Energetski zaokret Srbije
Piše: Goran Stanković
Odluka Srbije da obezbedi diverzifikaciju u snabdevanju gasom, izazvala je različita reagovanja na teme istorijskih veza i ekonomskih interesa.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je na preporuku SAD-a prihvatio da se Srbija priključi na gasovod iz Azerbejdžana. Ovaj gasovod podržava upravo Amerika.
Da li Srbija ima snage da izgura ono što Bugarska nije, a to je ravnopravna saradnja sa obe strane?
Teško je doneti jednu odluku u ime države, koja treba građanima da obezbedi neki boljitak, a da ta odluka bude u koliziji sa interesima zemlje sa kojom se teže zadržati istorijske veze, a to je Rusija.
Pregovori i izgradnje naftovoda i gasovoda su uvek bili praćeni brojnim političkim i ekonomskim problemima tako da ne bi bilo iznenađenje da se i ovaj azerbejdžanski gasovod izjalovi.
Bugarska je na insistiranje EU odustala od Južnog toka (2011 godine) i time pokvarila planove Rusije oko snabdevanja Jugoistočne Evrope.
U isto vreme Amerika pokazuje veliki uticaj i interesovanje za ukrajinsku krizu, baš sada kada su preostale četiri godine do isteka ugovora za prenos ruskog gasa za Evropu, preko Ukrajine.
Krupan zalogaj
Amerika, takođe, vrši ozbiljne napore i pripreme da Evropi isporučuje gas dobijen iz uljnih škriljaca (LNG), koji bi se transportovao mamutskim tankerima.
Sam transport gasa preko Atlantika predstavlja krupan zalogaj i deluje pokretački na celu privredu s obzirom da se prevoz obavlja ogromnim brodovima koje tek treba izgraditi (brodovi bi se gradili u Kini i Južnoj Koreji), a takođe i pristaništa, koja su u Evropi malobrojna za ovakve brodove.
Pored terminala za pristajanje ovih brodova, treba izgraditi lučna postrojenja za pretvaranje tečnog gasa u plin, kao i nove trase gasovoda.
Postavlja se pitanje da li je ova igra baš ovako očigledna, ali jedno je jasno, a to je da su slabije zemlje u okviru EU samostalne u svom odlučivanju u odnosu na vodeće, baš onoliko koliko je EU samostalna u odnosu na SAD.
O zemljama bivše Jugoslavije ne treba mnogo govoriti, s obzirom da nam ambasadori velikih sila, kao i njihovi činovnici, ponekad odlučuju o najobičnijim sitnicama, koje druge suverene zemlje samostalno rešavaju.
U Nemačkoj čak 30% domaćinstava koristi ruski gas, pa se tako ta država našla u neprijatnoj situaciji s obzirom da američka administracija insistira da se Rusiji uvedu čvršće sankcije, zbog ukrajinske krize.
Sam pojam američkog „podržavanja“ gasovoda, takođe govori o samostalnosti Azerbejdžana.
Srbija svakako treba da brine o svom ekonomskom interesu i ovakve opcije koje će obezbediti višestruke načine snabdevanja gasom su korisne.
Treba imati u vidu da i najjače evropske zemlje ponekad svoje odluke ne mogu da sprovedu u delo bez poteškoća.
Pregovori i izgradnje naftovoda i gasovoda su uvek bili praćeni brojnim političkim i ekonomskim problemima tako da ne bi bilo iznenađenje da se i ovaj azerbejdžanski gasovod izjalovi.
Predstavnik Gazproma, Aleksej Miler je napomenuo da su se planovi za azerbejdžanski gasovod pomerili sa 2017. na 2021. godinu što govori u prilog neizvesnosti.
Mnoge ‘dobronamerne’ sugestije, često pored nekih ideja o ostvarivanju ljudskih i nacionalnih prava, zapravo imaju jasno isplanirane ekonomske računice globalnih kompanija.
Ranije planirani gasovod „Južni tok“, je trebalo da zaobiđe Ukrajinu i tako snabde evropske potrošače. Takođe je kod planiranja turskog gasovoda koji je zamena za neuspeli Južni tok, bilo planirano da se zaobilazno snabde Evropa, pa su tako Grčka, Makedonija i Srbija postale važne zemlje na ovoj trasi.
Interesi velikih kompanija
Nedavne konflikte u Makedoniji pojedini analitičari su dovodili u vezu sa različitim interesima oko stvaranja ambijenta za sigurni ili nesigurni put, kojim bi išao gas.
Srbija je relativno mali potrošač gasa, koji sa svojih 2.4 milijardi kubika nije neki značajan faktor na ovom tržištu. Energetski udeo plina u Srbiji je oko 12%, što je isto relativno malo.
Vlade velikih država prirodno rade u interesu svojih velikih kompanija, koje često po veličini kapitala nadmašuju kapitale manjih država.
Političke elite balkanskih zemalja trebalo bi da poseduju veliku količinu mudrosti pa da prilikom donošenja odluka ne prihvataju baš sve sugestije uticajnih zemalja.
Mnoge „dobronamerne“ sugestije, često pored nekih ideja o ostvarivanju ljudskih i nacionalnih prava, zapravo imaju jasno isplanirane ekonomske računice globalnih kompanija.
Možda bi ljudi sa balkanskih prostora u traženju odgovora na postupke velikih sila, trebalo da odgovore potraže u berzanskim izveštajima o kompanijama kao što su: Conoco Phillips, British Petroleum ili Lockheed Martin, a ne u udžbenicima istorije ili međunarodnog prava.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Izvor: Al Jazeera