Hoće li se Clinton pridružiti klubu moćnih državnica?

Piše: Boško Jakšić

Teško da novija istorija pamti takav uspon ženske moći u svetskoj politici. Ukoliko Hillary Clinton pobedi na izborima 8. novembra, biće ne samo prva žena predsednik Sjedinjenih Država, već će se pridružiti dvema moćnicama koje već upravljaju velikim svetskim državama: nemačkoj kancelarki Angeli Merkel i britanskoj premijerki Theresi May.

Ključna ekonomska moć unutar grupe G-7 mogla bi da bude pod kontrolom ženskih lidera. Prvi put u istoriji Ujedinjenih nacija na čelu dve od pet stalnih članica Saveta bezbednosti bile bi žene. Francuskom će najmanje do leta 2017. upravljati Francois Hollande, Rusijom do proleća 2018. Vladimir Putin, a nema indikacija da bi Xi Jinping mogao da napusti poziciju u doglednoj budućnosti Kine.

Da li će njihov dodir umekšati politiku, izbegavati konflikte ili ohrabriti razvoj u miru druga je priča, ali ostaje činjenica da se sve ovo događa prvi put. A da li je slučajno da se moćne žene pojavljuju isključivo u zapadnim demokratijama sa jakim privredama? Možda nije.

Indijom je vladala Indira Gandhi, Pakistanom Benazir Bhutto (obe su bile ubijene), ali nema znakova da bi u obe zemlje ovo moglo ponovo da se dogodi. Ne barem za dogledno vreme. U Turskoj je sredinom 1990-ih postojala Tansu Ciler, ali period njene vladavine ne pamti se po nečem posebno uspešnom. Žene na vlasti u Iranu ili Saudijskoj Arabiji su samo teorijska mogućnost.

Američke pionirke

Počelo je, dakle, u Evropi a sada je, po svemu sudeći, na red došla Amerika. Tokom istorije SAD žene su preuzimale ulogu predvodnica i bile integralni deo rađanja i razvijanja Amerike. I dok su im nekad ta predvodnička uloga i doprinos bili priznavani, nekad ne, sigurno je da bez učešća žena u svim segmentima društva Sjedinjene Države ne bi postigle to što su postigle i ne bi bile zemlja kakva su danas.

Margaret Cochran Corbin je bila prva Amerikanka koja se borila u ratu. U početku, kao i druge žene koje su pratile vojnike, ona je kuvala, prala odeću i brinula o bolesnima i ranjenima, ali nakon što joj je poginuo muž, Margaret je istupila i počela da puni topove, i puca iz njih, sve dok nije bila ranjena i ubijena.

Pionirke kao što su bile Harriet Tubman i Sojourner Truth povele su na hiljade robova u slobodu kroz pokret poznat pod nazivom Podzemna železnica.

Napredovalo se polako. Žene poput Elizabeth Cady Stanton i Susan Antony predvodile su kampanju za pravo glasa žena u Americi, a pošto su ga stekle 1920. žene su počele da se bave profesijama kojima su do tada suvereno vladali muškarci, kao što su nauka, matematika i pravo. Potom ostvaruju karijere u politici i vladi, što im do tada nije bilo dostupno.

Jeannette Rankin je 1920. bila izabrana kao prva žena – predstavnica u Kongresu, a 1932, na posebnim izborima, Hattie Caraway je postala članica Senata SAD (Danas žene predstavljaju 19,4 odsto od ukupno 535 članova Kongresa: 84 su u Predstavničkom domu, 20 u 100-članom Senatu).

Mnoge su svojim talentom obogatile politički život: Eleanor Roosevelt je ne samo bila dragoceni savetnik svog supruga, predsednika Franklina Delano Roosevelta, već i predstavnica u OUN. Sandra Day O’Connor bila je prva žena-sudija Vrhovnog suda. Madeleine Albright bila je prva državna sekretarka koja je na toj funkciji utrla put za Afroamerikanku Condoleezzu Rice i Hillary Clinton. Neke se morale dugo da čekaju: tek 2011. general-majorka Marcia Anderson postala je prva Afroamerikanka koja je dobila taj čin u vojsci SAD-a.

Dosad se nekoliko žena kandidovalo za predsednicu ili potpredsednicu SAD-a, uključujući Margaret Chase Smith, njujoršku predstavnicu u Kongresu Shirley Chisholm, senatorku Severne Karoline Elizabeth Dole. Geraldine Ferraro je 1984. bila prva žena kandidovana za potpredsednika na izborima.

Hispanoamerikanka Sonia Sotomayor postala je u vreme administracije George W. Busha prva žena predsednica Vrhovnog suda, dok su demokrate 2007. na čelo Kongresa prvi put u istoriji postavili ženu – Nancy Pelosi.

Pravičnija društva

Istorija nam pokazuje da onda kada se ženama da prilika, tada su i društva pravičnija, ekonomije imaju više šansi za napredak, a vlade su spremnije da služe interesu naroda, rekao je svojevremeno predsednik Barack Obama. Janet Yellen je na čelu američkih Federalnih rezervi. Samantha Power je ambasadorka u UN. Gotovo petinu najboljih 500 kompanija sa liste magazina Fortune predvode žene. U SAD-u ima više studentkinja nego studenata.

Amerika sada čeka da vidi da li će lik Eleanor Roosvelt, kao prvi ženski, dospeti na novčanicu od 20 dolara i da li će se Hillary Rhodam Clinton vratiti u Belu kuću, ovoga puta ne kao Prva dama već kao prva predsednica Sjedinjenih Država. Ukoliko je ne spreče beli religiozni ultrakonzervativci.

Još dok je Clintonova bila u završnoj fazi osvajanja nominacije demokrata, pojavilo se provokativno pitanje koje je zaokupilo pažnju mnogih Amerikanaca: da li je najviša Božija volja, njegova biblijski ispoljena želja da žene upravljaju institucijama porodice, crkve ili države?

Među verskim dogmatama tri monoteističke religije – Jevrejima, hrišćanima i muslimanima – otvorena je debata oko teoretsko-dogmatskog pitanja: da li svete knjige zabranjuju ženama da budu predsednici? Podsećalo se na Stari zavet i tekstove da je Jehova jasno dao do znanja da muškarac treba da vodi ili na reči Novog zaveta da je muž gospodar svoje žene kao što je Hrist glava crkve. Ukratko, da je Biblija razgraničila sfere namenjene muškarcu i ženi koje su odvojene i tako treba da traje. Muslimani takođe imaju istorijske tradicije verovanja u udaljene, podvojene uloge za muškarca i ženu.

Ispostavlja se, međutim, da je većina mnogo spremnija za uticajna mesta ženama u politici nego u religiji. Podseća se da je Izrael, gde novine ultraortodoksnih Jevreja odbijaju da štampaju fotografije žena, svojevremeno imao ženu-premijera, Goldu Meir. Kao što su islamske zemlje poput Pakistana, Bangladeša ili Turske imale žene lidere. Uostalom, zar Kur'an ne slavi kraljicu od Šebe?

U svakom slučaju, uz malu pomoć predsednika Obame i veliku pomoć svojih neprijatelja, Hillary Clinton bi mogla da uspe i ispiše istoriju kao prva žena na čelu Amerike. Ali, ako pobedi Donald Trump, zaboravite ovaj tekst. Živeli bi u jednom sasvim drukčijem svetu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera