Dvostruka kazna za Kosovare: Živjeti u izolaciji

Građani Kosova su i dalje jedini u Evropi koji žive u potpunoj izolaciji ili karantinu, jer Evropska unija ne odobrava viznu liberalizaciju, postavljajući neke uslove koje nije imala nijedna druga država.

Kako je živeti u izolaciji bez prava slobodnog kretanja po evropskim zemljama u 21. veku. I, koliko je teško dobiti šengensku vizu u nekim od ambasada EU-a u Prištini, gde se stvaraju dugačke kolone i doživljava se najveće poniženje – to znaju samo građani Kosova svih nacionalnosti. Jer, oni su jedini u Evropi koji ne uživaju to pravo i nakon tri godine od usvajanja preporuke Evropskog parlamenta o viznoj liberalizaciji. A u međuvremenu viznu liberalizaciju su dobile zemlje koje su daleko problematičnije, kao što su Ukrajina, Gruzija, Moldavija… Zbog toga se Kosovari i osećaju kao građani drugog reda, bez osnovnog ljudskog prava na slobodno kretanje, kao najveće vrednosti demokratske Evrope.

Mada je dijalog o viznoj liberalizaciji između Kosova i EU-a počeo još 2010. godine, a u maju 2016.. godine Evropska komisija predložila je ukidanje viza za držvljane Kosova, ali tek kad se ispune dva ostala kriterija: ratifikacija demarkacije granice sa Crnom Gorom i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Prvi uslov je Kosovo ispunilo februara ove godine, nakon skoro tri godine natezanja u Skupštini, kada je došlo do nasilja između vlasti i opozicije, koja se protivila ratifikaciji, uz argument da Kosovo gubi oko 8.000 hektara teritorije.

‘Neće biti brze liberalizacije’

Aktuelni premijer Ramuš Haradinaj i njegova stranka, koji su bili najveći protivnici demarkacije granice, sada su to podržali, uz konstataciju da novi sporazum između predsednika Kosova i Crne Gore, Hašima Tačija i Filipa Vujanovića, omogućava korekciju granične linije ukoliko komisije ustanove da je bilo grešaka. Međutim, EU sada postavlja drugi, rigorozniji uslov Kosovu – pojačanje borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala uz opipljive dokaze, a to znači hapšenje “glavnih riba” u vrhu vlasti, ili imaju njen blagoslov.

Mada je EU čvrsta u stavu da nema vizne liberalizacije, kosovski političari i dalje ponavljaju “da nas od odluke o liberalizaciji dele nedelje”, kao što je izjavio u Sofiji premijer Haradinaj, ili drugi članovi Vlade. Ali, na takve izjave građani Kosova su oguglali i više ne veruju, pogotovo kad njih demantuju izjave evropskih zvaničnika. O ta dva kriterija bilo je reči i tokom razgovora predsednika Kosova Tačija i nemačke kancelarke Angele Merkel u prvoj polovini maja, koja je rekla da se “moraju ispuniti svi uslovi”.

I potpredsednik Evropskog parlamenta Ranier Wieland, tokom posete Kosovu sredinom maja, rekao je da ne može dati nijedan konkretan datum, ili da reći da će biti brzo vizna liberalizacija za građane Kosova. “EP insistira da se ispune uslovi i preporučujem svim političarima da ne daju obećanja da će se liberalizacija desiti veoma brzo”, kazao je on.

Poznavaoci političkih prilika i evropskih integracija kažu da je vizna liberalizacija u rukama pet zemalja EU-a koje još nisu priznale nezavisnost Kosova: Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar. Oni procenjuju da se liberalizacija neće dogoditi tako brzo, bez obzira na odluku Evropske komisije, budući da svaka država članica treba da da pristanak o viznoj liberalizaciju za Kosovare. Sa druge strane, Kosovo sa ovakvom političkom klasom, smatraju politički analitičari, teško da može dobiti viznu liberalizaciju. Građani pod hitno treba da promene “politički sud” da su bez udaljavanja ove političke klase i dolaska nove šanse su male, ili nikakve da se ide napred kada su u pitanju evropske integracije.

Lašnim pasošima do Evrope

Mnogi građani Kosova nikad nisu imali mogućnost da putuju u neku zemlju EU-a, bez obzira na to da mnoge kosovske porodice imaju članove svojih porodica koji rade i žive u tim zemljama. Tu mogućnost nemaju ni studenti, koji su željni da upoznaju evropske države, gradove, ljude, kulture… uopšte sistem vrednosti. A da ne pričamo o preduzetnicima sa Kosova, koji, zbog oštrog režima dobijanja viza, gube poslovne veze i partnere u evropskim zemljama i prinuđeni su da svoje firme izmeste sa Kosova u neku od susednih država, pre svega u Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru.

Jedino problem sa slobodnim kretanjem nemaju predstavnici vlasti i njihove porodice, jer svi oni ili imaju diplomatske pasoše, ili vize dobijaju preko veza. Zbog ovakve situacije mnogi građani Kosova su prinuđeni da krenu put evrope ilegalnim kanalima, plaćajući velike sume novca osobama koje se bave krijumčarenjem ljudi. Neki drugi plaćaju skupo srpske pasoše čak i do 10.000 evra, a puno Kosovara aplicira za državljanstvo Srbije kako bi mogli dobiti lične karte i pasoše, i to u opštinama Gračanica i Novo Brdo (na Kosovu), u kojima funkcionišu ilegalna srpska administracija i zakoni Srbije. Mada državljani Kosova sa tim srpskim pasošima, koje izdaje “Koordinaciono telo za Kosovo i Methohiju”, nemaju pravo ulaska u Šengen zonu bez odgovarajuće vize.

Od 2010. do kraja 2017. godine građani Kosova su potrošili oko 30 miliona evra samo na podnošenje zahteva za dobijanje Šengen viza, ne računajući druge troškove oko kompletiranja dokumentacije. Tokom tog perioda podnošeno je preko 600.000 aplikacija, od kojih od odbijeno oko 150.000. Ovde treba spomenuti i masovnu migraciju građana Kosova (uglavnom Albanaca) krajem 2014. i početkom 2015. godine, kojih je, prema nekim nezvaničnim podacima, Kosovo napustilo između 80 i 100.000. Iz zemalja Šengena, pre svega iz Nemačke, vraćeno je oko 8.000 i još nekoliko hiljada iz drugih zemalja.

Ta cifra je ogromna jer su ti ljudi plaćali razne usluge mafijaškim grupama za prelaz preko srpsko-mađarske granice (cena se kretala od 300 do 3.000 evra po osobi), ili za kupovinu pasoša (Srbije, Makedonije, Crne Gore i Bugarske, do 5.000 evra po osobi), ili osiguranje viza preko kriminalnih grupa ili ljudi iz ambasada na Kosovu (za jednu vizu je plaćeno od 2.000 do 10.000 evra). Prema izjavama pojedinaca i čitavih porodica, sredstva su obezbedili prodajom dela imovine, stoke, poljoprivrednih mašina ili automobila.

Obećanja duga osam godina

Predstavnici civilnog društva kažu da odgovornost za trošenje tolikog novca za proteklih osam godina građana Kosova snosi politička klasa. “Od 2010. godine bilo je obećanja o viznoj liberalizaciji, naročito od strane tadašnjeg predsednika Demokratske partije Kosova i premijera Tačija, ali to nije postignuto ni za osam godina. Ne može se reći da je krivac neko drugi osim kosovske strane, koja nije uspela da izvrši zatražene reforme i ispuni tražene uslove od EU-a”, kažu u civilnom sektoru.

Gde se mladi Kosova slobodno kreću? Jedina šansa je odlazak u Albaniju, Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru, Tursku. Kako se misli da mladi Kosovari upoznaju Evropu i njene vrednosti kad im je oduzeto jedno od osnovnih ljudskih prava – sloboda kretanja? Oni su izolovani i žive u getu, kako zbog svojih lidera, tako zahvaljujući i državama EU-a, koje ne mare što su ceo narod Kosova izolovali kao nekada istočnoevropske države u doba komunizma. Građani Kosova su, stiče se utisak, građani drugog reda.

Na Kosovu dobro žive samo vlastodršci, njihove porodice, mafijaši, kriminalci i tajkuni. Građani Kosova ne vide perspektivu, izgubili su poverenje. Politička kasta, uz vašu pomoć, već 15 godina ubija nadu za boljim i srećnijim životom. Na Kosovu dobro žive samo vlastodršci, njihove porodice, mafijaši, kriminalci i tajkuni koji, paradoksalno, imaju i diplomatske vize – pasoše, koje koriste i za prenošenje na sigurno novac ukraden od naroda Kosova.

U ovakvim emigracijama učestvuje i mafija, ali koji je doprinos vlada članica EU-a za stvaranje i funkcionisanje ovih mafijaša u slučaju građana Kosova? Da li bi postojali ti mafijaši i ove kriminalne pojave ukoliko biste vi postupili drugačije prema građanima Kosova, ukoliko biste ih tretirali drugačije, ukoliko biste tim građanima, kao i svim zemljama i narodima Balkana, omogućili slobodno kretanje i liberalizaciju viznog režima? Ili ste, možda, ustanovili da su Kosovari bolesni od ebole i da će zaraziti celu Evropu?

Zabranite putovanje političarima!

Znajte, gospodo iz EU-a, da vašim stavom o viznoj liberalizaciji terate građane Kosova da ponovo krenu na “put pakla”, jer ste im oduzeli osnovno ljudsko pravo – slobodu kretanja, i to u kolevci ovih sloboda, u srcu Evrope. Odlično znate: da ste odobrili viznu liberalizaciju Kosovarima, oni sigurno ne bi se služili raznim metodama, pa i ilegalnim prelaskom granica rizikujući život. Putovali bi legalno, registrujući se na graničnim prelazima i vi biste imali punu kontrolu nad njihovim kretanjem. Ili ste, možda, ustanovili da Kosovari imaju ebolu i da će zaraziti celu Evropu?

Ova je cena previsoka, jer EU ne priprema građane Kosova, naročito omladinu, na to da se upozna sa zemljama, ljudima, kulturom, tradicijom i vrednostima građanske Evrope, niti ih pripremate za članstvo Kosova u EU? Kako da se Kosovari osećaju drugačije osim kao građani bez elementarnih prava, kao građani drugog reda, žigosani kao “loša sorta”… Ipak, na Kosovu je svima jasno da se odlukom o neodobrenju vizne liberalizacije kažnjavaju upravo građani Kosova; političari, mafijaši i kriminalci već imaju pravo slobodnog kretanja po zemljama EU jer vize dobijaju bez problema, poseduju čak i po nekoliko pasoša.

I, na kraju, postavlja se pitanje ko je odgovoran (makar moralno) što građani Kosova, jedini u Evropi, nemaju viznu liberalizaciju: da li EU, koja za to postavlja neke uslove koje nije imala nijedna druga država, ili političari Kosova, koji ne ispunjavaju te uslove, ali oni i njihove porodice slobodno se kreću po zemljama EU-a dok građani žive u karantinu. Ako su krivi ovi drugi, onda zvaničnici EU-a treba da nateraju kosovske političare da ispune uslove i merama koje pogađaju njih: zabrana putovanja po zemljama Evropske unije.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera