AI: Srbija sporo kažnjava ratne zločince

Kultura kažnjavanja ratnih zločina u Srbiji sporo napreduje, zaključak je izvještaja organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesty International.

Problemi se odnose na finansiranje i osoblje institucija koje se bave procesuiranjem ratnih zločina, zatim na nedovoljnu aktivnost jedinica koje istražuju, nedovoljnu zaštitu svjedoka te obeštećenje žrtava, zaključio je AI, a prenosi Anadolija.

Direktor Programa za Evropu i Centralnu Aziju Amnesty Internationala John Dalhuisen naveo je da je zajedničko za sve zemlje koje se suočavaju sa ovakvim konfliktima to da pravda ne nestaje i ne gubi se, da ne nestaje želja za nadoknadom štete te da “suočavanje krivaca sa pravdom nije nešto što treba gurnuti pod tepih”.

“Realnost je da je u Srbiji napredak u sprečavanju kulture nekažnjivosti suviše spor, poznata imena su izvedena pred lice pravde u Hagu, dok oni manje poznati su praktično prošli nekažnjeno. Svakako da postoje određene prepreke, ali čini se da nedostaje politička volja za to. Mi smo obavili razgovore, i formalno postoji volja, ali žale se na nedostatke resursa”, rekao je Dalhuisen, istaknuvši da se mora prihvatiti da je kažnjivost prioritet.

Istražiteljica Amnesty Internationala za Balkan Sian Jones, navela je da Srbija jeste načinila izvjestan napredak.

“Međutim, bez obzira na suđenja koja su vođena protekle decenije, broj onih koji su počinioci ovakvih zločina je relativno mali u odnosu na broj zločina počinjenih tokom devedesetih. Što je još važnije, naš naglasak je na tome da to što se počinioci ne kažnjavaju i dalje krši prava žrtava ovakvih zločina.”

Navodeći da izvještaj treba da posluži Srbiji i kao smjernica šta treba da učini tokom otvaranja poglavlja 24 u okviru eurointegracija, Jones je kazala: “Ako je Srbija ušla u pregovore sa Evropskom unijom o punopravnom članstvu, onda mora da poštuje neka osnovna ljudska prava, ne samo svojih građana već i onih koji su pretrpjeli štetu počinjenim zločinima tokom devedesetih.”

Nedovoljno novca

U Izvještaju je nakon analize institucija zaduženih za istragu i procesuiranje ratnih zločina zaključeno da one nemaju dovoljno finansija, niti osoblja.

“Sa sadašnjim tempom vođenja istraga i procesuiranja, trebat će stotine godina da se sve ovo okonča, a do tada će biti kasno za sve žrtve”, rekla je Jones.

Dodala je da je zatražena i aktivnija uloga jedinica za otkrivanje ratnih zločina u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, gdje postoje mnoge pritužbe koje se odnose na sukob interesa i neprofesionalnost.

Također, uočeni su i nedostaci u samom zakonodavstvu te u radu Službe za zaštitu svjedoka.

“Ono što smo uočili jeste da se vrlo često suđenja ratnim zločincima vode kao obična suđenja i nismo sigurni da postoji dovoljno alata na raspolaganju Tužilaštvu za ratne zločine da djelotvorno može da procesuira predmete koji se tiču komandne odgovornosti zločina protiv čovječnosti”, rekla je Jones i dodala: “Jako je bitno da postoji nepristrasna i objektivna zaštita svjedoka.“

Izvještaj se bavio i neuspjehom parničnih i upravnih sudova u osiguravanju odštete žrtvama ratnih zločina.

“Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema adekvatne specifične mehanizme za osiguravanje i pružanje reparacije žrtvama seksualnih zločina”, navela je Jones.

Izvršna direktorica Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović navela je da je borba protiv nekažnjivosti u Srbiji formalno počela smjenom Miloševićevog režima te da je “pun zamah dobila osnivanjem specijalizovanih institucija za procesuiranje ratnih zločina”.

“Danas je potrebno da se podvuče crta i da se vidi bilans stanja. Mi u Fondu za humanitarno pravo i u Izveštaju Amnesty Internationala kažemo da je taj bilans neuspešan, počinioci ratnih zločina danas u Srbiji mogu biti sigurniji da neće biti izvedeni pred lice pravde, nego što mogu da strahuju da će biti procesuirani za ono što su uradili tokom devedesetih godina”, rekla je Orlović.

Izvor: Agencije