Afera prisluškivanje – istraga ili manipulacija

Piše: Risto Popovski

Zakasneli, iznuđen i jedva glasan odjek “bombi” opozicije, koje svedoče o izbornim manipulacijama, kriminalu i korupciji aktuelne vlasti u Makedoniji. Tako se, u kratkim crtama, može oceniti saopštenje Osnovnog javnog tužilaštva u Skoplju da preduzima predistražne mere u vezi sa aferom prisluškivanja, koju su obelodanili opozicioni socijaldemokrati.

Mega skandal prisluškivanja preko 20.000 telefona otvoren je sredinom februara i do početka juna, u okviru projekta “Istina o Makedoniji”, objavljeno je 38 setova tonskih zapisa. Takozvane bombe opozicije svedoče o zloupotrebi vlasti i nelegalnim aktivnostima funkcionera i članova Vlade, na čijem je čelu premijer Nikola Gruevski.

Utisak je da je tužilaštvo preteralo u uzdržanosti i poštovanju prezumpcije nevinosti Vladnih funkcionera.

Tužilaštvo je, tek krajem jula, saopštilo da su “preduzete istražne mere o navodnim nezakonitostima koje proizlaze iz telefonskih razgovora Vladinih funkcionera”. Reakcija tužilaštva, iako je uopštena i jedva da je glasna, imala je veliki publicitet. Utisak je da je tužilaštvo preteralo u uzdržanosti i poštovanju prezumpcije nevinosti Vladnih funkcionera. Ali, ni tužiocima nije lako, istraga je delikatna, a afera prisluškivanje svedoči i o pritiscima vlasti na pravosuđe.

Imena najbližih saradnika premijera Gruevskog navedena su u saopštenju tužilaštva. Troje od njih – direktor Uprave državne bezbednosti Sašo Mijalkov, ministarka policije Gordana Jankulovska i ministar za građevinarstvo i saobraćaj Mile Janakievski – podneli su ostavke, ali su još uvek članovi rukovodstva vladajuće partije VMRO DPMNE.

Maltretiranja i hapšenja

Ostavke su podnete sredinom maja, posle sukoba policije i terorista u Kumanovu, i ne dovode se direktno u vezu sa istragom u aferi prisluškivanja. U saopštenju tužilaštva o istrazi navode se i telefonski razgovori koje su vodili Martin Protuđer, dugogodišnji uticajni šef kabineta, poverljivi i blizak saradnik premijera Gruevskog, kao i generalni sekretar Vlade Kiril Božinovski.

Pomenuti Vladini funkcioneri su pod lupom istrage zbog “navodnih nezakonitosti” povezanih sa izbornim manipulacijama, pritiscima na zaposlene u nekim firmama, na vojnike i zatvorenike kako da glasaju. Pomenuti su i maltretiranje i iživljavanje prilikom hapšenja Ljubeta Boškovskog, lidera jedne od opozicionih partija i bivšeg šefa policije, kao i razgovori i dogovori o izbacivanju “komunjara” iz sastava policije.

Pomenute “navodne nezakonitosti” povezane sa izborima čine se marginalnim u odnosu na svedočenja o krupnom kriminalu i korupciji sadržanoj u snimcima prisluškivanja. Tužilaštvo je, uz sve ograde, navelo da radi i na krupnijim slučajevima koji su povezani sa premijerom, ali se on ne pominje.

U snimcima razgovora pominje se provizija od pola miliona evra.

Snimci koje je u okviru afere prisluškivanja obelodanila opozicija svedoče o dogovaranju provizija sa stranim investitorima. Razgovor u kome premijer Gruevski i bivši ministar za građevinarstvo i saobraćaj Janakievski razgovaraju o procentima provizije od kineske firme koja gradi autoput nije naveden u saopštenju tužilaštva.

Dogovaranje provizije za nabavku opreme za prisluškivanje iz Izraela, u kome je, preko posrednika, učestvovao i tadašnji šef Uprave za državnu bezbednost Mijalkov, predmet je “istražnih mera o navodnim nezakonitostima”. U snimcima razgovora pominje se provizija od pola miliona evra, koju treba uplatiti na račun u banci u stranoj državi.

Predmet istražnih mera su i placevi za gradnju u elitnom naselju na padinama planine Vodno iznad Skopja. Za njih je u telefonskim razgovorima živo bio zainteresovan premijer Gruevski, navodeći da je do ovih parcela došao za “džabaluk”. U saopštenju tužilaštva o placevima Gruevski se ne pominje, a kada je afera bila aktuelna, kao kupac se figurirao vlasnik neke offshore kompanije, navodno blizak premijeru.

Krug oko Gruevskog

Rušenje stambeno-poslovnog kompleksa “Kosmos, u čemu je sa sugestijama, kako da se razbiju noseći stubovi, učestvovao premijer Gruevski, predmet je istrage. Investitor kompleksa bio je Fijat Canovski, biznismen i lider Partije za evropsku integraciju, koja je pre zadnjih izbora napustila koaliciju sa vladajućom VMRO DPMNE. “Kosmos” je formalno srušen zbog odstupanja od građevinske dozvole. Nezvanično, riječ je osveti zbog izborne izdaje.

Saopštenje tužilaštva da je preduzelo “istražne mere o navodnim nezakonitostima koje proizilaze iz telefonskih razgovora Vladinih funkcionera” izazvalo je kritike. Glavna i najveća primedba je što “istražnim merama” nije obuhvaćen Gruevski. Premijer je glavna ličnost o kojoj, na osnovu snimaka prisluškivanja, treba da odlučuje tužilaštvo – tvrdi bivši javni tužilac Jovan Trpenovski. Ukoliko Gruevski bude izostavljen, to znači da tužilaštvo traži način da zaobiđe istinu i da samo formalno hoće da pokaže da nešto radi, ocenjuje Trpenovski, koji je sada advokat.

Činjenica je da su najbliži saradnici i krug ljudi sa kojima sarađuje Gruevski predmet “istražnih mera”. Teško je poverovati da su svi oni “navodne nezakonitosti” vršili bez njegovog znanja ili iza njegovih leđa. Gruevski sada ima imunitet, ali 15. januara treba da napusti premijersku funkciju i biće dostupan istrazi. Saglasnost da napusti premijersku funkciju 100 dana pre izbora, najavljenih za april iduće godine, Gruevski je bio primoran da potpiše pod direktnim pritiskom pomoćnice američkog državnog sekretara Viktorije Nuland. O tome svedoči kolumnist Đorđi Spasov.

Gruevski sada ima imunitet, ali 15. januara treba da napusti premijersku funkciju i biće dostupan istrazi.

Kada su razgovori, uz posredovanje evrokomesara Johanesa Hana, zapali u ćorsokak, zatraženo je mišljenje Nuland, sa kojom Gruevski nije hteo da razgovara. Posle telefonskog razgovora sa Nuland, lider Demokratske unije za integracije Ali Ahmeti je izjavio da će njegova partija napustiti koaliciju sa Gruevskim, da će se formirati nova većinska vlada, u koju će ući socijaldemokrati i druge opozicione partije. Odmah posle toga Gruevski je potpisao saglasnost da će premijersku funkciju napustiti 15. januara.

Jedna od retkih pozitivnih ocena saopštenja tužlaštva o istažnim merama o navodnim nezakonitostima je da, iako uslovno, priznaje da su snimci prisluškivanja autentični. Vlada i vladajuća partija od početka mega afere prisluškivanja tvrde da su snimci lepljeni i montirani i nastoje da uvere javnost da ono što čuje nije istina.

Prethodno je na autentičnost snimaka ukazao Ekspertski izveštaj Evropske komisije, koju je predvodio Rajnahrd Pribe i koga istraga nije mogla da zaobiđe. U izveštaju Evropske komisije se navodi da samo Služba državne bezbednosti raspolaže tehnikom kojom su napravljeni snimci. (http://balkans.aljazeera.net/vijesti/strucnjaci-snimci-makedonske-opozicije-autenticni).

Nepotpuno i neuvjerljivo

Mnogo bitnija od tehničkog aspekta je ocena Ekseprtskog izveštaja da afera prisluškivanja svedoči o direktnoj umešanosti visokih Vladinih funkcionera u nelegalne aktivnosti. Pri tome se decidno navode “izborne prevare, korupcija, zloupotreba vlasti i ovlašćenja, konflikt interesa, ucene i iznude, pritisak na zaposlene u javnoj administraciji da glasaju za određenu partiju, pod pretnjom otpuštanja sa posla, teški prekršaji procedure za javne nabavke s ciljem ostvarivanja nedozvoljenih profita, nepotizam i protekcije”.

Uporedi li se sa ovim ocenama Evropske komisije, saopštenje Osnovnog javnog tužilaštva u Skopju je nepotpuno, neuverljivo i prazno. Upravo zbog toga se i ocenjuje da je namera zakasnele reakcije tužilaštva da se neki od navoda prisluškivanja zatvore i preduhitri imenovanje specijalnog tužioca, koji treba da se bavi svedočenjima o nezakonitostima koja su obelodanjena u aferi prisluškivanje.

Gruevski i najbliži saradnici teško bi mogli da ostvare pretnju da će na izborima uverljivo pobediti opoziciju.

Specijalni tužilac, prema dogovoru koji su potpisali lideri četiri najuticajnije partije, treba da bude imenovan do 15. septembra. Budući da institut specijalnog tužioca već sada prate dileme – i realne, i iskonstruisane – nije isključeno da će u njegovom imenovanju učestvovati i međunarodni posrednici – Brisel i Vašington.

Ukoliko specijalni tužilac uspe da otvori istragu o prevarama, korupciji i kriminalu na koje jasno upućuju snimci prisluškivanja, može da se stvori nova klima u političkim odnosima i u poštovanju prava. U takvim uslovima Gruevski i njegovi najbliži saradnici teško bi mogli da ostvare svoju pretnju da će na izborima uverljivo pobediti opoziciju i ponovo osvojiti vlast u Makedoniji, a neki od njih mogu se naći na drugom mestu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera