BiH potreban novi Ustav na putu ka EU

Bosni i Hercegovini treba novi Ustav, koji podrazumijeva provođenje presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Sejdić-Finci, poručuju predstavnici Evropske unije i pravni eksperti.

Neprovođenje presude, koja omogućava pripadnicima manjina da budu birani na najviše funkcije, kamen je spoticanja na putu BiH ka Evropskoj uniji, ali kako je iz Sarajeva izvijestio reporter Al Jazeere Boris Gagić, novac iz evropskih fondova i dalje stiže u BiH.

Profesor pravnih nauka Edin Šarčević kazao je za Al Jazeeru da manjine prvenstveno moraju biti zastupljene u državnom parlamentu, u koji, kako je rekao, ne smiju biti birani samo Srbi iz bh. entiteta Republike Srpske ili Hrvati i Bošnjaci iz  Federacije BiH.

„Ukoliko hoćemo zaštiti konstitutivne narode i nekonstitutivne narode, onda moramo pronaći mehanizme da se iz svakog entiteta, federalne jedinice, na ravnopravan način biraju predstavnici konstitutivnih i nekonstitutivnih naroda“, rekao je on.

Kakve bi političke odluke mogle biti donesene u BiH do 2025. godine bila je tema studije njemačke fondacije Friedrich Ebert.
„Status kvo, funkcionalna centralizovana članica Evropske Unije ili raspad Bosne i Hercegovine, neki su scenariji do kojih je došlo 20 intelektualaca iz zemlje“, kazao je Gagić.

‘Provokativniji pristup’

Direktor fondacije Paul Pasch vjeruje da se iz ovog kritičkog razmišljanja mogu izvući pouke.

„Možda je malo provokativniji pristup potreban da prodrma politički establishment i sa ovim scenarijem razvoja događaja, moguće je prikazati posljedice akcije ili nečinjenja političkih lidera“, kazao je Pasch.

Evropska komisija poručuje da politički lideri moraju dogovoriti ustavne promjene kojima bi se provela presuda Sejdić-Finci.

„Nema razloga sumnjati da dobrom političkom voljom i dobrim postupcima institucija, Bosna i Hercegovina može ići dalje ka statusu zemlje kandidata [za pristup EU]“, kazao je portparol Evropske delegacije u BiH Andy McGuffie.

Dok ne dođe do statusa kandidata, Bosna i Hercegovina koristi instrumente za pretpristupnu pomoć iz Brisela.

U periodu 2007-2013, Bosni i Hercegovini iz IPA fondova raspoređeno je 626 miliona eura pomoći, a iskorišteno je blizu 50 posto odobrenih sredstava.

Zara Halilović iz Direkcije za evropske integracije kazala je da je Direkcija zadovoljna sredstvima, s obzirom na unutrašnju strukturu države.

„Nažalost, imamo sve veći trend neslaganja unutar Bosne i Hercegovine o izradi pojedinih dokumenata, što znači-  tender se objavi u zadnjem mogućem roku, ili se ne objavi, jer nema usaglašenosti unutar BiH“.

Izvor: Al Jazeera