Direktor GRAS-a: Kaznićemo revizore koji napastvuju turiste

Građani Sarajeva svakodnevno putem društvenih mreža izražavaju svoje nezadovoljstvo javnim gradskim prevozom. Posebno se to odnosi na ponašanje kontrolora koji se čak dovode u vezu s pljačkanjem turista čime se šalje jako loša slika grada u svijet.

O ovom, ali i o drugim problemima GRAS-a te o konkretnim rješenjima razgovarali smo s direktorom Avdom Vatrićem.

• U medijima i na društvenim mrežama gotovo svakodnevno nailazimo na pritužbe na kontrolore i GRAS, generalno. Kontrolori se optužuju čak i za pljačkanje turista. Šta Vi znate o tome?

– Ja, generalno, mogu reći da su u 99% slučajeva građani krivi. Mislim da su revizori potpuno u pravu. Situaciju o kojoj ste pisali vi na Al Jazeeri – smatram to zloupotrebom položaja naših revizora. Smatram da je nepodnošljivo takvo ponašanje prema turistima i da se na neki način to mora sankcionisati. Ja sam zbog toga održao sastanak sa šefom revizora i sa glavnim kontrolorima. Skrenuo sam pažnju na to da moraju voditi računa i imati nastup dostojan civilizacije prema tim ljudima, da moraju s pijetetom prilaziti njima i da moraju imati daleko više vremena za njih. S te strane, ja se nadam da će biti ovih slučajeva manje. Ja bih volio da ih nikako ne bude, odnosno da turisti budu zadovoljni uslugama i da ponesu lijepe uspomene iz Sarajeva.

Generalno govoreći, naši ljudi u Sarajevu nemaju naviku da kupuju karte. Imamo mi dosta problema, ali se nadamo da ćemo preko ovih službi da što više iščistimo taj sistem i da bude što manje konflikata između putnika i revizora. Ja svaki dan analiziram rezultate revizora na terenu i ukoliko imaju slabiji rad, imamo slabiju naplatu.

Ja molim građane da uoče i prijave revizore koji imaju nepropisno ponašanje. Oni imaju svoje brojeve na odijelima. Neka zabilježe vrijeme i vozilo u kojem se to dešavalo, a mi ćemo poduzeti sve mjere da revizora dovedemo na disciplinsku odgovornost tako da pokažemo i njemu i građanima da je takvo ponašanje neprihvatljivo.

• Može li direktor GRAS-a uvesti red među zaposlenicima. Imate li neke konkretne rezultate?

– Mi posmatramo njihov rad i imamo izvještaje. Ja do sada nisam imao nekih velikih pritužbi građana. Ovaj njihov događaj s turistima o kojem ste pisali me naročito potresao. Mi pokušavamo gradski saobraćaj napraviti bliži građanima Sarajeva. Svi imaju istu garderobu. Ukoliko budemo imali više sredstava to ćemo uraditi i s vozačima tako da budu prepoznatljivi kod građana i da daju sliku koja dolikuje renomeu ovog grada. Mi posmatramo te ljude i bilježimo rezultate.

• Tačno je da se veliki broj građana vozi bez karti, to niko ne spori, ali slažete li se da taj problem ne treba rješavati preko leđa turista?

– Tako je. To je kategorija ljudi koju mi moramo potpuno zaštititi ovdje. Taj revizor koji ima dodir s turistima, on tu ne predstavlja tu samo firmu, predstavlja i grad Sarajevo i Bosnu i Hercegovinu. Ti turisti moraju ponijeti lijepe uspomene iz Sarajeva kako bi došli i drugi turisti – da jednostavno vide da smo mi civilizirani ljudi. Neprihvatljivo je ponašanje prema turistima i to ćemo u svakom slučaju sankcionisati.

A prema domaćim ljudima koji zloupotrebljavaju položaje – mi svakodnevno imamo prijave, te prijave idu inspekciji, a oni dalje prosljeđuju u svoje organe odlučivanja i vjerovatno dolazi do plaćanja kazni.

• Nisu revizori GRAS-ov jedini problem. Postoji problem i nefunkcionalnih linija, npr. Lužansko polje, Vraca, i dr. Zavedene su da postoje, ali ne funkcionišu. Šta je rješenje za to?

– Gradski saobraćaj funkcioniše na četiri linije prevoza: tramvajsku, trolejbusku, autobusku i minibusku. Mi nudimo kompletnu uslugu na području Kantona Sarajevo. Ja mogu da kažem da tramvajski i trolejbuski saobraćaj funkcionišu dosta dobro, dosta je uređen taj sistem. Mi imamo dovoljno vozila da možemo pokriti sve linije u gradu. Međutim, problem je kod autobuskog i minibuskog saobraćaja. Mi smo s donacijom 15 autobusa iz Turske zaokružili taj broj, tako da možemo davati tu uslugu na autobuskom prevozu. Ostaje nam problem kod minibuskog saobraćaja jer nemamo dovoljan broj vozila. To se uglavnom radi u padinskim dijelovima grada i mi ne možemo pružiti kvalitetnu uslugu. Ispaštaju naši putnici koji čekaju vozila, a ta vozila ne dođu.

Ministarstvo saobraćaja 2016. godine raspisuje tender, međutim tender se na neki način obara, ne prolazi. Tako da smo mi iz gradskog saobrćaja pokrenuli tender prije dva dana za nabavku minibusa. Ja se nadam, ako uspije ovaj tender, da ćemo uspjeti da obezbijedimo i minubuski saobraćaj.

Mislim da su građani opravdani nezadovoljni na stanje minibuske linije i djelomično na autobuske linije i tu moramo napraviti iskorak. U suprotnom, građani će se okrenuti alternativnim prevoznicima.

• GRAS samo po osnovu PDV-a duguje 22 miliona KM dok je ukupni dug veći od 200 miliona KM. Godinama predstavnici GRAS-a spominju i višak radnika, a preduzeće svake godine posluje u minusu. Gdje je izlaz iz ove situacije? Šta ste učinili u svom novom/starom mandatu?

– Izlaz postoji. Kako kaže Dan Brown u svojoj knjizi: „Ako tražiš – naći ćeš.“  Ako budemo svi zajedno radili i tražili rješenja, mi ćemo ih pronaći. Glavni problem preduzeća je neadekvatna tarifna politika. Mislim na 35 hiljada penzionera koji se voze za 14 KM, a karta u zoni A košta 53 KM i tih 39 KM nama niko ne pokriva. To se dešava i kod đaka, studenata, nezaposlenih, itd. Te socijalne kategorije čine 65% ukupnog broja putnika. Preduzeće je poslije rata, kada j bio veći stepen kupovine radničkih karata, moglo to da podnese. Međutim, u ovom momentu ne možemo. Mi smo pisali Vladi Kantona Sarajevo da se izmijeni tarifna politika i oni su rekli da će to razmotriti. Mi pri ovim uslovima generišemo mjesečni gubitak od oko 800 hiljada KM što je, na neki način, neprihvatljivo i ne možemo opstati.

S druge strane, problemi koji nisu finansijski jest problem zaposlenika. Imamo dosta staru strukturu. Prosjek starosti je 54 godine.

• Da li onda vrijedi držati te ljude ako oni predstavljaju višak, ako su trošak za preduzeće?

– Mi nemamo viška zaposlenika. Mi smo od 2010. godine imali 2100 zaposlenika, sad imamo 1370. Taj broj se drastično smanjio. Njihova starosna struktura nije najbolja. Mislim na proizvodnu strukturu koja daje efekat, koja pridonosi dobitku firme. Tu imamo veći broj ljudi koji ne rade adekvatne poslove. Imamo oko 200 invalida koji bi trebali po zapadnim standardima biti prihvaćeni u neke društvene organizacije koje bi se brinule o njima, a mi bismo trebali primati zdrave ljude.

• Podgorica je, također, imala velikih problema s gradskim prevozom. Grad je potom dodijelio i rentabilne i nerentabilne linije privatnicima Miniću i Alivodiću i tako su riješili dugogodišnji problem. Da li je privatizacija ili barem ovakav model kao u Podgorici rješenje za GRAS?

– Mislim da su moguća dva rješenja, tj. da se odvoje autobuski i minibuski saobraćaj od tramvajskog i trolejbuskog. Autobuski i minubuski bi mogli biti u vidu javno-privatnog partnerstva, da se izdaju pod koncesiju i sl. Što se tiče drugog dijela, mislim da to nije moguće. Niko nema infrastrukturu koja bi bila potrebna da bi neko razvijao te vidove prevoza. Imamo i primjer Beograda. Oni su uveli dosta prevoznika, pa su se opet vratili na stari sistem. Ukoliko Vlada želi da ima utjecaj na politiku tih preduzeća, mislim na to da kroz svoja davanja pomaže socijalnim kategorijama, ona mora imati „svoju firmu“ i mora imati utjecaj kroz upravljačke strukture. Tu prevashodno mislim na subvencije za đake, studente, penzionere itd. Ukoliko se to ne želi, onda je to moguće samo kroz odvajanje tramvajskog i trolejbuskog saobraćaja i s druge strane autobuskog i minibuskog.

Izvor: Al Jazeera