Bermudski mnogougao krize u Makedoniji

Piše: Risto Popovski

Iscrpljujuća je i mučna politička kriza koja Makedoniju potresa gotovo godinu i po, za građane koji predugo žive u neizvesnosti i zabrinutosti koja raste. Posebno posle radikalizacije protesta, takozvane Šarene revolucije, na šta su nosioci vlasti zapretili da se “nekontrolisano” nezadovoljstvo naroda, koji ih navodno podržava, može opasno preliti, pa i posrednim pretnjama o angažovanju pripadnika armije.

Građane već hronično muči neizvesnost. Svi se pitaju kada će se i kako razrešiti kriza koja se besmisleno vrti u začaranom krugu bez izlaza. Svaki od političkih aktera krize zna šta neće, a o narodu malo ko misli. Isključivi su u stavovima koji su dijametralno suprotni i, zasad, zainaćeno i tvrdo ostaju na svojim pozicijama.

Kriza u Makedoniji počinje da liči na bermudski mnogougao, u kome svako vuče na svoju stranu. Sukob koji se zaoštrava i, sada već sasvim otvoreno, prelama preko Specijalnog tužilaštva, otkriva jedan od glavnih uzroka krize, ali i puteve za njeno prevazilaženje. Specijalno tužilaštvo formirano je da ispita navode iz afere “Prisluškivanje”, koji svedoče o masovnom kriminalu i korupciji u redovima vlasti. Vladajuća struktura, na čelu sa bivšim premijerom Nikolom Gruevskim, gotovo od samog osnivanja blokira rad Specijalnog tužilaštva i nastoji da ukine ovu instituciju.

Jedan od glavnih ciljeva protesta, koji su bojenjem spomenika i institucija prerasli u Šarenu revoluciju, je da brane i odbrane Specijalno tužilaštvo. Počeli su sredinom aprila, posle objavljivanja masovne abolicije predsednika Đorđa Ivanova, kojom su povlašćeni status nekažnjivosti dobili političari i njihovi saradnici, a čije “aktivnosti” Specijalno tužilaštvo istražuje. Građani su odlučni u nameri da zaštite Specijalno tužilaštvo, protesti su postali masovniji, a najavljeno je da će biti i radikalniji.

Otvorene prijetnje

Ničim posebno izazvan, predsednik Ivanov je ovih dana posredno, ali sasvim jasno, upozorio da, kao vrhovni komandant, ima ovlašćenja da upotrebi pripadnike armije. Rekao je da je bio u dilemi da donese takvu meru kako bi sprečio nametnuta strana scenarija za destabilizaciju Makedonije, ali da se odlučio za masovnu aboliciju. Odlukom o aboliciji Ivanov je, umesto da smiri, temeljito produbio krizu.

Izjava Ivanova je shvaćena kao neprikrivena pretnja građanskom protestu i Šarenoj revoluciji. On je to posredno potvrdio posetom i razgovorima sa šefovima policija čiji pripadnici brane spomenike nakaradnog projekta “Skopje 2014” od “huligana i vandala” Šarene revolucije. Ivanov je prvi šef države od osamostaljenja Makedonije koji je oficijelno posetio policiju, koja je u nadležnosti izvršne vlasti.

Ivanov je svojom izjavom u sredu, samo dan posle očekivano neuspešnog glasanja o impičmentu, budući da ima podršku vladajuće VMRO DPMNE, izazvao cunami ogorčenih reakcija političkih partija, nevladinih i građanskih organizacije. Izjava Ivanova ocenjena je kao najsramniji događaj od osamostaljenja Makedonije, a zatražena je njegova ostavka. Bilo je i grubih, pa i vulgarnih, ocena koje se svode na njegovu nekompetentnost, pa i neuračunjivost.

Armijski vrh se, očekivano, nije oglasio povodom ove izjave. Samo je vladajuća VMRO DPMNE podržala Ivanova, ocenjujući njegovu izjavu kao državničku i primerenu aktuelnoj situaciji. Ivanov je svojom izjavom “nadgradio” stavove koje je pre desetak dana izneo lider vladajuće VMRO DPMNE Nikola Gruevski na proslavi 26. godišnice od osnivanja partije. “Nadgradnja i preporod” su, uz “dela i ostvarenja”, osnovni postulati populističke propagande vladajuće partije.

Gruevski je upozorio da građani koji ne podržavaju opoziciju i “sorosoidne” nevladine organizacije, a to je “ogromna većina”, gube strpljenje i da neće moći više da situaciju drži pod kontrolom. Ukazujući da je naklonjen da se problemi rešavaju dijalogom, Gruevski je preteći upozorio da u jednom trenutku može narodu “da dođe preko glave i da uđemo u novu fazu koja neće biti dobra za zemlju, a najmanje za one koji glume revolucionare za debele pare i tuđe interese”.

Izjave Gruevskog i Ivanova, koje se smišljeno nadopunjuju, neprikivene su pretnje Šarenoj revoluciji i učesnicima protesta. One su reakcija i odgovor na proteste koji postaju radikalniji i masovniji i čiji su učesnici čvrsto rešeni da odbrane Specijalno tužilaštvo od koordiniranih i oštrih napada vladajuće strukture.

Anatema na tužilaštvo

Najnoviji u nizu napada je ocena Ivanova da je Specijalno tužilaštvo “instrument ucene”, koje radi po nalogu opozicionog Socijaldemokratog saveza Makedonije. Specijalno tužilaštvo je politička tvorevina, koja je, umesto da bude instrument pravde, postala instrument ucena, izjavio je u sredu (22. juna) Ivanov, navodeći da ova institucija vodi istrage samo protiv članova vladajuće VMRO DPMNE.

Ivanov, u izjavi kojom je ponovo pokušao, naravno neuspešno, da odbrani i opravda sramnu odluku kojom je pomilovao 56 lica, među kojima su bili i vidni članovi vladajuće partije, tvrdi da masovnom abolicijom, koju je kasnije morao da povuče, nije narušio sistem pravne državu. Jednako nesuvisla je i njegova ocena da odluka o aboliciji nije bila povod za proteste, već da su oni bili ranije planirani.

Ova izjava Ivanova je još jedna “nadgradnja” stavova Gruevskog, koji smatra da je Specijalno tužilaštvo, čije je rukovodstvo politički motivisano, postalo koalicioni partner opozicionih socijaldemokrata i zajedno vrše pritisak na sudstvo. Gruevski je, na proslavi godišnjice partije, rekao da Tužilaštvo otvara prazne istrage bez dokaza samo da bi javno kompromitovalo političare.

Gruevski ima i snažan ličan motiv da bude ljut na Specijalno tužilaštvo, budući da je na njegov predlog, početkom ovog meseca, bio pozvan da se pojavi pred sudom. Povod je istraga o rušenju stambenog kompleksa Kosmos, pod kodnim imenom TNT. Snimci prisluškivanja svedoče da je Gruevski davao sugestije o rušenju objekta koji je gradio lider jedne od manjih partija koja je napustila njegovu koaliciju. Šta je sve Gruevski rekao o Specijalnom tužilaštvu i opoziciji po izlasku iz suda nije teško pretpostaviti.

Međunarodna podrška

Gotovo da nema političara u regionu koji se ne povezuje sa kriminalom i korupcijom, ali malo ko od njih stigne do suda, makar i formalno, kao što se to dogodilo Gruevskom, koji je gotovo deset godina bio premijer. Posle ove, političko sudske “avanture” Gruevskog, mnogo su jasniji motivi ogorčenih napada vladajuće partije na Specijalno tužilaštvo, koje je i pod stalnom pretnjom da bude ukinuto.

Ustavni sud, koji je pod kontrolom vladajuće partije, prihvatio je inicijativu za preispitivanje ustavnosti odluke o formiranju Specijalnog tužilaštva, ali o tome već mesecima ne odlučuje. Inicijativa koja je potekla iz krugova bliskih vladajućoj partiji traži ukidanje Specijalnog tužilaštva.

Jedan od glavnih razloga što Specijalno tužilaštvo do sada nije ukinuto je snažna i nepodeljena međunarodna podrška. Posrednici u rešavanju krize u Makedoniji, Evropska unija i SAD, kategorično i snažno podržavaju Specijalno tužilaštvo. Njihovi predstavnici u svakoj izjavi insistiraju da se Specijalnom tužilaštvu mora omogući nesmetani rad.

Specijalno tužilaštvo formirano je Dogovorima iz Pržina, koje su potpisale lideri četiri najuticajnije parlamentarne partije. Međunarodni posrednici insistiraju da lideri nastave odavno prekinute pregovore na osnovama Dogovora iz Pržina, čije je sprovođenje blokirano gotovo od samog potpisivanja. Ažuriranje biračkog spiska, odstranjivanje pritiska na zaposlene u administraciji i na medije su, prema Dogovoru, tri osnovna uslova za kredibilne izbore, ali nisu sprovedeni i zbog toga su izbori dva puta odlagani.

Međunarodni posrednici – EU, SAD i Nemačka – očigledno zabrinuti najnovijim razvojem događaja, najavljuju novu rundu posredovanja, pritisaka, ne bi li se konačno našao put za izlazak iz krize u Makedoniji koja predugo traje. Početkom jula najavljena je nova poseta pomoćnice američkog državnog sekretara Viktorije Nuland, a očekuje se da svoju misiju nastavi specijalni posrednik Nemačke, ambasador Johanes Hajndl.

Izbori u novembru?

Koliko će ova nova runda posredovanja doprineti da Makedonija barem počne da se kreće ka izlasku iz krize teško je reći, imajući u vidu prethodne brojne neuspehe, a, pre svega, dijametralno suprotstavljene stavove političkih aktera. Opozicija, sa kojom su u velikoj meri saglasni i strani posrednici, tvrdi da nisu, ni izdaleka, ispunjenjeni uslovi za kredibilne izbore. Sasvim je suprotan stav vladajuće partije Gruevskog, koja optužuje opoziciju da beži od izbora u strahu od katastrofalnog poraza.

Manje opozicione partije, koje se zalažu da Makedonija bude jedna izborna jedinica, jer sadašnja podela favorizuje velike partije, traže da budu uključene u pregovore o izlasku iz krize. Isti status traže i uticajnije nevladine organizacije i predstavnici Šarene revolucije, čiji su glavni zahtevi ostavka predsednika Ivanova i formiranje prelazne vlade, koji bi pripremila uslove za fer i demokratske izbore.

Stavovi političkih aktera za izlazak iz krize su različiti i teško da mogu da se usaglase do 6. novembra i uz snažan pritisak stranih posrednika. Izbore u novembru najavio je lider opozicionih socijaldemokrata Zoran Zaev, navodeći da će njegova partija do tada biti spremna. Vladajuća VMRO DPMNE je saopštila da je uvek spremna na izbore. Niko, naravno, ne pominje uslove da izbori budu kredibilni.

Eventualni novembarski izbori, posle dva odlaganja, bili bi “treća sreća”. Građani Makedonije, koji već dugo žive u uslovima krize i bez izlaza, а dobro poznaju svoje političke “elite”, sa vidnom rezervom gledaju i na ovu najavu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera