Energetska kriza: Srbija pod ćebetom

Piše: Ratko Femić

Celo leto se nismo pošteno ogrejali, a već nam se smeši zima pod ćebadima. Mesecima smo slušali kako će sa energentima sve biti u redu, ali kako studen primiče zube, stižu upozorenja da na vreme spremimo priglavke i ostali zimski pribor za preživljavanje. Neizvesnu grejnu sezonu nagovestila je potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, upozorenjem da Srbija tokom zime neće imati dovoljne količine struje, gasa, uglja i mazuta, jer je u energetskoj krizi.

Posle onolikih poplava i stanja na relaciji Moskva – Kijev, to se moglo i pretpostaviti; da li je neko to na vreme uzeo u obzir, saznaćemo veoma brzo, a tada će biti kasno. Ne treba praviti paniku, poručuje potpredsednica Vlade, jer će država učiniti sve da se energenti obezbede, a njihov uvoz će nas možda koštati pola milijarde evra.

Kome je pritisak na penzionere izgledao brutalno, tek će da vidi šta znači ceđenje suve drenovine, jer sve ovo suviše liči na pripremu za težak period, koji će da obeleži, na primer, poskupljenje struje.

Neće valjda

Kao što sneg uvek iznenadi putare u decembru, tako se ni Vlada ne da iznenaditi, a kako onda sedeti bezbrižan kada garancije stignu iz vrha države. Jer, šta znače te garancije? Pre nekoliko meseci su rekli da će ugroženi u poplavama zimu dočekati u svojim kućama, ali se u tom poslu nije daleko odmaklo, a već imamo nove žrtve ovogodišnjeg potopa.

Ko ima ‘Smederevac’ (šporet na drva), a uspeo je da pripremi ogrev, moći će bezbrižno da uživa u zimskoj idili uz pucketanje vatre i fenjer. Veliki broj građana u većim gradovima, ipak, zavisi od toplana, koje većinom nisu obezbedile mazut za zimu.

Kolubarski kop je posle poplava i dalje jezero i ne može se računati na sve kapacitete ovog rudarskog basena. To znači da obrenovačke elektrane ne mogu da dobiju dovoljne količine uglja za proizvodnju struje. Ugalj će morati da se uvozi, ali, bar kako je najavljeno iz Elektroprivrede Srbije, samo u slučaju ako ih tako proizvedena struja bude koštala isto ili manje od uvezene električne energije.

Mada, kad prigusti, teško da će imati vremena za kalkulisanje. I sigurno je da će u svakom slučaju EPS da kupuje struju po visokoj ceni, bez obzira na gasnu krizu u Evropi izazvanu sukobima u Ukrajini. Gas će se ili kupovati od Rusa, ili od trgovaca koji ga skladište u Mađarskoj, ili će se nabavljati po višoj ceni od manjih trgovaca gasom. U Srbijagasu kažu da je skladište Banatski dvor puno, a da se sa Mađarima razgovara o dodatnim količinama gasa.

Ali, sve to ne znači stabilno snabdevanje energentima tokom čitave zime, jer sve će da zavisi od temperatura kakve će biti. Možda će politika “neće nas valjda” ovoga puta dati rezultate.

Poskupljenje struje

Ko ima ”Smederevac” (šporet na drva), a uspeo je da pripremi ogrev, moći će bezbrižno da uživa u zimskoj idili uz pucketanje vatre i fenjer. Veliki broj građana u većim gradovima, ipak, zavisi od toplana, koje većinom nisu obezbedile mazut za zimu. Vlada je u junu donela odluku da toplane za sedam dana obezbede mazut za predstojeću grejnu sezonu, ali je mali broj onih koje su to i učinile. Mazut može da proizvede Rafinerija Pančevo, ali ne u toj količini koja će biti potrebna. Uglavnom, ako ne bude dovoljno energenata, privreda, obdaništa i škole neće moći normalno da rade.

Cela godina pogodila nas je kao elementarna nepogoda.

I nije sve u grejanju, jer može neko da ima koliko hoće drva, ali to neće mnogo značiti za meso u zamrzivaču. Doduše, posle smanjenja plata i usled klizanja dinara i “evropskih cena”, frižideri zvrje prazni. Priča o mogućim restrikcijama struje mora da probudi strah od onog “ne ponovilo se” vremena, tuča penzionera u redovima za hleb i mleko i ponude uličnih dilera za “d'vize, d'vize, d’vize…” Nećemo valjda toliko daleko u prošlost da tonemo, ali na vest o nestašici energenata pred zimu čovek prosto ne može da se otme tom porivu za najcrnjim projekcijama, jer nestašica dovodi do poskupljenja energenata (već je najavljeno poskupljenje uglja “resavica” za 11,7 odsto), a ono opet vodi poskupljenju namirnica. Da se čovek smrzne i bez zime.

Cela godina pogodila nas je kao elementarna nepogoda. Izbori, neki gradovi nemaju pijaću vodu, drugi su pod vodom, poplave, klizišta, kilavo saniranje posledica vodene stihije, nove poplave, smanjenje plata i penzija, evo već se najavljuju problemi s energentima i za očekivati je kada će da nam se objasni da je i poskupljenje struje neophodno.

Bivši ministar finansija Lazar Krstić predlagao je smanjenje plata u javnom sektoru 15 odsto, penzija 20 odsto, kao i poskupljenje struje od 30 odsto. Ali, pošto premijer Aleksandar Vučić, kako je Krstić to tada objasnio, ima meko srce, taj predlog nije prihvaćen, a mladi genije sa Jejla je dao ostavku. Dva meseca po njegovom odlasku plate i penzije su smanjene za po 10 odsto, a evo smeši nam se i poskupljenje struje.

Ispostavilo se da je plašenje javnosti sa smanjenjem penzija i plata za 20, odnosno 15 odsto dobra strategija, kojom se lakše podnese manji udar na kućni budžet. Tako i sada pričamo o restrikcijama, da bi pred samu zimu “spasilac” rekao da će restrikcije biti samo nekoliko sati, a struja mora da poskupi – opet, naravno, u interesu građana. I to će biti ona luča koja će da nas ogreje, a masa će da “izgori” od oduševljenja.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera