Hoće li Kosovo na nove izbore?

Konačni rezultati prevremenih parlamentarnih izbora na Kosovu održanih 11. juna, zvanično su objavljeni 18 dana kasnije zbog neregularnosti i ponovnog prebrojavanja glasačkih listića iz 450 glasačkih kutija, kao i glasova iz dijaspore.

Prema ovim rezultatima, predizborna “ratna koalicija” PAN – koju čine Demokratska partija Kosova (DPK), Kadrija Veseljija, Alijansa za budućnost Kosova (ABK) Ramuša Haradinaja i Inicijativa za Kosovo (NISMA), Fatmira Ljimaja – osvojila je 39 od 120 mesta u parlamentu. Pokret “Samopredeljenje” (VV) osvojio je 32 mandata. Treći su Demokratski savez Kosova (DSK), Ise Mustafe, Alijansa za novo Kosovo (ANK) Behdžeta Pacolija i GI Alternativa, Mimoze Kusari -Ljilja (alijansa poznata kao LAA). Srpska lista je dobila devet mandata, Srpska liberalna stranka (SLS) Slobodana Petrovića jedan mandat. Preostalih 10 mesta osvojili su pripadnici drugih etničkih zajednica: Bošnjaci, Turci, Romi, Goranci, Egipćani, Aškalije.

Najveći pobednik na ovim izborima je Samopredeljenje – levičarska stranka socijaldemokratskog opredeljenja (koju neki mediji nepravedno nazivaju nacionalističkom levicom), a najveći gubitnik DPK bivšeg predsednika Hašima Tačija sa 23 poslanika, koliko je dobio i DSK Ise Mustafe. ABK Ramuša Haradinaja je na četvrtom mestu sa 10 poslanika, dok je NISMA Fatmira Ljimaja osvojila šest mandata. 

Od političkih lidera najviše glasova, njih više od 140.000, dobio je Aljbin Kurti, čiju pobedu zapadni mediji upoređuju sa pobedom Džeremija Korbina u Velikoj Britaniji. Drugi je Kadri Veselji. Slede Avdulah Hoti, Ramuš Haradinaj, Fatmir Ljimaj i Behdžet Pacoli.

Građani Kosova konačno su se odlučili za radikalne promene i glasove dali levičarskoj opciji – Samoopredeljenju koje je udvostručilo broj osvojenih poslaničkih mesta od 2014, osvojivši njih 32 na ovim izborima. Građani su time drastično kaznili dosadašnje glavne stranke, DPK i SDK, koje su proteklih 18 godina bile na vlasti u raznim koalicijama.

Prva prepreka

Zbog ovakvog odnosa snaga, gde nijedan subjekat nema većinu i nespremnosti političkih subjekata za saradnju, Kosovo je suočeno sa političkom blokadom.

Kosovski predsednik Hašim Tači najavio je da će nova skupština biti konstituisana u prvih deset dana jula i dodao da su građani Kosova slobodnim izborom odlučili ko ima mandat da formira novu vladu. “Nadam se da će nove institucije biti kredibilne, stabilne, multietničke i sigurno sa jasnom evroatlantskom orijentacijom”, rekao je Tači za Televiziju Kosova.

On je isključio mogućnost zastoja u formiranju kosovskih institucija. “To se neće dogoditi ni u kom slučaju. Nadam se da ćemo imati mudrost i fleksibilnost i komunikaciju da bismo što pre mogli da formiramo nove institucije”, naveo je on.

Prema Ustavu Kosova, mesto predsednika parlamenta, kao i premijera, pripada političkoj stranci ili koaliciji koja je osvojila najviše glasova. U ovom slučaju to je “ratna koalicija” PAN, koja je za premijera kandidovala Ramuša Haradinaja, čime se žrtvovao predsednik stranke Kadri Veselji, ponudivši Haradinaju tu funkciju u zamenu za koaliciju. 

Konstituisanje novih institucija počinje sednicom novog saziva Skupštine, koja treba da bira predsednika i petero potpredsednika. Po logici bi na čelu parlamenta trebao biti predsednik DPK-a Kadri Veselji, koji je i do sada obavljao tu funkciju. Prema trenutnoj sutuaciji, sednica će biti odlučujuća za to u kom pravcu će se odvijati stvari. Ukoliko kandidat za predsednika parlamenta iz koalicije PAN ne dobije podršku većine poslanika – a dve izborne liste koje imaju 61 mandat su rekle da neće glasati za kandidata PDK-a – predsednik Kosova Hašim Tači prema Ustavu automatski raspušta Skupštinu.

Ukoliko se bira predsednik i potpredsednici, onda predsednik države poverava mandate za sastav nove vlade kandidatu liste koja je dobila najviše glasova. To je Ramuš Haradinaj, koji za sada ima samo 39 sigurnih glasova svoje koalicije, ali da bi bio izabra,  treba podršku 61 poslanika. Mandatar ima rok od 15 dana da predloži sastav kabineta ili da obavesti predsednika da ne može da obezbedi dovoljnu podršku.

Haradinaj je još prvog dana nakon izbora počeo razgovore kako bi obezbedio podršku. I on i njegovi koalicioni partneri i partijski saradnici ubeđuju javnost da već imaju potreban broj glasova, da će vlada biti formirana do polovine jula i da je sigurno da će on biti novi premijer. Međutim, ostale dve izborne liste, Samooprdeljenje i LAA, odlučne su da ne podrže Haradinaja zbog koalicije sa DPK-om, za koju smatraju da je nanela veliko zlo građanima i državi Kosovo. 

Nakon odbijanja albanskih političkih subjekata da budu deo njegove vlade, Haradinaj ovih dana razgovara i sa Srpskom listom i ostalim manjinskim poslanicima, a nastoji da “kupi” još dva poslanika iz albanskih lista.

Ponuda Srpskoj listi

Za sada se spekuliše da podršku Haradinaju mogu da daju četiri poslanika ANK-a Behdžeta Pacolija, kome je Haradinaj obećao mesto potpredsednika vlade i ministra inostranih poslova, ali Pacoli je negirao tu mogućnost.

Provereni izvori kažu da je Haradinaj Srpskoj listi (koju na Kosovu nazivaju “političkom interesnom grupom Beograda”), nudio čak položaj predsednika parlamenta i četiri ministarska mesta. Njima po Ustavu pripada jedno mesto potpredsednika vlade i jedno ministarsko mesto. Prema tim izvorima, Haradinaj je parlamentarnim predstavnicima drugih etničkih zajednica nudio ministarsku poziciju i nekoliko pozicija zamenika ministra.  

Haradinaj je nekoliko dana pre izbora izjavio da je za njega uvreda da za partnera ima Srbiju i Srbe. “Ukoliko nam trebaju galsovi, dobićemo ih od Albanaca. Ako nam trebaju poslanici za koaliciju, nećemo uzimati one koji sprečavaju procese.”

Predstavnici Srpske liste su priznali da razgovaraju sa svima sa ciljem da kroz institucije ostvare i zaštite etnička prava Srba na Kosovu.

Analitičari procenjuju da bi bila najveća politička greška ukoliko Haradinaj bude biran samo na osnovu glasova Srpske liste i drugih etničkih zajednica, bez većine glasova albanskih poslanika. Ta vlada, po njima, ne bi mogla da funkcioniše jer bi članovi Srpske liste stalno ucenjivali i blokirali rad institucija i sprovodili bi politiku beogradske vlasti. Poslanici iz ove liste su se ranije izjasnili da je njihova država Srbija, a glavni grad Beograd te da su protiv demarkacije granice sa Crnom Gorom, protiv formiranja vojske Kosova bez izmena Ustava, kao i drugih vrlo važnih tema buduće vlade i parlamenta.

Druga mogućnost za Haradinaja, koji toliko žarko želi poziciju premijera, je da koalicija PAN napravi postizborni dogovor sa koalicijom LAA, koja je osvojila 29 poslaničkih mandata, ali će to biti teško s obzirom na to da je Demokratski savez Kosova odlazećeg premijera Ise Mustafe praktično kažnjen na ovim izborima upravo zbog toga što je pre tri godine ušao u koaliciju sa Tačijevom Demokratskom strankom. Ukoliko bi se to ponovo dogodilo, to bi bio kraj Mustafinog LDK-a i on bi nestao sa političke scene.

Mogući scenariji

Ukoliko Haradinaj ne uspe da formira vladu, predsednik Tači ima diskreciono pravo, da mandat za formiranje vlade da drugom kandidatu čija ije zborna lista druga po broju glasova, a to je Aljbin Kurti, kandidat Pokreta “Samoopredeljenje”.

Međutim, prema tumačenju Ustavnog suda iz 2014 godine, jedino stranka ili koalicija koja ima najviše glasova ima pravo da formira vladu. Zbog toga je tada došlo do političke blokade koja je trajala šest meseci. I svi se plaše da se tako nešto može desiti i ovog puta ukoliko predsednik ne odluči drugačije na osnovu diskrecionog prava i izbegne blokadu.

