Borba protiv ilegalnih kladionica

Piše: Harun Cero

Borba protiv kladioničarske prevare predstavlja izazov za države regije.

Po navodima Porezne uprave Federacije BiH, u oktobru je u ovom entitetu BiH dug kladionica iznosio više od 12,5 miliona eura, dok je državni budžet Srbije oštećen za najmanje 90 miliona eura godišnje zbog rada nelegalnih kockarnica i kladionica i neplaćanja obaveza prema državi.

Adisa Hamzić, portparolka Porezne uprave FBiH, Al Jazeeri je kazala da nadležni ulažu velike napore u borbi protiv ovog problema.

“Radnicima se ne plaćaju doprinosi za  invalidsko, penzijsko, zdravstveno  osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ove cifre što sam vam navela nisu za zanemariti, jer one nanose veliku štetu federalnom budžetu, a od neplaćanja poreskih obaveza kladionice profitiraju“, kazala je Hamzić.

„Najveći dugovanja  imaju Intersport d.o.o Mostar i Derby Bet Shop d.o.o Mostar. Porezna uprava FBiH obavijestila je tužilaštvo zbog sumnje da je u ovim kladionicama počinjeno krivično djelo, a poslovnice ovih kladionica su zatvorene.

Pored ovih kladionica vodi se postupak protiv ‘DERBY BET SHOP’ d.o.o. Mostar i ‘REMI’ Sportske kladionice d.o.o. Tuzla.  U ovim kladionicama vršimo provođenje postupka prinudne naplate, odnosno blokirani su im transakcijski računi, izvršen je popis i zapljena imovine koja se prodaje putem javne prodaje“, ističe Hamzić.

 Dodala je da su za neke kompanije već provedeni postupci prinudne naplate, uključujući „INTERSPORT“ d.o.o.

„ Dug prema državi je smanjen u odnosu na prošlu godinu, za ca. 3,4 miliona maraka, ali to nije nikakva isprika i mi ćemo svoje aktivnosti nastaviti da se ovaj problem u potpunosti eliminiše“, zaključila je Hamzić.

Mirjana Aćimović, predsjednica Udruženja priređivača igara na sreću JAKTA i predsjednica i šefica Komiteta za odgovorno priređivanje igara na sreću evropske Federacije EUROMAT,  tvrdi da je najbolji način borbe protiv sivog i crnog tržišta u igrama na sreću stručna i principijelna primjena zakona, koja je nemoguća bez saradnje nadležnih ministarstva u konstantnom dijalogu sa reprezenativnim sektorima industrije.

„Svaka država itekako ima mehanizme za naplatu poreskih dugovanja, ali bez jasnih zakonskih akata i odlučnosti da se oni sprovode, kocka i svi vidovi priređivanja igara na sreću ostaju u domenu sivog tržišta. JAKTA je u proteklih pet godina organizovala sedam međunarodnih stručnih skupova gde su evropski i svetski eksperti iznosili predavanja koja se tiču oporezivanja i unapređenja igara na sreću. Jedinstveni zaključak, kada su ex- jugoslovenske države u pitanju je, može se reći,  volja političara da se principijelno bave ovom delatnošću“, tvrdi Aćimović.

Interesi pojedinih grupacija

U suprotnom se tržište može oblikovati prema intresima pojednih grupacija.

„Dug i odgovornost svake države ponaosob prema svojim građanima se ne odnosi samo na nenaplaćene prihode koji imaju svoju budžetsku namenu. Država je odgovorna da sistemskim zakonima i njihovom primenom omogući fer, bezbedne i poštene igre na sreću po tehničkim standardima koji su usvojeni odavno u celoj međunarodnoj zajednici, koja uključuje zemlje EU-a i ostalog dela sveta.

U ovom delu Balkana, nažalost ne postoji relevatan materijal koji bi naučno i egzaktno osvetlio problematiku kockanja kao i svih njenih pozitivnih i negativnih posledica na celopkupnu ekonomiju i društvo“, istakla je Aćimović.

Kazala da je je suštinski problem što nisu definisani uslovi po kojima funkcionišu kladionice.

„Studije koje su izrađene, nažalost  nisu osnova za izradu i primenu zakona. Problem je mnogo složeniji i sama suština je stav društva i njegovih institucija da kada već dozvoljava kocku, jasno definiše pod kojim uslovima to radi.

U suprotnom, u doba ekonomske krize, nemaštine i velikog siromaštva, građani, maloletnici i ranjive grupe su izložene kocki putem visoke tehnologije, reklamnih kampanja koje nemaju zakonske odrednice, pa same države dozvoljavaju kapitalu koji stoji iza kockarskih kompanija da razne vidove kockanja nude kao rešenje problema“, smatra ona.

Zakonski okvir

„Države ili dozvoljavaju kocku ili je zabranjuju. Kada je kocka dozvoljena, zakoni definišu pod kojim uslovima se kocka može odvijati. Sve bivše jugoslovenske republike, osim Slovenije i Hrvatske, koje su veoma odgovorno pristupile regulisanju kocke po EU standardima, nažalost do dan danas bore sa ogromnim kapitalom koji se generiše iz nejasnih zakonskih okvira i koji, kao takav, diktira uslove koji mu omogućavaju veći profit.

Nismo sigurni da će usaglašavanje sa EU normama i direktivama poput četvrte direktive o sprečavanju pranja novca ili preporukama o zaštiti potrošača dozvoliti da ova oblast ostane jos dugo u sferama gde je moguće priređivati igre na sreću i ne plaćati poreze i licence“, rekla je ona.

Dodala je da se pravi prihodi, koji se oporezuju u Srbiji, ne mogu kontrolisati.

„Bez kontrole koja je predviđena Zakonom o igrama na sreću iz 2011 (R. Srbija), a koja uključuje elektronski nadzor, pravi prihodi koji se oporezuju u Republici Srbiji ne mogu biti iskontrolisani. Koliki je iznos neuplaćenog poreza je nemoguće utvrditi. Takođe, bez primene međunarodnih standarda koji se tiču opreme za igre na sreću, neće biti moguće adekvatno kontrolisati prihode od igara na sreću“, zaključila je ona.

Izvor: Al Jazeera