Alternativni gasovodi: Realnost ili iluzija

Piše: Harun Cero

Projekat gasovoda Južni tok je završena priča, a Evropa već traži druge mogućnosti snabdijevanja gasom. U diskusijama o alternativnim gasovodima, najviše se potenciraju takozvani Mediteranski tok, koji su inicirali Grčka, Kipar i Izrael, a koji bi išao iz Mediterana prema Evropi te Južni koridor, koji povezuje Azerbejdžan i Italiju.

U pričama vezanim za Mediteranski tok, važnu ulogu bi trebao imati Terminal tečnog plina (LNG) na Krku, a bivši generalni direktor hrvatske kompanije INA, Davor Štern, smatra da su priče vezane za gasovode najviše uslovljene ekonomijom.

“Realno je sve što ima ekonomskog smisla. Prije nego što se tome pristupi, treba se donijeti jedna politička deklaracija, na nivou Evrope, o efektivnosti predloženih projekata. To do sada niko nije uradio, ali je činjenica da Izrael ima velike količine plina, podijeljene na dva velika nalazišta, Tamaru i Leviathan, duž svoje obale. Tako da je ova ideja itekako realna. Problem je sada što oni taj plin ne mogu izvoziti zbog trenutne političke situacije u toj zemlji“, kaže Štern i pojašnjava gdje bi taj gasovod prolazio i koju ulogu bi zapravo tu imao Terminal na Krku.

“Postoje dva načina da Izrael izvozi plin. Jedan je da položi plinovod preko Kipra do Turske, pa da od tamo ide kopnenim putem prema Evropi, a to kohezira sa sadašnjim ruskim stavom da se umjesto Južnog toka napravi novi plinovod preko Turske.

Međutim, će Turska imati mnoge troškove za tranzit plina i taj će plin biti jako skup. Ovdje već nastaje problem. Onda u cijelu tu priču dolazi i i Terminal tečnog plina (LNG) na Krku, koji je skuplji kao plin, ali ne kad se uzmu u obzir svi ovi parametri koje sam sada naveo. Onda on već postaje konkurentan prirodnom gasu“, tvrdi Štern.

Terminal na Krku

“Hrvatska je raspisala natječaj za konsultante za LNG terminal, a Krk je odabran kao mjesto na kojem će se on nalaziti, a i ekološke prilike su se poklopile. Postoji još mogućnost da se dio toga napravi, ako se radi o brodovima koji na sebi imaju uplinjavanje(oblik nepotpunog sagorijevanja krutog goriva), kroz Ploče, da bi onda prolazio kraćim putem od Ploča prema BiH, Mađarskoj i Srbiji. Ali, ponavljam… sve se to treba izračunati na bazi ekonomije, cijene gasa i prenosnih sredstava, jer ona danas imaju najvažniju ulogu“, zaključio je on.

Druga mogućnost je da se gas uvozi preko Južnog koridora, koji povezuje Azerbejdžan i Italiju, a Štern tvrdi da i ova ideja već duže vrijeme kruži i da je također dobra alternativa.

“Ta ideja je isto proizašla iz evropskih krugova. U početku su bile predložene dvije ideje. Jedna je bila Južni tok, a druga Nabbuco (Južni koridor) , koji je bio glavni konkurent ovog prvoga. Nabbuco je bio američki projekat, ali je u međuvremenu taj projekat dobio novo ime i sada je poznat kao IAP (Jonsko-jadranski plinovod), koji bi išao iz Azerbejdžana, preko Turske u Grčku i Albaniju, pa iz Albanije prema Italiji, a jedan krak na sjeveru bi išao preko Crne Gore i Hrvatske“, kaže on.

“To su dva izuzetna plinovoda i tu se u međuvremenu pojavila ta ideja o Južnom toku, koji je sada definitivno obustavljen. Kako će sve završiti je teško predviditi, to će budućnost pokazati“, zaključio je Štern.

‘Ispipavanje terena’

Urednica u Balkan magazinu i stručnjakinja za energetska pitanja, Jelica Putniković, smatra da se sada tek ispituje teren i da bi odgovore o alternativnom snabdijevanju gasa trebali dobiti tek nakon Nove godine.

“Meni se čini da i Brisel i Moskva sada ispipavaju teren, to jeste, pokušavaju da saznaju koliko su i jedni i drugi spremni na ustupke. Verujem da ćemo prave-konkretne priče o ovome imati tek posle Nove godine, a što se tiče ideje za Južni koridor, ona postoji već duže i to je ta priča da će iz Azerbejdžana gas stizati do Turske pa na Grčku i sada su Rusi, sa svojom idejom o gasovodu do Turske,  ustvari rekli da će njihov gasovod tu biti na raspolaganju. Kako će on dalje ići, da li će i ići u organizaciji Rusije ili će se Evropska unija organizovati ili će možda bojkotovati, to moramo još videti“, kaže Putniković.

Ona, kao i Štern, smatra da sve zavisi od sredstava finansiranja projekata.

“Financiranje LNG Terminala, i u vreme bivše Jugoslavije, kada su privrede cele Jugoslavije bile mnogo stabilnije nego danas, nije uspelo jer su troškovi jednostavno preveliki. Hrvatskoj se obećava da će joj biti pružena pomoć od Evropske unije, a hrvatski mediji su objavili informaciju da će oni aplicirati kod EU da dobiju novac od fondova, koji su najavljeni za velike energetske projekte. Pitanje je da li će oni dobiti taj novac, a kada ga dobiju, onda  tek možemo pričati o gradnji tih gasovoda, koji će provoditi taj gas teritorijom bivše Jugoslavije“, zaključila je ona.

Dodala je kako je, ipak, pozitivna stvar da se govori o gasovodima i naglasila da je dobro da bude što više pravaca snabdijevanja, jer će potrošači jedino tako biti sigurni.

Crtanje linija

Profesor na Mašinskom fakultetu u Sarajevu, Nijaz Delalić, smatra da se radi isključivo o, kako kaže, crtanju linija po kartama.

“Jedini ozbiljan projekat je bio Južni tok, a jedini koji imaju sredstva da tako nešto naprave su Rusi. Provući gasovod ispod Crnog mora je jako teško i to mogu da naprave samo ozbiljne države i kompanije. Nabucco i ostale ideje su samo puka priča… Ljudi se poigravaju“, tvrdi Delalić.

On smatra da je jedini ostvariv projekat, onaj koji planiraju Rusija i Turska.

“Turska je jedina država koja je odlučila da napravi privredni iskorak  i ona je pojam ozbiljne ekonomije. Turska već sada iz Rusije uzima 60 milijardi kubika gasa, a ovim novim tokom će dobiti 14 milijardi kubika. Ogranak, o kojem su govorili [Recep Tayyip] Erdogan i [Vladimir] Putin, je dio tog Južnog toka do Turske, pri čemu će Turska postati velesila, sa aspekta raspoloživosti energijom. Samo je prirodni gas energent koji može podstaći brz industrijski razvoj“, rekao je on.

On smatra da se Evropa ponaša ‘bezobrazno’ prema jugoistočnoj regiji i tvrdi da je Zapadna Evropa u principu riješila svoj problem snabdijevanja gasom, a da je u regiji stanje vrlo neizvjesno.

“Države kojim ne treba gas i nemaju namjeru razvijati industriju, a Rusija u principu nema šta izgubiti jer su oni ti koji prodaju ovaj energent“, zaključio je Delalić.

Izvor: Al Jazeera