Kurti kaže da je njegova stranka najveća i kao takva treba da vodi vladu koja bi izvukla zemlju iz duboke, sveobuhvatne krize. Kurti, koji je jedini od svih kandidata za premijera imao konkretan izborni program od 40 tačaka, u par navrata pozvao je lidera DSK-a Isu Mustafu da zajedno formiraju vladu, budući da imaju većinu od 61 glasa. Rekao je da neće biti zavisni od glasova etničkih zajednica, pre svega Srpske liste te poručio da podrže njega za premijera, jer “to žele i građani Kosova koji nisu glasali”.

Iako ove stranke imaju sasvim suprotne ideologije – Samoopredeljenje je socijaldemoratska partija, a DSK narodna partija – zajednički cilj im je da DPK pošalju u opoziciju, onako kako su tu stranku kaznili i glasači.

Kurti ovih dana ima intenzivne kontakte sa diplomatama u Prištini i sa saradnicima posećuje političke centre Evrope, upoznajući ih sa svojim stavovima o mnogim problemima i programom vlade ukoliko bude premijer.

U DSK-u postoje glasovi koji žele da idu u koaliciju sa Samoopredeljenjem, ali da mandatar za premijera bude njihov kandidat, Avdulah Hoti. Međutim predsednik stranke, Mustafa, izjavio je da su zbog “interesa zemlje” spremni da razgovaraju o koaliciji sa ABK-om, NISMA-om i Pokretom “Samoopredeljenje”, ali bez DPK-a. To bi bila široka koalicija koja bi imala 77 glasova u parlamentu, plus 20 glasova etničkih zajednica.

Iako je na ovim izborima DSK bio na trećem mestu, on će imati ključnu ulogu u formiranju kosovskih institucija. Upravo ova činjenica dovela je tu stranku u nepovoljan položaj. Njihova odluka da uđu u koaliciju koja bi formirala vladu, bila bi veliki rizik i za stranku i za njene glasače, a polazeći od iskustva iz prethodne vlade, kada je DSK protivno volji članova rukovodstva stranke i pristalica, ušao u koaliciju sa Tačijevom strankom, koja je pre isteka mandata glasala za nepoverenje vladi gde je imala većinu.

Analitičari ocenjuju da je Samoopredeljenju, ukoliko ne uspe da formira vladu na čijem čelu će biti Kurti, bolje da ide u opoziciju jer ta nova vlada ionako ne bi dugo opstala, a Samoopredeljenje bi odnelo daleko veću pobedu na sledećim izborima.

Kao jedna od mogućih opcija, ukoliko se ne postigne dogovor o postizbornim koalicijama, spominje se i formiranje vlade široke koalicije, ili tehničke vlade koja bi imala zadatak da ispuni neke međunarodne obaveze i reši akutne probleme za koje je potreban širi nacionalni konsenzus. Ta vlada imala bi obavezu da reši demarkaciju granice sa Crnom Gorom, formiranje Zajednice srpskih opština, početak rada Specijalnog suda za ratne zločine, formiranje vojske, borbu protiv korupcije i kriminala, ekonomski razvoj te da smanji nezaposlenost.

Poruke diplomata

Ambasadori zemalja Kvinte (SAD-a, Nemačke, Velike Britanije, Francuske Italije) u Prištini su pozvali kosovske političare da ne gube vreme oko formiranja institucija jer Kosovo nema taj luksuz, budući da ga čekaju velike obaveze. A sam ambasador SAD-a Greg Delavi upozorio je da nema mesta za politički “grč” i da kosovski političari treba da ostave sa strane svoje partijske interese, kako bi radili za dobrobit građana.

Ambasadori poručuju da Kosovu treba vlada sa demokratskim legitimitetom, koja će se pod hitno baviti borbom protiv korupcije i jačanjem vladavine zakona i ta vlada treba da ima stabilnu većinu u parlamentu.

Međutim i pored ovih poziva ključnih međunarodnih faktora, kao i obećanja predsednika Tačija, analitičari ne isključuju političku blokadu, odnosno krizu, imajući u obzir nemogućnost sporazuma političkih subjekata o formiranju novih institucija. Zbog toga se ne isključuje mogućnost da zemlja ide na vanredne parlamentarne izbore, koji bi se održali zajedno sa lokalnim izborima 22. oktobra 2017, čime bi se prevazišla i politička kriza.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera