Djevojčica Gala Savić: Samo da me ne maltretiraju u školi

Piše: Kristijan Takač

“Ne tražim da mi budu drugovi, samo da me ne maltretiraju i da budu korektni prema meni, kao što sam ja prema njima” – ovom porukom se Gala Savić, jedanaestogodišnja devojčica iz Subotice, obolela od neizlečive kožne bolesti bulozne epidermolize, obraća svojim vršnjacima u odeljenju, učenicima Osnovne škole “Ivan Goran Kovačić”, tačnije pojedincima koji su želeli da – napusti školu!

Peticijom protiv drugarice

Zbog velike osetljivosti, deca koja boluju od ove bolesti, poznata su kao “deca leptiri” jer oštećenja na koži nastaju čak i pri slabom dodiru ili pritisku! 

Osim što se od rođenja suočava sa brojnim problemima prouzrokovanim neizlečivom bolešću, malu Galu “trn” je dočekao i tamo gde ga je najmanje očekivala – u školi, u petom razredu, u odeljenju koje pohađa.

“Kada je počeo peti razred, situacija je bivala sve gora. Problem je nastao zbog selidbe iz učionice u učionicu. Za Galu je to komplikovano, jer je njeno kretanje otežano, a pojedini kabineti se nalaze na spratu škole. Ako bi se slučajno desilo da padne, bila bi životno ugrožena. Tražila sam da odeljenje ostane u učionici koja je blizu ulaza i toaleta. To nije hir. Stepenice su strme i glatke, kada je vlažno klizave su, opasne i za zdravu decu, a ne za dete koje je u zavojima, čija pokretljivost je otežana. Njena jedna noga je kraća, kukovi slabi, a stopalo deformisano. Rukovodstvo škole je prihvatilo moj predlog, ali je to izazvalo negativne reakcije kod nekoliko devojčica, kojima je bilo interesantno da se svaki čas sele. Gala je postepeno izopštena. Nisu joj radili ružne stvari, nisu je gurali, ali su pokazivali konstantan pasivni otpor prema njoj. Deo devojčica ju je ignorisao, zamerajući u isto vreme onim devojčicama koje su se družile sa njom. Kada je dobila poruku u kojoj je mole da više ne dolazi u školu, ragovala sam burnije. Rekla sam da znam za postojanje peticije kojom od početka školske godine žele da je izbace iz škole. Postojala je “lista za odstrel” sa imenima nekoliko dece koje žele da izbace. Devojčice su umislile da mogu da kroje razred po svom ukusu”, objašnjava Galina majka Đorđija Aksentijević.

Po njenim rečima, Gala je zbog toga izgubila poverenje, ne samo u drugare, već i u školu. Želja majke nije bila da podigne medijsku prašinu. Nije se obraćala institucijama ili medijima, napisala je status na Fejsbuku. Šta se desilo?

Da je škola adekvatno postupila u slučaju učenice Gale Savić, slaže se i pokrajinski sekretar za obrazovanje Mihalj Njilaš.

Prilikom susreta sa direktorom, upriličenim kako bi se upoznao sa okolnostima slučaja, Njilaš je pohvalio reagovanje nadležnih, te radioničarski rad koji je organizovan za đake:

“Nažalost, do pojedinačnih slučajeva neadekvatnog ponašanja i nedostatka empatije je došlo i tu je sada neophodno ‘gasiti požar’. Bitno je da su preduzete i određene disciplinske mere za dalji ishod. Sada je neophodno aktivno raditi u tom odeljenju, uključiti i roditelje i mislim da će se situacija rešiti”. 

Možda se upravo u toj reči – roditelji, krije srž problema, ali i njegovog rešenja. Na neophodnost saradnje sa roditeljima, ukazao je i direktor škole, nazivajući je ključnim faktorom.

Pokrajinski sekretar, sa druge strane, izjavio je da se iz ovog slučaja moraju izvući pouke, te će na predstojećem konkursu prioritet imati projekti obrazovnih ustanova i civilnih organizacija vezani za – vršnjačko nasilje.

Izvor: Al Jazeera