Balkan na narodnom kazanu

Piše: Ratko Femić

Kad je 19. decembra 2009. godine Srbija ušla na belu šengensku listu dobio sam novinarski zadatak da odem do susedne Mađarske, da vidim šta pazare naši, koliko su im puni prtljažnici, da li se isplati otići do Segedina u kupovinu… I, naravno, poslovni put iskoristim da gepekujem izvesne količine kačkavalja, sočnih mađarskih kobasica, nešto slatkiša i jednu patku. Isplatilo se.

Od tada više nikad ne odoh u takvu nabavku, ali me eto baš 1. januara ove godine pozove prijatelj i predloži sličnu šoping-turu. Išlo bi nas troje, napunili bismo gepek mog karavana (dizelaša male potrošnje), a gorivo bismo podelili. Tako nas poskupljenje goriva, bar za ovaj put, ne bi mnogo koštalo.

Prijatelja je duša zabolela kad je u Srbiji kupio ‘toblerone’ čokoladu za 1,9 evra, a u Mađarskoj za 64 evrocenta.

Umalo da zaboravim da čestitam srećno poskupljenje goriva, gradskog prevoza, osnovnih životnih namirnica, cigareta, IT opreme, rast stope poreza na dodanu vrednost i nezaposlenosti, smanjenja plata svima koji slave u Srbiji, ali i u regionu, jer će se sigurno pronaći u nekoj od pomenutih kategorija.

Od te 2009. godine svašta se promenilo, PDV u Mađarskoj je povećan na 27 odsto, ali opet su mnoge namirnice jeftinije. Prijatelj je već napravio kalkulaciju, kaže – duša ga zabolela kad je, tokom prošle šverc-ture, na benzinskoj stanici u Srbiji kupio “toblerone” čokoladu za 209 dinara (1,9 evra), a u Mađarskoj ih našao za 70 dinara (64 evrocenta).

‘Dugačak kao januar’

U ovakvim uslovima čestitanja Nove godine gube svaki smisao, jer se dobro sećamo da smo se i protekloj godini radovali, a sada bismo što pre da je zaboravimo. Nekako mi se čini da ćemo je se, kako je krenulo, sa setom sećati, jer je izreka “dugačak kao januar” dobila još potpuniji smisao. Zato nam je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić poželeo da imamo što više dece, a prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je uveren da će se boljitak osetiti već krajem 2014. godine. Začas to u Srbiji prođe – tri, četiri plate i stigne Nova godina.

Potrošačima u Srbiji je Nova godina počela povećanjem PDV-a i, zbog toga, poskupljenjem osnovnih životnih namirnica i računara. Prošlogodišnjom poreskom reformom niža stopa PDV-a je umesto osam podignuta na 10 odsto, što će pogurati na gore i cene osnovnih životnih namirnica i usluga. Zbog povećanja akciza u januaru će biti više i cene cigareta, duvana, alkohola, goriva i kafe. S obzirom na konstantno poskupljenje cigareta, Srbija kao da planira da drastično smanji broj pušača pre ulaska u Evropsku uniju. Pušači već u tome vide zaveru i prikrivene nove evropske uslove. “Ne ide da čadimo po evropski zidovi”, objašnjava ilegalni trgovac rezanim duvanom na Mirijevskoj pijaci. I ovi ilegalci, koji se od inspekcije kriju kao narkodileri, nadaju se boljem poslu zbog povećanja akciza. Situacija idealna za cvetanje sive ekonomije.

Srbija kao da planira da drastično smanji broj pušača pre ulaska u EU, a pušači već u tome vide zaveru i prikrivene nove evropske uslove.

Ministar finansija Lazar Krstić, mladi stručnjak sa Jejla, ranije je izjavio da će, zbog povećanja stope PDV-a, potrošačka korpa od 65.000 dinara (oko 600 evra) biti skuplja za 450 dinara (oko četiri evra). A šta je 450 dinara? Ništa, pogotovo za onoga ko sebi može da priušti ovakvu potrošačku korpu, jer je prosečna plata u Srbiji blizu 44.000 dinara (oko 400 evra). Ako bi se otišlo malo dalje od ovih zvaničnih statistika, rezultati bi bilo mnogo sumorniji.  Očekuje se da će povećanje ovih poreskih stopa dati efekat u budžetu na godišnjem nivou od blizu 20 milijardi dinara (otprilike 174 miliona evra). A ko će to da plati, kad je sve više sirotinje? Osiromašeni građani, koji uvek sve plaćaju.

Čini se da za dopunjavanje budžeta podizanjem stope PDV-a i poskupljenjem namirnica ne treba baš biti stručnjak sa Jejla. Međutim, lako je nama u Srbiji, imaćemo čime da se bavimo. Koliko polovinom marta imaćemo izbore, ponovo ćemo čuti slatkorečiva obećanja, ljuljuškati se malo u tim bajkama i novim očekivanjima, a onda ćemo treći put za dve godine da krenemo ispočetka (2012. formirana Vlada, 2013. godine rekonstruisana).

Nije lako ni komšijama

Deda Mraz je počastio i Zagreb novogodišnjim povećanjem PDV-a, te će i Hrvati skuplje plaćati hleb, mleko, lekove, udžbenike, poskupeće ugostiteljske usluge… Stopa rizika od siromaštva u Hrvatskoj je u 2012. godini iznosila 20,5 odsto. Stopa rizika od siromaštva za članice EU-a te godine je iznosila prosečnih 17 odsto, prema podacima Eurostata. Uz Hrvatsku još četiri zemlje EU-a imaju stopu rizika veću od 20 odsto – Bugarska 21,2, Španija 22,2, Rumunija 22,6 i Grčka 23,1 odsto.

Srbija je rekorder po stopi rizika od siromaštva, koja je iznosila 24,6 odsto. Što bi se reklo – lider u regionu. Koliki je broj siromašnih stanovnika Srbije trenutno nema podataka, ali se pretpostavlja da makar svaki deseti građanin živi u apsolutnom siromaštvu, jer ih je još 2010. godine zvanično bilo 9,2 odsto.

Veliki broj građana je navikao da im je bez plate i penzije skoro isto kao i sa njima.

Dok bosanskohercegovačke vlasti najavljuju snažan ekonomski zamah u novoj godini, podaci Svetske banke govore da polovina građana Bosne i Hercegovine živi na granici siromaštva. Plate i penzije stagniraju, a život postaje skuplji. Bosna i Hercegovina je zemlja koja je 18 godina nakon rata siromašnija čak od Palestine i Afganistana. Istovremeno je u Crnoj Gori siromaštvo poraslo za 20 odsto. Desetine hiljada ljudi u regionu žive od samo jednog obroka dnevno iz kazana narodnih kuhinja. Jaka armija gladnih posle ovakvog početka Nove godine može da postane samo jača i brojnija. Konfučije je rekao da je “u zemlji koja ima dobru vlast siromaštvo nešto čega se treba stideti”. Verovatno bi se ovde danas i on stideo, ali veliki broj građana je navikao da im je bez plate i penzije skoro isto kao i sa njima.

Ovde je siromaštvo deo života velikog broja građana, a većina strepi od njega. Oni koji ga podnose i preživljavaju nemaju vremena za stid, a vlast ne da se ne stidi standarda svojih građana, već se i dalje ponosi svojim Potemkinovim selima. Slušajući njih, nema mesta panici. Kako reče Milan Bačević, srpski ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja – Kina je spremna da investira u region “čak 10.000 milijardi evra”. (Kinezi su, istine radi, najavili “samo” 10 milijardi evra.) A do tada – spašavaj se ko može.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera