “demokratičan, inkluzivan i polifoničan prostor za kritički dijalog o prošlosti i budućnosti”. Sa ili bez dobre definicije, “muzej će ostati relevantna institucija jedino ako se čvrsto poveže sa zajednicom i ako bude razumeo njene potrebe”, piše u časopisu ICOM-a Srbija, iz maja 2021. pandemijske godine.

Možda tvitovi i tagovi studenata Istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji su nastali zahvaljujući zanimljivom zadatku profesora muzeologije dr Nikole Krstovića: “Kako muzejska budućnost vidi budućnost muzeja?” mogu da podstaknu na razmišljanje o savremenoj definiciji muzeja.

“Budućnost o kojoj treba da pričamo već je stigla i ogleda se u komparaciji redova ispred muzeja u odnosu na redove ispred tržnih centara. #prioriteti”

“Da, muzeji jesu mesta koja posetioce podstiču na kontemplaciju, kreativnost, na intelektualni i emocionalni razvoj, ali časovi joge u muzejima mi jedino govore da muzeji prolaze kroz krizu identiteta. #identitet”

“Otvaranje muzeja motivacije odloženo je za kraj naredne godine usled nepredviđenih problema i generalne nezainteresovanosti tima koji radi ovaj projekat. Posle toga, ostalo je još samo da se napravi #MuzejNištavila”

“Udovoljiti publici, to je cela mudrost. RIP klasičnoj zainteresovanosti za prošlost ili nedajbože učenju o nečemu novom, važno je animirati posetioce. #makeupbypompadour”

Za njihovog profesora nema dileme da studenti “ne zbog korpusa znanja, već zbog vizura” redefinišu sliku muzeja, ali problem predstavlja uredba o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru.

“Generacijski preobražaj se, pak, u muzejskoj delatnosti u Srbiji odlaže zabranom zapošljavanja. Muzeji Srbije jednostavno prate trend starenja nacije. Retki su oni koji se podmlađuju izazovnijim modelima: fleksibilnijim odnosom prema inicijativama koje dolaze van muzeja”, kaže dr Krstović, ukazujući na koncept “proširenog” muzeja, predstavljenog još 2016. godine i koji podrazumeva muzej kao mentalni prostor koji se prostire izvan oklopa zgrade.